Izvor: Večernje novosti, 06.Nov.2019, 16:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Otkud Zerek u Beogradu

Ovaj trgovački deo grada okupio je mešavinu svih vera i svih rasa: Srba, Cincara, Turaka, Jevreja, Jermena i Bošnjaka Muslimana...- beležio je još Branislav Nušić Jedan deo grada danas više ne nosi ime koje ga je krasilo vekovima. To je Zerek. Početak mu je bio od ukrsnice ulica Kralja Petra i Uzun Mirkove i spuštao se naniže, ka dunavskoj strani Dorćola. Bio je to svojevremeno i najprometniji trgovački deo grada. Još u vreme Turaka trgovina je ovde cvetala, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << njihovim odlaskom na ovo mesto su se naselili trgovci svih nacija koje su bile nastanjene u Beogradu. Možda je najlepše vratiti se među beleške Branislava Nušića, koji je veoma upečatljivo opisivao ovaj deo grada, uključujući i svoja sećanja koja je marljivo zapisivao. "Najstariji Turci, erlije, tu imali svoje kuće sakrivene u duboke bašte. Sem njih, a ispod Dušanove ulice pa sve do Jalije (na obali Dunava), bila je poznata jevrejska mahala. Tek po odlasku Turaka iz Beograda počeli su Srbi i Cincari (a naročito ovi poslednji) da otkupljuju turska imanja i da naseljavaju Zerek." Pročitajte još - Beogradske priče: Kad Turci zaborave bakšiš - To je najcentralniji deo i najživlja ulica starog Beograda - pisao je Nušić u svojim sećanjima.- Dok je u onome delu ka Sabornoj crkvi, koji se zvao Glavna čaršija, bilo i grosista i velikih radnji i magacina, dotle su se na Zereku sabrale sve zanatlije i radnje na detalj. Pa i po samim nosiocima firmi bilo je izvesne razlike između Glavne čaršije i Zereka. Dok u Glavnoj čaršiji preovlađuje potpuno hrišćanski elemenat - Srbi i Cincari - dok se u toj čaršiji nalazi svega jedan nehrišćanin, Ruso, saraf, dotle je Zerek mešavina svih vera i svih rasa: Srba, Cincara, Turaka, Jevreja, Jermena i Bošnjaka Muslimana, ako ove treba izdvojiti kao zaseban elmenat. Zerek je turska ili jos verovatnije arapska reč. Po jednome tumačenju, koje je i u literaturi zabeleženo, ta reč znači: mudar, pametan, trezven, bistar. Ona se kao pridev dodaje imenu čoveka koga cene kao mudra i pametna. Tako će reći: Zejrek-Mahmud, Zejrek-Ismail itd. To tumačenje pretpostavlja da je u tome kraju Beograda stanovao nekada kakav zejrek i bio toliko popularan da je svoje ime prostro na ceo kraj. Pročitajte još - BEOGRADSKE PRIČE: Večite muke za parking - Ovo mi tumačenje izgleda i proizvoljno i neozbiljno - promišljao je Nušić.- Meni nije poznat primer da su Turci po ličnim osobinama (pridevu) nekoga čoveka davali imena mestu; oni su ga davali samo po ličnome imenu (kao i mi: Petrovac, Mihailovac, Aleksandrovac). Zejrek je verovatno termin koji obeležava izvesan oblik ili formaciju tla. Interesantno je da i u Carigradu postoji mahala koja se zove Zejrek i da i ona počiva na padini kao i naš Zerek. Postoji i u Maloj Aziji mesto koje se zove Zerek. Izgleda vrlo verovatno da su stanovnici toga mesta u Aziji naselili onu mahalu u Carigradu, kada su ga Turci osvojili i izabrali sebi sličan teren kakav je onaj u njihovome gradu. Tako je isto moguće da su ti Zerečani iz Carigrada došli zatim u osvojeni Beograd i istovetnome terenu dali ime Zerek. BAJRAKLI DžAMIJA Po Zereku je prvobitno bila nazvana i džamija, koja je u tome kraju postojala, Zejrek-džamijom. Prema Nušićevim sećanjima, "iako je ona za turske vladavine imala zvanično ime Bajrak-džamija, a tim imenom i danas postoji i služi Alahu". Zvanično ime Bajrakli džamija nastalo je po tome što je na nju isticana zastava, barjak, u vreme kada bi počinjala bogosluženja u beogradskim džamijama. To je bio orijentir svima ostalima koji ih je upućivao na vreme za početak molitve.

Nastavak na Večernje novosti...