Izvor: Večernje novosti, 27.Okt.2013, 14:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Grad prvo isplovio na Tašmajdanu

Mesto gde se nalazi naš glavni grad nekada davno prekrivalo je Panonsko more. To je bilo tokom epohe miocena, pre više od deset miliona godina. U okolini prostora gde se danas prostire Beograd postojalo je samo jedno veliko ostrvo koje je obuhvatalo današnje Avalu i Kosmaj. - Ovde je prvo bilo Panonsko more, moreuzima povezano sa još jednim velikim morem - Istočnim Paratetisom - kaže profesor Slobodan Knežević sa Rudarsko-geološkog fakulteta. - Zatim su se, tokom veoma dugog vremenskog perioda >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << postepeno izdigli Karpati. Tako je prekinuta veza putem moreuza za drugim, susednim morem. Istovremeno, u prostor Panonskog mora ulivale su se brojne druge slatke vode, postepeno ga pretvarajući u slatkasto jezero. U nauci je poznato kao jezero Panon. Tako su najstariji segmenti Panonskog mora danas na Tašmajdanu i na Kalemegdanskom rtu. Kada je došlo do oticanja Panonskog mora došlo je do postepenog izdizanja ovih delova današnjeg Beograda.CIMETOVO DRVO Posebno interesantan fosil koji nam pokazuje naš sagovornik je list cimetovog drveta, star oko 12 miliona godina. Poreklom je sa brda Varovnica iznad Mladenovca. Ovu biljku je neko nestvarno davno vreme „uhapsilo“, „zaledilo“ i ostavilo kao eksponat današnjim studentima profesora Kneževića. - Prvo je obrazovano ostrvo, odnosno veliki sprud na mestu današnjeg Tašmajdana - nastavlja profesor Knežević. - Obodi su mu bili na današnjem Kalemegdanu. U suštini, tu je nastalo sedimentiranje, odnosno taloženje unutar zaliva koji su nastali oko takozvanih Avalskih ostrva, kako ih zove nauka. Tada nastaju različite vrste stena, u zavisnosti od sedimentacije. Tako, na primer, na Kalemegdanu najstarije otkrivene stene su sedimenti morskog žala, ili prastare „plaže“, kako bismo ih danas nazvali, sudeći po njihovom izgledu. One su izgrađene od sivo-žutiog peska sa mnogobrojnim ostacima morske faune, odnosno životinja koje su bitisale na planeti u to doba. - Njih su prekrili krečnjaci, nastali kao talog od crvenih algi i sprudonosnih životinja - nastavlja profesor Knežević. - Na Kalemegdanu je najstariji žuti pesak izned Mitropolitskog dvora u Donjem gradu, odnosno na padinama na kojima se diže danas poznati deo trvrđave, iznad turskog hamama, odnosno današnje Astronomske opservatorije. Taj geološki deo star je oko 14,5 miliona godina. On se spušta ka Zoološkom vrtu, sa jedne strane, odnosno, sa druge, ka pristaništu, gde je uočljiv nabor koji se jasno vidi ispod spomenika „Pobednik“. Objašnjavajući geološko poreklo najstarijih delova Beograda, profesor Knežević se osvrće na istražne bušotine, koje su stručnjaci izveli u blizini Rimskog bunara, na zaravni u blizini „Pobednika“. - Prvih 10 metara „hoda u dubinu“ predstavljaju takozvani antropogeni nanos, što znači da su deo ljudskih ruku i spadaju u istoriju. Otprilike prvih pet metara predstavljaju turske ostatke, u kojima sigurno ima austrijskih, vizantijskih i srpskih, a u drugih pet metara radi se o antici. Zatim slede prirodni segmenti. Ispod ovih deset metara nailazimo na sloj od jednog metra prašinastog lesa nastalog tokom Ledenog doba, dakle, starijeg od 12.000 godina. Za njima, kada se nastavi u dubinu slede sedimenti gornjeg miocena jezera Panon, od sivih laporaca tokom narednih 20 metara, a ispod su sprudni krečnjaci koje najčešće nazivamo i tašmajdanskim, pošto je upravo to vrsta kamena koji srećemo na Tašmajdanu. STENA POD ZAŠTITOM Upravo u trenutku kada smo pisali o geološkoj prošlosti Beograda, delovi Tašmajdana stavljeni su pod kontrolu stručnjaka, koji su bili zaduženi da je sačuvaju. Porozna stena koja je sada pod skelama je nestabilna, sastavljena od mešavine kamena i zemlje, sa dosta gline. - Ovaj deo Tašmajdana bio je pod jakim uticajem atmosferskih prilika, pa je stena znatno okrunjena - objasnio nam je Srećko Stefanović, rukovodilac radova. Naš sadašnji posao sastoji se od učvršćivanja većih kamenih stena, zatim pranja i čišćenja cele ove površine. Stefanović je ovakve odgovorne poslove već radio na najdelikatnijim lokacijama i objektima u gradu, poput Saborne crkve, Šeih-Mustafinog turbeta, Tehničkog fakulteta, Hrama Svetog Save... - Ovo je prvi put kod nas, a verovatno i u svetu, da se radi učvršćivanje i konzervacija prirodne stene - nastavlja Stefanović. - Kompletna obnova i površinsko učvršćivanje radi se domaćom tehnologijom, a atesti su pokazali da je pouzdanija od svih poznatih u svetu. ŠKOLJKE Tokom razgovora za „Novosti“ profesor Knežević poneo je i neke eksponate, da nam približi geološku starost našeg grada. Tako je poneo dve školjke, jednu pronađenu na Tašmajdanu, staru 14 miliona godina, i jednu pola miliona godina stariju, pronađenu na Kalemegdanu. - Uostalom, i kamen od kojeg je Meštrović napravio „Pobednika“ je laporoviti krečnjak - kaže profesor Knežević. - Ovaj kamen se lako teše i od njega se dobro gradi. Panonsko more, koje je za sobom ostavilo ovu vrstu kamena, zahvatalo je severnu Srbiju, prostiralo se oko ostrva oko Avale, a fosilne ostatke nalazimo i na Košutnjaku i Dedinju. Prostiralo se do Kosmaja i moreuzima stizalo skroz do Kruševca. TAŠMAJDANSKI KAMEN Kamen koji je kod nas poznat kao tašmajdanski potiče iz miocena - badena. To je vreme pre oko 13,5 do 15 miliona godina. - Ova vrsta kamena poznata je i kao lajtovački krečnjak, po istom tipu koji je vađen na padinama planine Lajta u Bečkom basenu. To govori o mestu i veličini prostora na kojem se nekada pružalo Panonsko more. Taj kamen nastao je u istim ulovima u okolini Beča i Beograda. Ova vrsta potonjeg građevinskog materijala bila je izuzetno bitna za istoriju i jednog i drugog grada, jer je Beograd po njemu dobio ime. Kako objašnjava profesor Knežević, kada naši slovenski preci stižu ovde, vide vizantijske kule od belog kamena i zato ga prozivaju „Belim gradom“. - Mnogo građevina napravljeno je iz kamenoloma na Tašmajdanu. Većina današnje Beogradske tvrđave izgrađena je od njega, kao i druge, stare građevine. Slično je i u Beču. Od istog kamena napravljen je Stari dvorac, Prirodnjački muzej i mnoge druge...

Nastavak na Večernje novosti...