Izvor: Večernje novosti, 06.Dec.2013, 12:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Predratni ronioci na dnu Save

Kada bi se Sava samo na tren povukla iz svog korita, i pustila nas da zagledamo šta li je sve skriveno na njenom dnu, verovatno bismo se „ušunjali“ u samo srce beogradske prošlosti. Valjda su upravo to tražili ronioci snimljeni krajem tridesetih godina ispod tadašnjeg Mosta kralja Aleksandra, na levoj obali Save. Na fotografijama su takozvani teški ronioci, ljudi koji su trpeli veliki pritisak i koji su u specijalnim skafanderima bili opremljeni veoma teškom opremom kako bi mogli da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zadrže na rečnom ili morskom dnu. Jedan od ljudi koji su zamislili izgradnju i nasipanje Novog Beograda još pre rata bio je Branivoj Nešić, a mi smo našli njegovog sina Jovana, koji nam je prokomentarisao ove fotografije. - Pre nekoliko decenija upoznao sam jednog od gnjuraca koji su radili za mog oca - kaže Jovan Nešić. - To je bio jedan vrstan ronilac iz Larina, mesta pored Šibenika u Hrvatskoj. Zvao se Šime Gović, a posle beogradskih istraživanja se odselio u Australiju da tamo ubire blago iz toplih i prozirnih voda. Na ovom mestu je krenulo nasipanje Novog Beograda, pa su velike pumpe izbacivale značajne količine predmeta koji su na dnu završili neznano kada. Na jednoj gredi su ondašnji beležnici ostavili natpis kako je to, navodno, deo Rimskog mosta. Nesreća je u tome što današnji naučnici nemaju potvrdu da su Rimljani u Singidunumu napravili ovakav most, mada je to bilo izvesno. Najzad, na mestu u okruženju današnjeg Brankovog mosta bilo je nekoliko austrijskih i turskih pontonskih mostova, pa je verovatno da bi ova greda mogla da pripada i nekom od njih. Ali to je danas nemoguće proveriti. Ostalo je samo sećanje na predratne, teške ronioce, istraživače dna Save od pre 80 godina.

Nastavak na Večernje novosti...