Izvor: Večernje novosti, 20.Apr.2017, 13:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Muzej anatomije čoveka

Davne 1920. godine , osnivač dr Niko Minjanić krišom donosio kosture, a zbirka od 36 zidnih crteža jedna od najdragocenijih na svetu OZBILjNE naučne institucije nastaju tako što njihovi stručnjaci imaju visoko znanje, dobru organizaciju i sve ostalo što red nalaže, ali ako nemaju entuzijazam i ljude koji ga pronose, teško će bilo šta dragoceno da iznikne iz takvog posla.Možda je ovo prva lekcija koju učimo u Muzeju anatomije čoveka na Medicinskom fakultetu u Beogradu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Tamo nas podsećaju na dr Nika Miljanića, osnivača Katedre za anatomiju, koji je ušao u istoriju kao stručnjak koji je prvi održao predavanje u Svečanoj sali Kapetan Mišinog zdanja 9. decembra 1920. godine, na Svetog Alimpija Stolpnika i taj dan se slavi kao Dan Medicinskog fakulteta.Kako bi se spremio za osnivanje fakulteta u Srbiji namučenoj sa dva balkanska i Prvim svetskim ratom, dr Miljanić u Beograd donosi dva skeleta iz Pariza, gde je bio na svadbenom putovanju. Dabome – krišom.NAJSTARIJAANATOMIJA je najstarija od svih medicinskih nauka, i to nam objašnjava šef katedre dr Laslo Puškaš. Lekare je oduvek interesovalo od čega je čovek sazdan, pa su prvi lekari bili i prvi anatomi: Hipokrat, Aristotel, Avicena... Ali je bila i enigma za slikare, pa su veliki umetnici renesanse, poput Mikelanđela ili Leonarda da Vinčija, bili izuzetni poznavaoci anatomije.- Ideja da bude osnovan Medicinski fakultet rođena je još 1905. godine - podseća profesor Puškaš. -Među najvažnijima bili su profesori Milan Jovanović Batut, Vojislav Subotić i Drago Perović. Na kraju dr Niko Miljanić kreće sa predavanjima, ali, pričajući o tim vremenima, moramo da shvatimo i okolnosti u kojima su ti ljudi živeli i stvarali. Tako je pitalje snabdevanja Instituta leševima bilo rešeno tek posle dugih debata u Ministarstvu narodnog zdravlja. Tek kada je kralj lično potpisao ukaz moglo se uputiti naređenje raznim bolnicama u Beogradu i okolnim mestima za izdavanje leševa. Do kraja 1922. godine Institut za anatomiju imao ih je više od 90.U izveštaju profesora Miljanića iz 1920. piše kako su "studenti prve generacije počeli od prvog dana da vrše disekcije topografsko-deskriptivnim sistemom, odnosno francuskim načinom, respektujući sve organe, sve krvne sudove i nervne grančice. Pod mojom upravom i strogom kontrolom prosektora, dr Živanovića i dr Spiridonovića, studenti su brzo napredovali".Potom je usledio rast i napredovanje medicine u našem gradu i državi, da bi danas, sa ponosom, anatomi mogli da pokažu još jednu instituciju koju mnogi drugi nemaju.To je Muzej anatomije čoveka, koji u Beogradu postoji od 1980. godine. Na njegovom čelu je dr Milan Milisavljević, a oba naša sagovornika sa velikim poštovanjem pominju profesorku dr Veru Draganić i njeno požrtvovanje da Muzej zauzme svoje mesto.Nimalo slučajno, profesori Puškaš i Milisavljević govore nam u kancelariji čiji ceo zid prekriva reprodukcija Rembrantovog "Časa anatomije". Potom nam profesor Milisavljević otkriva pravo blago ove institucije.25 KILOGRAMA ZLATAVELIKI zidni originalni crteži profesora Nika Miljanića su jedinstvena zbirka kakva ne postoji na drugim medicinskim fakultetima. Kako objašnjava profesor Milisavljević, serija crteža detaljno predstavlja pojedine kosti skeleta.- U donjem desnom uglu svakog crteža upisan je Miljanićev potpis, a u levom potpis Anrija Franca. Ne znamo puno o samom autoru, osim da su poznati njegovi portreti lekara onog doba, kao i stručne, medicinske ilustracije.Zbirka se sastoji od 36 crteža velikog formata. Profesor Milisavljević podseća da je država na čelu sa Milanom Stojadinovićem još 1920. godine odredila da se profesoru Miljaniću dodeli 220.000 ondašnjih franaka da bi u Parizu napravio ovakvu kolekciju slika velikog formata. Dodatno, dodeljeno mu je i oko 300.000 maraka, za ostale preparate, što je zajedno činilo protivvrednost od 25 kilograma zlata. Toliko je veliku pažnju i poštovanje ondašnja država odavala početku rada svog Medicinskog fakulteta.* Dr Milan Milisavljević i dr Laslo Puškaš ispod Rembrantovog "Časa anatomije"- Ovo je neobično blago Muzeja anatomije i želimo za stogodišnjicu fakulteta da restauriramo sve originalne crteže. Do sada su dva specijalno obrađena u specijalnoj laboratoriji Narodne biblioteke, a do jubileja se nadamo da će biti zaštićeni i svi ostali. Posebno je interesantno što su i kolege iz Pariza nedavno bile zaprepašćene našom kolekcijom, jer su njihove slike koje je radio isti autor sačuvane samo u minijaturnom formatu.Šetnja ovim neobičnim muzejom vodi nas među eksponate koji prikazuju sve detalje ljudskog organizma. Od skeleta i svake kosti ponaosob do jasno obojenih segmenata nervnog sistema. Današnji studenti koriste i specijalnu učionicu opremljenu kompjuterima, ali svakako je od neobičnog značaja ovaj susret sa sačuvanim uzorcima.Tako život, večito, ide ukrug. Da bi studenti naučili da leče žive, neko mora da zavešta svoje telo kako bi na njemu mogli da uče. KULTURNO BLAGOMEDICINSKI fakultet i Muzej anatomije čoveka nastoje da Ministarstvo kulture proglai kolekciju Instituta za kulturno blago.To bi im bio najveći poklon za stogodišnjicu 2020. godine.NEMA VIRTUELNE HIRURGIJEVEOMA upečatljivo naši sagovornici govore o tome koliko je važno da studenti uče anatomiju na "pravim" uzorcima.Nema virtuelne, onlajn anatomije - objašnjava profesor Milisavljević. - Dok hirurg ne oseti u ruci vrstu i strukturu tkiva, neće dobro naučiti svoj posao. To iskustvo ne može da mu zameni nijedan kompjuterski ekran.FORMALDEHID I PENZIJAMNOGE stručnjake koji su ugradili sebe u Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta naši sagovornici pominju sa poštovanjem, a "običan" novinski tekst ne može sebi da priušti da pomene sva imena. Ipak, mnogi požrvovani stručnjaci su imali kraći životni vek, zahvaljujući otrovnim i kancerogenim isparenjima formaldehida u kojem se čuvaju organi i leševi na kojima studenti uče anatomiju.

Nastavak na Večernje novosti...