Izvor: Večernje novosti, 13.Jul.2017, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Povratak avijatike u Beli grad

Obeležavanje jednog veka od Prvog svetskog rata i povratak naših pilota preko Solunskog fronta u domovinu SOLUN je bio mesto u kojem su prvi put srpski vojnici uvideli koliko može da bude intenzivna vazduhoplovna aktivnost u jednom glomaznom vojnom sukobu, kakav je bio Prvi svetski rat. Tada je, zbog velike koncentracije savezničkih snaga u solunskoj luci, Nemačka aktivirala svoje glavno strategijsko oružje - cepelin.O detaljima saznajemo u Beogradu, u Muzeju vazduhoplovstva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << gde nam autori izložbe "Srpska avijatika u Velikom ratu 1914-1918", Aleksandar Kolo i Predrag Lažetić, predočavaju herojski povratak naših avijatičara i sve muke koje su prošli od Krfa i Solunskog fronta do povratka u Beograd.Izložba je postavljena i privlači veliku pažnju patriota i zaljubljenika u istoriju vazduhoplovstva.PODRŠKA IZ VAZDUHAU NOĆI između 4. i 5. maja 1916. godine pod okriljem mraka nemački cepelin "LZ 85" izveo je tri pohoda prema Solunu. Treći je bio i poslednji.- Letelica je bila teško oštećena od artiljerijske vatre sa savezničkih brodova - objašnjava Aleksandar Kolo. - Taj leteći "mastodont" dugačak 171 metar sručio se u močvarnu deltu Vardara.Kako dodaje Predrag Lažetić, u zarobljavanju celokupne nemačke posade ove džinovske letelice najveću zaslugu imao je srpski Treći kombinovani puk. Oboreni cepelin bio je prva ovakva letelica koja je u tako dobrom stanju pala saveznicima u ruke.Odmah potom, nastup srpske vojske na Solunskom frontu podrazumevao je snažnu podršku iz vazduha, pa su Francuzi srpskim armijama dodelili pet eskadrila i jedan aeronautički park radi redovnog snabdevanja i održavanja.- Na čelo je postavljen major Rože Vitra, a ljudstvo Srpske avijatike uključeno je u rad ovih jedinica po dolasku sa Krfa - kažu naši sagovornici. - Avijatika je bila važna podrška u pobedama koje su predstojale.U Mikri kraj Soluna nalazio se tehnički park gde je stizao vazduhoplovni materijal upućen iz Francuske, a tamo je obavljen i remont aviona oštećenih u bitkama. Brojni Srbi su se u radionicama usavršavali u novoj vrsti tehike, a na aerodromu su probali montirane avione pre odlaska na front. Tamo su mnogi naši piloti imali dodatnu trenažu i obuku na novim tipovima aviona. Aeroplanski park je 1917. godine premešten na aerodrom "Vertekop", gde je s vremenom upotpunjen uglavnom srpskim osobljem.NjEPORSKO ODELjENjEDECEMBRA 1916. godine isključivo srpski letači i mehaničari popunjavaju legendarno Njeporsko odeljenje, koje je tako prozvano po tipu aviona. Komandant je bio kapetan prve klase Branko Vukosavljević. Piloti ove jedinice izvršili su brojne borbene letove, a Miodrag Miletić i Vukosavljević izvojevali su prvu vazdušnu pobedu u istoriji srpskog vazduhoplovstva. Bilo je to 2. aprila 1917, kada su oborili jedan bugarski avion iznad planine Kožuh.- Najpoznatija karakteristika Velikog rata bilo je rovovsko ratovanje - podsećaju Lažetić i Kolo. - Pešadija na prvoj liniji bila je često pod jakom artiljerijskom vatrom. U planinskom delu Solunskog fronta bilo je naročito teško. U takvim situacijama ponekad je jedina pomoć dolazila sa neba.Posade izviđačkih aviona prvo su dobijale zadatak da otkriju kamuflirane artiljerijske položaje protivnika. Potom su dolazili korektori, koji su uz pomoć bežičnog telegrafa iz aviona upozoravali na pozicije na frontu. Oni su tako navodili vatru srpskih i savezničkih topova na položaje protivnika.- Posade su morale da imaju čelične nerve. Letači su često morali dugo da kruže iznad jedne tačke na frontu, kako bi napravili kvalitetne snimke ili precizno usmerili artiljerijske plotune. Za to vreme je sa zemlje na spore avione "farman" redovno dejstvovala protivavionska vatra protivnika, ili su ih napadali neprijateljski lovci. Sve ovo se, kao na nekoj pozornici, odigravalo nad samim linijama fronta, naočigled vojnika sa obe strane ničije zemlje.Razvoj vazduhoplovnih operacija tokom prve polovine 1917. godine doneo je izvesnu prednost centralnim silama, pa su tokom leta saveznici morali da uvedu nove tipove aviona. Srpska komanda je uvidela potrebu za uvođenje novog letačkog osoblja. U Francusku je poslato 20 podoficira na obuku za pilote, i još 26 oficira za izviđače. Ubrzo je otvoreno pitanje otvaranje eskadrile od čisto srpskog osoblja. Tako je 5. marta 1918. godine eskadrila AR 521 sastavljena isključivo od Srba.Aleksandar DerokoJURIŠ ZA PEŠADIJOM- SRPSKI vazduhoplovci su školovani u Francuskoj, gde su sticali najviše letačko obrazovanje, a retki pojedinci su imali priliku da se bore i iznad Zapadnog fronta - podsećaju Lažetić i Kolo. - Uskoro, zbog odluke da se Solonski front probije u zoni Druge srpske armije, aerodrom "Vertekop" postaje glavna baza savezničke avijacije.Prva srpska eskadrila dobija dobija najmodernije aparate tipa "brege 14", i brojčano je ojačana sa dvostruko više aviona. Avijacija je, u saradnji sa artiljerijom, dala izuzetan doprinos u proboju fronta. Nezadrživi juriš pešadije praćen je neposrednom podrškom iz vazduha. Sa uspehom su bombardovani komunikacioni pravci i rušeni železnički i drumski mostovi u pozadini protivnika.Intenzivna podrška avijacije je potrajala sve dok prethodnica srpske vojske u svom nezadrživom naletu nisu izmakle iz maksimalnog dometa svojih eskadrila.- U do tada nezabeleženoj ofanzivi srpska vojska je primorala Bugarsku na primirje, čime je otvoren put konačnom oslobođenju otadžbine - zaključuju naši sagovornici. - Srpska avijatika je teško mogla da prati nastupanje svoje vojske. U vreme kada je, oktobra 1918. počeo prelet za Skoplje, vojnici su umarširali u Niš. Prethodnice su dostignute na dan primirja 11. novembra, kada je iz Niša u Beograd preleteo prvi avion Srpske eskadrile.Oslobođenje glavnog grada nije bio kraj ratnog puta, a oslobođenje Srbije pretvorilo se u oslobođenje svih krajeva gde su živela slovenska braća.Na izložbi "Srpska avijatika u Velikom ratu", koja je postavljena u Beogradu, opet osećamo značaj letača koji su odavde krenuli put ratnog pakla. I koji su se u njega trijumfalno vratili. HOĐERINA POBEDAZA vreme jedne od patrola kod Soluna srpski pilot Matija Hođera izvojevao je poslednju vazdušnu pobedu za Srpsku avijatiku, a poslednju na Solunskom frontu, koji je potom probijen.PRVI LOVACPilot-lovac u našoj vojsci bio je Miodrag Tomić. Na Solunskom frontu se sam zaleteo u celu nemačku formaciju i samo čudom je preživeo i uspeo da spusti teško oštećen avion.Tokom borbe u sadejstvu sa francuskim pilotima 1917. godine osvojio je i prvu vazdušnu pobedu. Njegov manir da avione ukrašava srpskom zastavom na bokovima trupa kasnije je postao opšteprihvaćen u srpskoj avijatici.LEGENDARNI VOĐAPROSLAVLjENI pilot-lovac Branko Vukosavljević komandovao je prvom srpskom lovačkom jedinicom na Solunskom frontu. Od avgusta je predvodio prvu eskadrilu i s njom učestvovao u proboju fronta.Početkom 1919. postavljen je za zastupnika komandanta Vazduhoplovne komande Kraljevine SHS. Nažalost, u junu iste godine tragično je izgubio život u avionskoj nesreći.DVE NAS VOJSKE GLEDAJU!EPSKU priču o Orestiju Krstiću, đaku-naredniku-pilotu, pripoveda Aleksandar Kolo sa ogromnim poštovanjem. Kopilot izviđač našeg pilota opisao je ceo događaj.- Po obavljenom izviđačkom zadatku našli su se suočeni sa jednim nemačkim avionom. Naš pilot je prvi napao, rival je brzo ugasio motor i naglo ponirući izbegao sukob. Tek znatno niže aktivirao je mašinu i odleteo na sigurno. Odmah posle naletela su još dva nemačka aviona, i kada je bilo izvesno da će naš pilot pribeći sličnom triku, on se neočekivano okrenuo i osuo paljbu kako je znao i umeo. Začudo, jedan se povukao, a drugi je, posle pucnjave takođe napustio ovaj deo neba.Negde iznad bojišta, u vazduhu, ostale su Orestijeve reči pre nego što se, sasvim nelogično i neočekivano, orkanski okrenuo pucajući ka neprijatelju.- Dve nas vojske gledaju. Sramota je pobeći sa megdana.Zaista, u rovovoma ispod svi su gledali ka nebu i njima...KOKARDEOBELEŽJA na avionima imala su izuzetnu psihološku važnost, a školovanje prve grupe srpskih oficira za vazduhoplovne izviđače bio je veliki iskorak. Njihovo prisustvo odmah se osetilo.- Na avionima su se spontano pojavili srpski nacionalni simboli kao objava vaskrsle srpske vojske i njenog vazduhoplovstva - objašnjava Kolo. - Oznaka "P 1" predstavljala je inicijale kralja Petra Prvog. Jajasto okruženje oko krsta ili inicijala na kokardi asociralo je na vaskrsnuće naše vojske.

Nastavak na Večernje novosti...