Izvor: Blic, 12.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradske noći izgubile zvezde
Stariji Beograđani pamte da je zvezdani svod nad gradom u vedrim noćima umeo ceo da treperi. Oni bi tada, sa zidina Kalemegdana, satima brojali zvezde i čekali „padalicu" koja ispunjava sve želje... Ne samo da nema više tog „romantičnog grada", već nema ni zvezdanog neba nad njim. Gde su nestale sve te zvezde?
I Ivo Andrić je hvalio to „prostrano i visoko" nebo nad Beogradom, „promenljivo, a uvek lepo, za zimskih vedrina sa studenom raskoši i za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << letnjih oluja kad se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice, i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom", a naročito u hladnim, vedrim noćima „kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima".
Svetluca zemlja umesto neba
- Beograd je zvezde izgubio. Tužno je kad pogledate u nebo i ne vidite ni pet zvezda, a kad izađete na neku planinu, u neki mrak, pukne zvezdano nebo sa njih 5.000, koliko ih možete videti golim okom. Kad je opservatorija sagrađena beogradsko nebo je bilo dovoljno kvalitetno, ali o postavljanju uličnog osvetljenja niko nije vodio računa - sleže ramenima Zoran Knežević, direktor Astronomske opservatorije na Zvezdari.
Nema potrebe da svetlo sa bandere osvetljava nebo, dodaje on, ali je za većinu poklopac za sijalicu bio dodatna investicija, a oni savesniji su ih stavljali u obliku oboda šešira jer, kako kažu, ako obgrli celu sijalicu ona će se više zagrevati i brzo pregoreti. Sada blješte svetla velegrada, a o nekadašnjim svetlucavim noćima nad glavnim gradom ostalo je da svedoči samo ime Zvezdare.
Ako nam je za utehu, nismo jedini grad u svetu bez zvezdanog neba, mnogi imaju isti problem, napominje naš sagovornik. Na noćnom snimku Zemlje vidi se samo mnoštvo svetlosnih mrlja. Stare opservatorije, kao čuvena pariska ili londonska, ustuknule su pred nezaustavljivim razvojem gradova koji su ih progutali, a astronomi su pobegli u svetlosno i industrijski nezagađene zabiti.
- Danas imate u svetu svega tri lokacije koje se smatraju kvalitetnim za osmatranje. Postoji niz opservatorija u čileanskim Andima, gde je preko 330 vedrih noći u toku godine, tu su i Havaji sa dva najveća svetska teleskopa na vulkanima Maunakea i Maunaloa i Tenerife, španska ostrva u atlantskom okeanu - objašnjava Knežević.
Zvezdarnica čuvena u Evropi
Ne čudi stoga da je Astronomska i meterološka opservatorija, najstariji naučni institut u Srbiji i jedina ustanova ove vrste na Balkanu, osnovan baš u srcu Beograda davne 1887. godine. Iznajmila je mlada srpska država za potrebe opservatorije malu crvenu kuću od trgovca Gajzlera, koja i danas stoji na uglu Vojvode Milenka i Resavske, a zatim joj je dodeljeno zdanje u Karađorđevom parku, sadašnji Republički hidrometerološki zavod. Kad je nakon Prvog svetski rat rata, zahvaljujući reperacijama, stigao u Beograd veći broj instrumeneta i teleskopa, odmah je pozvan da se vrati iz Francuske Vojislav Mišković, prvi Srbin s diplomom astronomije. Počela je 1929. godine izgradnja Zvezdarnice na brdu zvanom Veliki Vračar, kod Laudanovog šanca, a već 1932. godine Beograd se mogao pohvaliti svetu jednom od najmodernijih i najbolje opremljenih astronomskih opservatorija u Evropi. Upravo sa beogradske Zvezdarnice, po kojoj je i celo naselje dobilo ime Zvezdara, otkriven je asteroid „Beograd", „Srbija", „Jugoslavija", zatim „Simonida", dobio ime po ženi kralja Milutina Nemanjića, „Milanković" po osnivaču prve naše astronomske opservatorije, i još 30 asteroida i oko 200 dvojnih zvezda... Stari veliki nemački teleskop, stigao u Srbiju 1924. godine, još se koristi, ali osim Sunca, ništa drugo se ne može ozbiljnije na nebu videti.
- Provodili smo noći za teleskopom. Sećam se kako sam kao mladi istraživač sedeo satima, stane mi komarac na lice, a ja ne smem da mrdnem glavu da ne pomerim teleskop - seća se sa osmehom dr Zoran Knežević, direktor Astronomske opservatorije na Zvezdari.
- Nas troje iz Opservatorije imamo asteroide koji nose naše ime. Međutim, takva otkrića danas nemaju veliki značaj, jer imate velike automatske teleskope koji otkrivaju na hiljade objekata dnevno.
Prvi Muzej astronomije
U znak obeležavanja četiri veka od kad je Galileo Galilej prvi put kroz svoj durbin pogledao nebo, godina 2009. proglašena je međunarodnom godinom astronomije. Veliki jubilej Beograd će obeležiti sredinom godine, najverovatnije u „Noći muzeja", otvaranjem prvog Muzeja astronomije u Srbiji u okviru Astronomske opservatorije na Zvezdari. Za potrebe postavke, koja će preko prvih astronomskih instumenata i dokumenata, knjiga, starih fotografija, prikazati početke razvoja astronomije u Srbiji, biće izdvojen jedan objekat. Planirano je da se do 2012. godine izvrši sanacija još tri objekta za potrebe Muzeja astronomije. Projekat su podržali Skupština grada, Ministarstvo nauke i Ministarstvo kulture.
