Izvor: Večernje novosti, 28.Okt.2015, 12:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Baba Magda pušila ceo vek!

OD kada je sveta i veka ljudi su tražili eliksir večnog života ili makar dugovečnosti. Silno opredeljeni za sve ovozemaljsko, stremili bi poznom životnom dobu, posebno zavideći stogodišnjacima.Tim putem pošli smo među novinske stupce nastale u Beogradu između dva rata i tražili kako su se naše kolege tog doba iščuđavale receptima koje su im iznosili varoški starci i starice.Nijedan nije podrazumevao ono što danas gledate na TV ekranima, a bilo je malo običaja koje bi današnji stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << podveli pod "zdrav život".Tri žene, jedna glavaPRVI sagovornik istraživača lista "Vreme" bio je čiča Kosta Trajković. Za njega su našli da je rođen jula 1832. godine, odnosno da je u trenutku istraživanja, 1938, već imao 106 godina.- Od 1850. godine je u Beogradu, a danas stanuje u Ulici kneza Pavla - piše sjajni Ante Matekalo, jedan od najboljih novinara reportera tadašnje prestonice. - Ovaj stogodišnjak uredno priča o starom Beogradu, a njegov unuk (od brata) je legendarni četnički vojvoda Jovan Babunski."Sitna i ubava beše ova varoš Beograd", pripovedao je Trajković. "Svi znadosmo šta ko voli: i kafu iz fildžana i šarene papuče... Najviše volim kada deca oko mene prave buku. Imao sam četiri sina i dve kćeri. Dva sina imaju po četvoro, treći osmoro dece, a jedan mi je poginuo u ratu. Kćeri imaju još šestoro, i sad se nabrali unučići, praunučići... Najstariji sin moj otišao u Bukurešt, pa i on tamo ima desetak, petnaest praunučića. Mojih živih, može se nabrati, što sinova, kćeri, unučića i praunučića, možda pedeset, šezdeset, a možda i više. Ko bi sve mogao da prebroji".Na pitanje Matekala kako je mogao toliko dugo da poživi, verujući da čiča Kosta nije pio ni rakiju ni vino, ovaj odgovara sasvim drugačije.- Pio sam i rakije i vino, mnogo sam pio.Zatim, zaprepašćenom sagovorniku "sipa" samo neočekivane odgovore na pitanja koja ovaj postavlja. Kaže i da je mnogo voleo meso, "naročito kad golem komad goveđine baci na žar, pa ostane malo krvav".- Pušio sam kao tri paše. Zapalim prvu cigaru na žar, ujutru, pa onda ceo dan jednu na drugu. Po pedeset i više na dan popušim. Gledaj me kako sad namotavam cigaru debelu kao prst. A nekad, lele...- Onda, čiča, nisi imao puno posla sa ženama - pokušao je novinar da izvuče makar neku stavku "zdravog života" koja je Trajkovića učinila tako dugovečnim.- Ni sad ga ne potrefi - odrečno će čiča. - Imao sam tri žene, i sve ih preturih preko glave, a glava osta čitava.Objašnjenje odakle mu dugih 106 godina Kosta Trajković je slikovito izneo. Pokazao je prstom nagore i rekao: "Pitaj onog gore. Nije to u ljudskoj ruci!"Vidosava Marković Baka i rakijaZA Vidosavu Marković ostalo je uredno zapisano u sandžačkim matičnim knjigama u Novoj Varoši da je rođena 28. juna 1830. godine. Opisuju je kao ženu od 108 godina koja je, kaže, željna da opet putuje.- Htela bih da krenem podaleko, u Sandžak, nešto vozom, a nešto, bogme i peške. Odavno se nisam, sinko, nekuda kretala, pa me želja nekakva spopala...Vidosavin sagovornik primećuje da starica sa lakoćom savladava stepenice u kući u Frankopanskoj ulici, gde stanuje na trećem spratu. Živela je kod svoje unuke, supruge Gligorija Radulovića, činovnika Glavnog radiotelegrafa. Starica plete prslučiće, veze čaršafe, i peva svom praunučiću uvek kada se ovaj rasplače. U tom trenutku, 1938. godine, već tri decenije je živela u Beogradu, a pre toga je 77 godina bila u rodnom Sandžaku, koji joj je, govorila je, "i sad miliji od lepih prestoničkih ulica".- Nisam znala, sinko, ni za kakve izmotacije dok ovamo ne sljegoh. A ovde: i kolači, i korzo neki, i zlo svakojako, pa ljudi brzo povenu. Mene je održao samo beli mrs: malo sira, mleka i hleba, pa kupusa, a zimu čovek preturi sve na rasolu... Jesam sine, pila sam i rakiju, pa mi i sad draga. Pomaže ona mnogo u životu. A vino... baš mu nisam vešta. Za vino nisam ni znala dok ne dođoh u Beograd.Vidosava je pamtila još turske zulumćare, a izveštaj govori kako im ni tada još nije oprostila jer ih je upamtila i kao čobanica i kao majka. "Mnoga deca izginuše, a samo se sačuva potomstvo jednom sinu". Njegova kćer je sada staričina hraniteljka.U duboku zimu života Vidosava se nije više ničeg plašila, osim da joj neki urok ne snađe praunuče. I voli da peva. Bori se pesmom protiv uroka, i kaže da živi dugo, i živeće - jer peva.Tri muža oteralaNAJSTARIJA Beograđanka te, 1938. godine, bila je Magda Ivanović. Kako su novinari uredno proverili, u Beogradu je 1929. godine u opštinske knjige uneseno njeno ime po svedočanstvu parohije u Prištini, gde je kao godina rođenja zabeležena 1821.Starica je već u to vreme, kad je pristigla u Beograd, bila izmučena velikim nesrećama, i "opština je uzela pod svoje da je hrani, i kao uskoro, sahrani".- Međutim, Magdi se nekako otad osladio život - beleži Matekalo. - Kakvo umiranje!? Ni da čuje! Ovih dana napunila je 116 godina. Sad sedi i leži u bolnici, zdrava i vesela, i hoće u toploj postelji da dočeka prolećne dane. Posle, lako će...Htela je u Beogradu da umre kao udovica. Kaže da je tri muža imala u Prištini, gde je živela pre toga.- Prvog sam oterala, drugi beše dobar ali se brzo osušio, a treći... treći je slab i mršav pa je sam pobegao pre nego što bih ga oterala. Posle sam krenula sama za Beograd i eto me ovde već 55 godina!Kosta Trajković Magda je imala lepo imanje, a volela je svet i putovanja. Posle je u Gostivaru, nekim sticajem okolnosti sve izgubila, pa je "ostala kao prst gola".- Dok bejah mlada znala sam za sebe. A sada? Drago mi je da se sećam svega toga. Popijem rakiju pa onda bih htela ceo dan da pevam. A pila sam dosta, i sada me rakija veseli. Jela sam i posno i mrsno. Pušim više od sto godina. Potomstva nemam, pa ni briga.Zatim se hvali, pa pokazuje gustu kosu bez sedih.- Da pojedem volim, i to mnogo, ali sada nemam zube pa se zaplačem od besa. Htela bih da šetam, da idem daleko, ali ne smem od vetra. Već na proleće ću u Prištinu, da tamo umrem... U sedam sam se ratova borila, pa i sa Čerkezima. Kad su došli u Prištinu, imali su sve neke alke u nosu i ušima.Magda prekida govor, da se "razblaži" rakijom. Žedno naginje bocu i potom, veselo reče: "Perem oči, sve ovako".Tako je okončao putopis uglednog predratnog reportera među najstarijim stanovnicima Beograda. Očigledno obradovan i začuđen u isto vreme, Matekalo je pustio priče među čitaoce onog doba, a mi ih pretačemo vama, kako bi ostala uspomena na dobrodušne gradske starine. MATEKALO I "VREME""Vreme" je bio ugledan međuratni dnevni list koji je urednički posebno obraćao pažnju na reportažu kao veoma bitnu novinarsku kategoriju. Od 1937. godine ovakvi izveštaji i priče sa terena bili su veoma čitani među sugrađanima.Ante Matekalo bio je jedan od najstrastvenijih novinara istraživača onog doba, a tekstovi koje je napisao privlačili su, po pravilu, veliku pažnju publike.

Nastavak na Večernje novosti...