Izvor: Blic, 02.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd u ruševinama
Beograd u ruševinama
Balkan nudi potresnu sliku monarha različitih naravi koji su nastojali svakojakim i često protivrečnim sredstvima da uspostave svoju vlast u strahovito nemirnoj Evropi. Knjiga 'Orlovi i lavovi, Istorija balkanskih monarhija'francuskog istoričara Gi Gotjea (izdavač: Paideia, Dunavski kej 18, Beograd, tel/fax:183-946), upravo objašnjava hirovitost vladara balkanskih naroda: Albanije, Bugarske, Rumunije, Grčke, Hrvatske, Srbije, Crne gore i Jugoslavije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Gotjeov istraživački trud otkriva Evropi istoriju i vladare balkanskih naroda i istovremeno pokazuje kakve istorijske predstave o balkanskim narodima imaju sami Evropljani.
Ovu revoluciju dvora koja je bila veličanstveni čin otpora ohrabrile su engleske tajne službe, po naređenju Čerčila koji je najzad shvatio da su demokratske zemlje ostavile balkanske države bez odbrane. General de Gol je 30. marta 1941. pozdravio beogradsku revoluciju ovim rečima upućenim generalu Simoviću: 'U trenutku kada je jugoslovenski narod, pod vođstvom svoga mladog kralja i pod višim visokim rukovodstvom, sa ponosom upravo potvrdio svoju odlučnost da brani svoju čast i svoju nezavisnost, upućujem sa bojnog polja u Eritreji, u ime svih Francuza, svoje iskreno divljenje vašoj ekselenciji i žarko prijateljstvo jugoslovenskom narodu. Francuski narod, uprkos ćutanju vlade potčinjene kontroli neprijatelja, revnosno oživljava slavne uspomene koje ga vezuju za Jugoslaviju, i nadam se više nego ikada u pobedu slobode'. Uzdržljivije, Čerčil je sa svoje strane izjavio: 'Jugoslavija je opet pronašla svoju dušu'.
Hitlerov bes dostigao je vrhunac. On je odložio invaziju na sovjetsku Rusiju i rešio da bez odlaganja pregazi Jugoslaviju. Nemačke trupe prešle su jugoslovensku granicu 6. aprila 1941, dok su eskadrile bombardera pretvorile Beograd u polje ruševina. Opšte nespokojstvo pred tako snažnom i iznenadnom reakcijom, kao i podela jugoslvenske vojske, u kojoj su se hrvatski sastavni delovi pokazali očigledno manje odlučnima od Srba da se bore protiv invazije, doveli su do toga da za neodložno organizovanje otpora nije bilo vremena. Jugoslavija je pobeđena 18. aprila, a i Grčka je takođe položila oružje. Engleska koja je vodila borbe sa Italijanima i Nemcima u Tripolitaniji, nije mogla da interveniše, izuzev nešto trupa koje je poslala da se bore na grčkom tlu.
Petar II je avionom pobegao u Jerusalim, a zatim je odatle produžio za Kairo i London. U Engleskoj su ga toplo primili Čerčil i njegov kum kralj Džordž VI. Njegova stvarna vladavina trajala je tri nedelje, ali njegova politička aktivnost nije prestala.
Komadanje Jugoslavije. Hitler je održao reč. U njegovoj glavi, Jugoslavija stvorena Versajskim ugovorom trebalo je sa njim i da nestane. Da bi doprineo razbijanju jugoslovenske vojske, on je od 10. aprila 1941. proglasio nezavisnost Hrvatske. Što se tiče Srbije, ona je bila vojno okupirana.
Da ne bi povredio balkanske ambicije svoga saučesnika iz Rima, firer je pristao da se Crna Gora vrati u svoje granice iz 1914. i da se u njoj ponovo uspostavi monarhija pod italijanskim protektoratom. Iako je Hrvatska proglašena nezavisnom pod vlašću fašiste Ante Pavelića, koji je posredstvom svojih fanatičnih pristalica ubio kralja Aleksandra I, ona je takođe morala da uđe u zonu pod italijanskim uticajem. Tu je trebalo ponovo uspostaviti monarhiju, a krunu ponuditi jednom princu iz italijanske kraljevske porodice. Leva obala Dunava pripojena je Mađarskoj, istočni deo Makedonije Bugarskoj, a Banat, kao i Srbija, ostali su pod nemačkom vojnom upravom. Najzad, Bosna i Hercegovina bile su dodeljene Hrvatskoj, a Slovenija pripojena Rajhu. Kako nije bila u potpunosti zadovoljna protektoratom nad Crnom Gorom i dolaskom jednog princa iz savojske kuće na presto Hrvatske, Italija je tražila i dobila još i pripajanje jednog dela dalmatinske obale, kao i nekoliko ostrva na Jadranu.
Razjedinjeni otpor. Kažemo da se istorija ponavlja i to se veoma često potvrdilo.
Na isti način, počev od 1941. osnovna su dva pokreta otpora. Jedan koji se potčinjavao zakonitom kralju i kojim je rukovodio pukovnik Draža Mihajlović; drugi sastavljen od partizana komunista kojima je komandovao izvesni Josip Broz. Poreklom Hrvat, Josip Broz, koji se 1914. borio u redovima austrougarske vojske, dezertirao je da bi se predao Rusima na frontu u Galiciji.
Nastaviće se...
