Izvor: Politika, 28.Dec.2009, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd mora da izađe na obe reke
Izazov je biti deo tima koji pomaže da prestonica posle 30 godina dobije dva mosta, obilaznicu… – Voleo bih da grad bude uređeniji, a da se prilikom rekonstrukcije svih zgrada obavezno uradi i energetska obnova. – Odluka o metrou sledeće godine
Studenti tvrde da je asistent kakav se može samo poželeti, a kolege ga opisuju kao vrednog i pedantnog stručnjaka i „ličnost bez karijesa”. Neverne Tome smatraju da ima „mršave” reference za posao novog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gradskog arhitekte, koji traži i stručno i političko umeće, ali Dejan Vasović, jedan od pet pomoćnika gradonačelnika Beograda, veruje da je njegov dosadašnji rad u profesiji dovoljna preporuka, kojom je zadobio poverenje Dragana Đilasa. Može se pohvaliti devetnaestogodišnjim stažom na Arhitektonskom fakultetu, angažovanjem u Ministarstvu urbanizma i građevina, direktorskom foteljom u Građevinskoj direkciji Srbije, osnivanjem Fonda za uštedu energije...
Železnički čvor Prokop i efikasnije funkcionisanje gradske železnice, izgradnja mosta Zemun–Borča, izrada planske dokumentacije, rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra zaduženja su kojima će se najpre pozabaviti.
– Izazov je biti deo tima koji pomaže da Beograd posle 30 godina dobije dva mosta, obilaznicu. Beogradskom železnicom do kraja sledeće godine nećemo samo brže stizati od Batajnice do Pančeva nego ćemo tako smanjiti i zagađenje. Sa velikim zadovoljstvom ću pomagati da se unaprede vodovod i kanalizacija, usvoje planovi regulacije u narednih 18 meseci – kaže Dejan Vasović.
Šta su urbanistički problemi čije rešavanje više ne sme da čeka?
Najvažnije je što pre se pozabaviti infrastrukturom i planskim dokumentima koji će omogućiti razvoj Beograda u sledećih dvadesetak godina. Potrebno je stvoriti uslove i doneti procedure za poštovanje zakonskih rokova za izdavanje dozvola. One kao i informacije o planovima treba da budu dostupne preko Interneta, tako da svaki građanin ima uvid u to šta je planirano u njegovom kraju, kao i ko i šta gradi u njegovom komšiluku. Ovaj proces je već počeo, i naš zadatak je da ga sprovedemo dosledno do kraja.
Oko 40 odsto teritorije grada pokriveno je planovima detaljne regulacije, a njihov nedostatak jedan je od uzroka masovne nelegalne gradnje. Kako ćete ubrzati njihovu izradu i usvajanje?
Ubrzanje je moguće ako se intenzivno radi. Najbolja potvrda da može efikasnije, mada ne sve odjednom, jeste izrada planova za prioritetne gradske projekte poput saobraćajnica. Problem nelegalne gradnje nije nastao samo zbog manjka planova, već zbog nedostatka izbora. Investitori porodičnih i manjih stambenih zgrada nisu imali mogućnost da pribave legalno uređeno zemljište za izgradnju, pa su pribegli izgradnji na neopremljenim lokacijama. Zato je važno da se legalizacija okonča i da se stvore uslovi da se ubuduće može samo legalno graditi.
Da li je za masovnu legalizaciju, kao što je gradonačelnik najavio, neophodno oformiti novi sekretarijat i znači li to povećanje administracije?
Što brže rešenje tog problema nije jednostavno ako na jednom mestu nemate ljude kojima će to biti jedini zadatak. Sekretarijat će se najverovatnije formirati preraspodelom postojećih kapaciteta a, ako bude nužno, privremeno ćemo angažovati dodatne saradnike.
Hoće li novac biti jedini kriterijum kada se bude odlučivalo koji je tip metroa, klasični ili laki, prikladniji Beogradu?
Grad je angažovao dve međunarodne ekspertske grupe i sledeće godine će doneti odluku koji tip metroa će graditi. Ona uvek zavisi od količine novca sa kojom raspolažete. Osamdesetih godina trebalo je da se gradi takozvani klasični metro ali bojim se da sada za to nemamo mogućnosti. Od izgradnje metroa je, kažu Amerikanci, skuplji samo rat, i čini mi se da smo dobar deo našeg metroa već potrošili. Činjenica je da je najveći broj gradova koji ga poslednjih godina grade odabrao „lakši” tip koji omogućava manju investiciju, veće nagibe koloseka, kombinovanje podzemnih i nadzemnih deonica.
Kineski most će koštati 170 miliona evra, most na Adi sa prilazima više od 200 miliona evra. Oko njega se vodila polemika – da li da gradimo arhitektonski simbol Beograda, makar to bilo skuplje, ili most koji će biti manje atraktivan ali jeftiniji. Ako budete u poziciji da odlučujete o gradnji još jednog mosta preko Dunava, da li ćete glasati za jeftinije ili atraktivnije rešenje?
Dilema „jeftinije ili atraktivnije” je lažna. Uvek možete da radite sa manje para, pitanje je da li smo mogli da dobijemo most tog kapaciteta za manje para a to je teško. Most na Adi nije skup zato što je atraktivan već zato što je složen građevinski poduhvat. Pristupne saobraćajnice će koštati više od samog mosta. Kad ne bismo potrošili pare na ovaj most, svejedno bismo platili izgradnju drugih saobraćajnica koje bi morale da obave njegovu funkciju.
Gde je realnije da se Beograd susretne sa rekom, u Savskom ili Dunavskom amfiteatru?
Čuveni svetski arhitekta početkom prošlog veka je rekao da je Beograd najružniji grad na najlepšem mestu u Evropi. Beograd mora da izađe na obe reke. Kao što kažu naši Crnotravci ne zidaju ljudi već pare, gradiće se tamo gde bude najveći interes investitora i gde se najpre steknu imovinsko-pravni osnovi i tehničke mogućnosti. Sigurno je da će se zbog svetske krize raditi pažljivije i racionalnije nego u prethodnoj deceniji.
Vratili ste se iz Kopenhagena gde ste učestvovali na samitu gradonačelnika koji su se dogovorili da smanje emisiju ugljen-dioksida za 20 odsto. Koliko je Beograd daleko od takvog ideala i šta može da preduzme da bi smanjio broj automobila?
To nije nedostižno. U Kopenhagenu su nam pozavideli kada sam rekao da je 50 odsto naših zgrada priključeno na sistem daljinskog grejanja. Grad domaćin ima 97 odsto objekata koji koriste centralno grejanje, a Njujork tek planira da 20 odsto zgrada poveže na takav sistem. Mi imamo dobre osnove, a planiramo da energetski unapredimo naše zgrade boljom izolacijom, poboljšanjem sistema daljinskog grejanja i primenom efikasne rasvete. Kada obezbedimo udobnu i efikasnu gradsku železnicu koja će povećati protočnost saobraćaja od Pančeva do Batajnice, podignemo parkinge izvan grada gde bi sugrađani ostavljali automobile i koristili javni prevoz tada ćemo imati manje vozila u centru.
Kada odete sa ove funkcije kakav biste Beograd voleli da ostavite u amanet svom nasledniku?
Radovaću se ako mu predam grad sa brojnim završenim i dosta započetih projekata sa preciznim rokovima realizacije. Voleo bih da Beograd bude uređeniji, a da se prilikom rekonstrukcije svih zgrada obavezno uradi i energetska obnova. Potrudiću se da mu ostavim program uštede energije bez kojeg nam nema finansijskog, a ni ekološkog napretka.
Daliborka Mučibabić
[objavljeno: 28/12/2009]
.jpg)
