Izvor: Blic, 04.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Beogradska mumija” zaboravljena u podrumu
"Beogradska mumija”, autentična staroegipatska mumija po svojoj jedinstvenosti čuvena i u svetu, već decenijama se nigde ne može videti, iako nam je tu, u depou Filozofskog fakulteta, na dohvat ruke. Za njeno izlaganje neophodna je specijalna vitrina, koja se može nabaviti u Frankfurtu za 70.000 evra. Međutim, nadležni nikako da se usaglase ko bi trebalo da pokrene inicijativu za njenu kupovinu.
Sjatio se ceo Beograd te davne 1888. godine kad je Hadži Pavle Riđički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "Beogradsku mumiju” doneo čak iz Luksora. Kupio ju je "ne za sebe, nego za srpski narod” i odmah poklonio Narodnom muzeju. Od 1893. je bila izložena u Kapetan Mišinom zdanju, sve dok prilikom bombardovanja Beograda 1915. godine granata nije pogodila prostoriju s mumijom i razbila vitrinu u kojoj se nalazila. Mumiju, osim istraživača, od tada niko više nije video. Jedno kratko vreme kovčeg je bio deo stalne postavke u Narodnog muzeja, odakle je trajno povučen početkom 60-tih. Nakon skoro jednog veka "Beogradska mumija” je ponovo izašla u javnost u ovogodišnjoj „Noći muzeja", kad su posetioci mogli da je posmatraju samo putem direktnog prenosa na video bimu.
- Iako je želja Riđičkog bila da „narod srpski mumiju gleda i pouči se običaju drevnih mislilaca", to nije moguće već decenijama jer ne postoji odgovarajuća vitrina, niti prostor i obezbeđenje za njeno izlaganje - kaže Branislav Anđelković, profesor Filozofskog fakulteta, koji godinama pokušava da osnuje mali egiptološki muzej u Beogradu, gde bi bilo izloženo oko 200 egipatskih predmeta, koliko ih ima u Srbiji.
Beogradsku mumiju je Narodni muzej u vidu dugotrajne pozajmice ustupio Filozofskom fakultetu za potrebe studenata arheologije.
- Pitanje zaštite mumije je odavno pokrenuto. Za njeno adekvatno čuvanje i prezentovanje neophodna zaštitna vitrina, a ko će poktenuti inicijativu za kupovinu iste je tehničko pitanje - tvrdi u izjavi za "Blic” Tatjana Cvjetićanin, direktor Narodnog muzeja u Beogradu.
U Ministarstvu kulture, međutim, ne znaju ništa o tome i tvrde da ne mogu govoriti o zbrinjavanju dok zvanično ne dobiju zahtev od Muzeja kao matične kuće "Beogradske mumije”.
- Nije u pitanju samo kupovina vitrine, već i prostor u kojem bi mumija bila izložena. Narodni muzej se rekonstruiše tako da bi o izlaganju mumije i kupovini vitrine bilo smisleno govoriti tek nakon pronalaska adekvatne lokacije. Tada bi Sekretarijat za kulturu, eventualno, mogao da učestvuje u kupovini - objašnjava Ivana Avžner, sekretar za kulturu.
U okviru buduće stalne postavke Narodnog muzeja, koja će obuhvatiti najreprezentativnije i najznačajnije eksponate naše istorije i kulture, rezervisano je mesto i za "Beogradsku mumiju”. Ali kako će Narodni muzej biti u fazi rekonstrukcije u najboljem slučaju do 2011. godine, ovaj redak predmet egipatske kulture ne očekuje sjajna budućnost bar narednih nekoliko godina. Propadanje eksponata neprocenjive vrednosti izazvano lošim uslovima čuvanja će se nastaviti zahvaljujći lošoj komunikaciji nadležnih institucija.
Nesmin kao svetska atrakcija
Kad je pre par godina otkriven gusto namotan svitak papirusa s Knjigom mrtvih pod pokojnikovom rukom, uz njegovo srce, Beogradska mumija pročula se kao jedinstvena u svetu. Mumifikovana osoba zvala se Nesmin i imala je titulu sveštenika u hramu boga plodnosti Mina.
