Izvor: Blic, 01.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradske misterije
Beogradske misterije
Hamlet: Za koga kopaš ovu raku?
Prvi grobar: Ni za koga.
Hamlet: Onda za koju?
Prvi grobar: Ni za koju.
Hamlet: Pa šta ćeš zakopati tu?
Prvi grobar: Nešto što je bila žena, gospodine; ali, bog da joj dušu prosti, ona se upokojila.
Dalja priča i ima i nema veze sa čuvenim stihom iz Šekspirovog 'Hamleta'. Bivši dvor jeste u pitanju, ali nije danski i nije Danska, raka se ne kopa već >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << otkopava.
A mnogo je sumnji i oprečnih mišljenja izronilo zajedno sa starim, rimskim skeletom, na zupcima buldožera, prilikom kopanja temelja za podzemnu garažu kraj Gradske skupštine. Bilo je i onog spornog grafita 'Džaba se ukopavate', bilo i glasnih negodovanja da se arheološko nalazište ne prekopava i ne ore, da garaža, ma kako važna bila, nije važnija od istorije tu već ukopane. Zabrana slikanja i ulaska novinarima još više je podgrejala znatiželju.
- U stvari, prilikom iskopavanja na tom prostoru ništa ni epohalno ni neočekivano nije pronađeno. Pronađeno je do sada ukupno deset grobova iz rimskog perioda, pet bliže zgradi Skupštine, pet bliže Bulevaru, ograđenih opekom, po čemu zaključujemo da su iz trećeg ili četvrtog veka. Ali, svi su već opljačkani, najverovatnije od Huna. Ipak, u jednom smo otkrili balsamarijum, posudu za mirise iz trećeg veka, u drugom dve bronzane narukvice i krčag za vino iz četvrtog veka. Tu su ostaci austrijskog vodovoda i temelji pomoćnih zgrada, poput konjušnice i sličnog, za koje se znalo da su postojali kraj dvora, kao i nekoliko novijih skeleta, za sada neutvrđene starosti. Grobovi su pronađeni na dubini od 1,5 do 2 metra, a već se stiglo do dubine od 2,5 metara i zdravice, zdrave i netaknute zemlje, što ukazuje da dublje ne postoji ništa drugo, osim još nekolicine rimskih grobova okolo. Dakle, ništa spektakularno što bi moglo da utiče na zaustavljanje radova ili ukaže na dragocenije nalazište - objašnjava Stefan Pop Lazić, istraživač zadužen za Singidunum pri Arheološkom institutu.
Stefan Pop Lazić je stručnjak koji je magistrirao na nekropolama Singidunuma, današnjeg Beograda. I zato, normalno, zna mnogo toga što većina sugrađana ne zna. Da je, primera radi, gradsko jezgro Singidunuma formirano pod bitnim prisustvom IV flavije, rimske, odnosno vojnog utvrđenja koje se nalazilo na prostoru beogradske tvrđave. Osim nekropola koje su se prostirale obično kraj puta, pa tako i od Singidunuma do Viminacijuma, današnjeg Kostolca, nekada drugog velikog vojnog utočišta, puta za koji se pretpostavlja da se prostirao tragom današnjeg Bulevara, jezgro nekadašnjeg groblja prostiralo se uglavnom na prostoru današnje Savezne skupštine i Glavne pošte, odnosno na prostoru od Vukovog spomenika, zgrade Televizije i Krunske ulice do Studentskog trga. Ispod Savezne skupštine nalazio se veliki broj nekropola iz druge polovine drugog veka, a ispod zgrade 'Telekoma' nađeni su čak i olovni sarkofazi.
- Zato je bilo očekivano da i na ovoj strani ima nekropola. I zato je postavljen nadzor iskopavanja, vrlo stručan i stalan. Tri arheologa su neprestano na terenu i bez njihove saglasnosti ne izvode se dalji radovi. Da smo naišli na nešto epohalnije, na neki novi kastrum, na primer, to bi već bio problem. Ovako, svako nalazište, ne samo antičko već i srednjovekovno, jeste bitno za rekonstrukciju istorije, ali na ovoj iskopini nema nikakvog razloga za očekivanje epohalnih otkrića. Grad mora da živi dalje, bez obzira na to šta se pod njime nalazi. Ono što jeste jako bitno u ovom slučaju je pokazana volja svih strana da se sve reši na najbolji način, tako da nikakve istorijske ili bilo kakve druge štete neće biti - kaže Pop Lazić. Rajko Rosić
