Izvor: Politika, 03.Mar.2009, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd je moj najdraži projekat
Dunavsko priobalje je inspirisalo čuvenog svetskog arhitektu da preoblikuje deo Dorćola od marine do Ade Huje i udahne mu novi život. – Autentičan neboder kao simbol ušća Save u Dunav samo je jedan detalj prepoznavanja autorovog rukopisa
Zgrade mu se ističu neobičnom formom, specifičnom proporcijom i geometrijom. Neizostavni momenat njegove arhitekture je socijalni aspekt i insistiranje na emociji. Zato Danijel Libeskind, Poljak jevrejskog porekla, nikoga ne ostavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ravnodušnim. Za jedne je sklonost eksperimentalnom obliku i naglašenim emocijama njegova prednost, dok drugi u tome vide lično marketinško umeće autora.
On ipak kaže da nije džetseterski arhitekta i da u ovaj posao, posle studija muzike i matematike, nije ušao da bi pravio novac. Arhitekturu doživljava kao spoj muzike, nauke i umetnosti. Ona za njega mora da bude moderna, ali ne i promenljiva kao moda.
Svetsku slavu je stekao provokativnim projektom jevrejskog muzeja u Berlinu, a najveću prašinu je podigao pobedivši na konkursu za memorijalni kompleks na mestu porušenog „Svetskog trgovinskog centra” u Njujorku. Iako osporavan, on i u ovom projektu ostaje dosledan sebi unoseći dozu simbolike karakterističnu za sva njegova dela.
Bez dvoumljenja je prihvatio poziv Luke Beograd da učestvuje u preoblikovanju dunavskog priobalja.
– To nije projekat važan samo za lokalnu zajednicu. Primer je kako da se istorijska metropola spusti na obalu Dunava, žilu kucavicu, a istovremeno napravi održivi grad za 21. vek. Takav grad neće biti satkan samo od čelika i stakla već će ponuditi i novi kvalitet života – objašnjava Libeskind.
Vaš arhitektonski rukopis karakteriše nekonvencionalna forma, hoćete li u priobalju napraviti rez i doneti novu urbanističku matricu?
Planiranje nije samo puka statistika već i kreativnost. Ostvarićemo vezu sa prošlošću ali i sa budućnošću. U suprotnom tradicija izumire ako nema inovacija i istraživanja. Mislim da sva lepota arhitekture leži u ravnoteži između starog i novog.
Znači li to da ćete obnoviti postojeće fabrike i promeniti im namenu ili ćete ih možda sravniti sa zemljom i krenuti od nule?
Nećemo počinjati sa ledine. Priobalje je fascinantno jer ima bogato industrijsko nasleđe. Neke od tih prostora sigurno ćemo iskoristiti za nove kulturne sadržaje.
Beograd je verovatno jedini grad u kome je poželjno živeti što dalje od rečnih obala. Kojim sadržajima ćete privući stanovništvo da više vremena provedi na vodi i pored nje?
Pre svega, napravićemo jedan park. Zelene površine su glavno obeležje master plana priobalja. Između parka i reke možemo da sagradimo ne samo jedan već nekoliko jedinstvenih kvartova, sa novim stambenim zgradama, prostorom za zabavu, sport i šetnju. Imamo šansu, kao što kaže Obama, da ono o čemu decenijama sanjamo ostvarimo sada.
Planirate li da poentirate nekom avangardnom zgradom, dosledno vašem stilu?
U produžetku Francuske ulice sam zamislio spektakularan i jedinstven neboder kao simbol ušća Save u Dunav.
Kojim argumentima ćete braniti tu ideju pred domaćom stručnom javnošću, jer verovatno će biti i onih koji će reći:„Da lepo je, ali nije u duhu beogradske arhitekture”?
To je konstantna debata. I Ajfelovu kulu u početku nisu prihvatali, ali je vremenom postala simbol Pariza. Nije važno ko radi nego šta gradi. Nisam arhitekta pred čijim projektima svi treba da pognu glavu i prihvate ih. Arhitektura kao i svaka umetnost mora da probudi, a ne da ostavi utisak još jedne bezlične zgrade u nizu.
Spremni ste da ih šokirate?
Nije reč o tome. Svake sekunde rađa se novi svet, fantastičan i zanimljiv. Zašto bismo gurali glavu u pesak.
Da li je vera u Luku Beograd poljuljana zbog svetske ekonomske krize?
Ne, nimalo. Morate imati veru i duh, a to ne zavisi od novca. Bez obzira na krizu ovo je prilika. Prisetimo se da su Empajer stejt bilding i Rokfelerov centar izgrađeni usred velike depresije. Posle kiše sledi sunce.
Intrigantan Jevrejski muzej u Berlinu, prema nekim mišljenjima, iznova provocira patnju i budi stare rane. Jeste li smišljeno odabrali arhitekturu koja, kako se nekima čini, ne pomiruje?
Sa tim događajem ne može biti pomirenja. Muzej je jedan od najpopularnijih u Nemačkoj i što je najvažnije posećuju ga mladi ljudi. To je mesto gde mogu da razmišljaju i razumeju da postoji veza između prošlosti i budućnosti. Mislim da sam napravio muzej nade.
Izjavili ste da je svetski trgovinski centar, koji takođe ima simbolički značaj, najsloženiji projekat, zašto?
Graditi na Menhetnu na malom prostoru nije lako. Osim izgradnje velikih zgrada i miliona kvadrata kancelarija suština je napraviti mesto sa značenjem, memorijalni centar, u uslovima složene njujorške politike, odgovornosti prema porodicama žrtava i pritiscima interesa različitih investitora. To je veliki izazov.
Znači li to da Vam je najintrigantniji i ujedno omiljeni projekat?
Ne.Beogradski mi je draži jer ću graditi na Dunavu. Kada se setim detinjstva u Poljskoj, tadašnja Jugoslavija je za nas bila kao model onoga što je Poljska mogla da bude da smo imali sreće. Nažalost, bili smo bliže SSSR-u tako da smo na Jugoslaviju gledali kao na nadu. Ta istočno–evropska veza i dalje pozitivno deluje na mene.
U Beogradu se trenutno razmišlja o memorijalnom centru Staro sajmište, budući da ste se tom temom bavili i u Kopenhagenu i Los Anđelesu, da li biste se preporučili za taj projekat?
Luka Beograd me zaokuplja u potpunosti. Ne bih dodatno da se angažujem, ali to ne znači da nije interesantno.
Novinari vas opisuju kao Vudija Alena arhitekture zbog sličnosti u fizičkom izgledu i strasti sa kojom govorite o svojim delima. Jesu li na dobrom putu?
Ne smeta mi. Obojica živimo u Njujorku i možda imamo sličan oblik nosa.
Kako biste preporučili turisti da provede poslepodne u Njujorku?
Njegova posebnost ogleda se u ljudima i zato je važno da ih osete. To šta ljudi rade, o čemu i kako razmišljaju, šta sanjaju, kakve su im ambicije čine gradove velikim. Naravno da je moj savet i da obiđe Empajer stejt bilding, Central park, Soho...
M. Avakumović – D. Mučibabić
[objavljeno: 03/03/2009]
.jpg)
