Izvor: Politika, 04.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd kao centar zdravstvenog turizma
Zdravstveni turizam, koji je u doba stare Jugoslavije i te kako bio popularan, mogao bi ponovo da se razvije u Srbiji ukoliko bi stranci organizovano dolazili na lečenje u Beograd, smatraju lekari uglednih klinika. Budući da srpska prestonica nema velike centre za oporavak, pacijenti bi posle intervencije mogli da odlaze na rehabilitaciju u banje, a na relaksaciju u "spa" centre. Ovakav vid turizma zamro je na ovim prostorima početkom devedesetih godina prošlog veka, ali se mnogi stariji Norvežani, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Šveđani, Nemci i Afrikanci dobro sećaju ranijeg perioda kada su po medicinsku pomoć dolazili baš u Beograd. Pacijente iz drugih svetskih gradova mogli bi da privuku i zavidni uspesi naših lekara, stručni radovi i jedinstvene operacije koje su urađene u našim bolnicama. Treba podsetiti da je prošle godine docent dr Vesna Dimitrijević-Srećković, iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, dobila Hipokratovu nagradu za najbolji rad za severni region Mediterana – Evropa, a prof. dr Marko Bumbaširević, direktor Instituta za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Srbije, jedan je od dvojice Evropljana koji su izabrani u upravu Američkog udruženja za rekonstruktivnu mikrohirurgiju. Naš lekar Mirko R. Jankov, šef refraktivne hirurgije "Miloš klinike", dobitnik je prestižnog priznanja "Globalni ambasador znanja 2007 – vrhunski svetski oftalmolog" na Međunarodnoj konferenciji refraktivne hirurgije u Berlinu.
– Podržavam svaku inicijativu kojom bi se nešto učinilo da Beograd postane interesantan strancima u oblasti zdravstvenog turizma, jer mislim da možemo da ponudimo mnogo toga. Stranci bi verovatno najviše bili zainteresovani za operacije iz oblasti plastične hirurgije, koje su kod nas dosta jevtinije nego u drugim zemljama. Idealno bi bilo kada bi određena intervencija recimo bila obavljena u Beogradu, a kada bi onda pacijenti išli na oporavak u neku od naših banja – smatra dr Vladan Šubarević, član Gradskog veća zadužen za zdravstvo.
Značajni rezultati ostvareni su 2007. godine i u našim bolnicama. U Klinici za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije prvi put je primenjen takozvani endovaskularni tretman aneurizme trbušne aorte, a procedura je izvedena uz pomoć stručnjaka iz inostranstva i naših lekara prim. dr Momčila Čolića, zamenika direktora Instituta za radiologiju KCS, i prof. dr Lazara Davidovića, direktora Klinike za vaskularnu hirurgiju KCS. Za samo deset dana u martu prošle godine lekari KCS su uradili sedam uspešnih kadaveričnih transplantacija, a u oktobru su napravili svojevrsni podvig, uradivši za jednu noć četiri transplantacije bubrega sa preminulih osoba. Sam kraj 2007. godine obeležio je podvig stručnog tima kardiohirurga, anesteziologa i kardiologa, sa doktorima Urošem Babićem i Miljkom Ristićem na čelu, koji su u Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije uradili prve operacije u svetu zatezanja mitralnih zalistaka na "kucajućem" srcu, koje je tokom intervencije radilo bez prekida.
– Naša bolnica ima i luksuzni apartmanski blok koji se sastoji od 14 apartmana. Sve više pacijenata iz drugih zemalja, Republike Srpske i Crne Gore, dolazi na lečenje u našu ustanovu, kao i predstavnici stranih kompanija i ambasada. Komercijalne cene su iste kao i za naše ljude, tako da je to strancima veoma privlačno, pa veliki broj njih u organizovanim grupama dolazi na takozvani medik program koji podrazumeva 17 različitih pregleda i završno mišljenje stručnjaka o zdravstvenom stanju – istakao je dr Nikola Milinić, direktor KBC "Bežanijska kosa".
Jedno od istraživanja među Amerikancima je pokazalo da se njima isplati da plate avion i dodatne troškove da bi u siromašnim evropskim zemljama obavili operaciju srca, da bi popravili zube ili da bi "usisali" masne naslage, jer su ove intervencije deset puta jevtinije na ovim prostorima. Jedan bolnički dan u uglednoj klinici u "obećanoj zemlji" može da košta i nekoliko hiljada dolara, a u Srbiji bi strani pacijenti mogli da dobiju odličnu uslugu za nekoliko stotina evra. Ukoliko ovaj vid turizma "zaživi" korist bi imalo celo srpsko zdravstvo, jer bi se lekarima od zarade smešile i bolje plate, a naši pacijenti bi dobijali bolju uslugu.
-----------------------------------------------------------
Lečenje naših državljana iz dijaspore
Da postoji sve veća zainteresovanost naših ljudi koji žive u inostranstvu za preglede u Srbiji, govore iskustva Vojnomedicinske akademije. U okviru Dijagnostičko-polikliničkog centra u ovoj ustanovi radi poliklinika namenjena zdravstvenim potrebama naših državljana iz dijaspore. Oni za samo jedan dan mogu ovde da obave sve preglede, da dobiju rezultate analize krvi, a stručnjaci mogu i da postave najkomplikovanije dijagnoze, od bolesti mozga i srca, preko otkrivanja oboljenja pluća, jetre, bubrega, probavnih organa do dermatoloških problema.
[objavljeno: ]
