Izvor: S media, 11.Sep.2009, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd se ne vodi iz Guče
Zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić izjavio da je nedopustivo da gradske vlasti ne mogu od Republike da dobiju dokumente o tome šta se od glavnog grada zahteva kada je reč o obnovi Gazele.
"Ne može neko da ode u Guču i kaže:'Radovi počinju tada i tada', a da pre toga ne obavesti gradsku upravu o dinamici obavljanja posla niti joj predoči koje su njene obaveze u projektu", rekao je u razgovoru za "Politiku" Krkobabić.
Prema njegovim rečima, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Republika je nekritički prihvatila sve uslove Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i sada grad mora da ispunjava tuđe obaveze.
"Da stvar bude gora, mi ne znamo ni šta konkretno treba da ispunimo, jer od republičkih organa nikako da dobijemo ugovore koje su sklapali sa evropskim bankarima. Više puta smo gradonačelnik Dragan Đilas i ja tražili da vidimo te dokumente, ali nam ih nikada nisu dostavili", rekao je Krkobabić.
Na pitanje novinara da li to znači da imaju lošu koordinaciju sa Republikom, Krkobabić je rekao da "gdegod se nadležnosti prepliću, ima problema".
"U ovom slučaju, Gazela je u nadležnosti Republike i Javnog preduzeća Putevi Srbije, koje je pod kontrolom Ministarstva za infrastrukturu. Beogradu je, s druge strane, nametnuta obaveza da raseli nehigijensko naselje koje je bilo smešteno ispod mosta, a da pri tom od države nismo dobili ni dinar pomoći", rekao je Krkobabić.
Kako je naveo "nije ovde reč o politici".
"Nedopustivo je da gradske vlasti ne mogu da dobiju ugovor o kreditu u kome tačno piše šta se od nas zahteva kada je reč o raseljavanju nehigijenskog naselja, pa se onda pojavljuju izjave pojedinih neodgovornih ljudi iz Puteva Srbije koji tvrde kako, navodno, nismo uspešno sproveli Akcioni plan, jer nismo romskim porodicama sagradili stanove od čvrstog materijala", rekao je on.
Upitan da li je to bio uslov evropskih bankara prilikom odobravanja kredita za popravku Gazele, Krkobabić je odgovorio da je moguće da su bankari to tražili od Republike, koja je sa njima i potpisala ugovor.
On je rekao da se od grada očekuje da za svaku od ukupno 200 raseljenih porodica izdvoji oko 50.000 evra kako bi im sagradili kuću ili stan.
Krkobabić je rekao da su sa predstavnicima Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj pronašli kompromisno rešenje, odnosno ponudili su im da
stanovnici nehigijenskog naselja zasad ostanu u privremenom smeštaju, a da posle konkurišu za dobijanje socijalnih stanova koje će Beograd graditi.
On je rekao da je osnovni uslov bankara, da bi nam dali kredit, bio socijalizacija raseljenih stanovnika nehigijenskog naselja, a ne da im se sagrade kuće.
Krkobabić je rekao da i dalje ostaje sporno to što ne znaju kada počinju radovi, koliko će da traju, da li će most biti zatvoren za saobraćaj, kao i da je sve ove informacije Republika morala da im dostavi u formi zvaničnog dokumenta, a ne da neko iz Guče daje izjave o početku ovako obimnog posla.
"Politika Beograda se ne vodi iz Guče", ocenio je Krkobabić.
