Izvor: N1 televizija, 27.Dec.2016, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd uči od Kopenhagena
Delegacija Beograda posetila je Kopenhagen, prestonicu biciklističkogsaobraćaja na poziv čuvenog danskog arhitekte Jana Gela, koji je nedavno boravio u Beogradu, gde je promovisao svoju novu knjigu “Gradovi za ljude”.
Kopenhagen je poznat po najbolje uređenim javnim prostorima zbog čega je u nekoliko navrata proglašavan za grad sa najvećim kvalitetom života.
Delegaciju je predvodio gradski urbanista Milutin Folić, a sa njim su u radnoj poseti Kopenhagenu >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << bili i predstavnici Sekretarijata za saobraćaj sa sekretarom Dušanom Rafailovićem na čelu, zatim projektanti ”Beograd-puta” i “Zelenila – Beograd”, prenela je Služba za ingormisanje Grada Beograda.
Delegacija Beograda imala je i priliku da biciklima obiđe grad koji je i na temperaturi oko nule bio preplavljen ovim dvotočkašima.
Delegacija Beograda imala je susret sa gradskim arhitektom Kopenhagena Tinom Sabi, koja je objasnila kako se Kopenhagen transformisao iz grada automobila u grad pešaka i biciklista.
Ona je istakla da su ulaganje u uređenje javnih površina, pristupačnost zelenih površina i posebna pažnja usmerena na pešake dobar način da grad postane "grad za ljude”.
Folić je naglasio da je poseta organizovana u cilju edukacije upravo ovih ljudi koji na terenu sprovode strategiju Grada Beograda.
Reč je o strategiji da se uređenjem javnih površina ulica, trgova, urbanih džepova, parkova i priobalja i izgradnjom biciklističke infrastrukture potpuno okrene hijerarhija u saobraćaju. Cilj je da se pešacima i biciklistima da prioritet u odnosu na automobilski saobraćaj, naveo je Folić.
Beograd je ovaj posao počeo realizacijom projekta Identitet, Mobilnost, Ekologija (IME) čime je grad kao prioritet u uređenju i razvoju stavio upravo ove vrednosti.
Folić je precizirao da je Kopenhagen tek nedavno dobio prvu liniju metroa, a da je udeo biciklističkog saobraćaja gotovo 50 odsto u dnevnom saobraćaju, dok je u Beču to 17 procenata, Ljubljani 13, brdovitom Bernu 14, a u Beogradu zanemarljivih 0,7 odsto. Zato, zaključio je gradski urbanista, to predstavlja ogroman potencijal.
