Izvor: Studio B, 31.Dec.2015, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd - grad kranova
Gradski menadžer Goran Vesić istakao je u intervjuu za portal „Srbija danas" na koje je projekte gradska vlast veoma ponosna u godini iza nas, koji je to ogroman problem na koji su naišli u prestonici i šta građane čeka u godinama koje slede.
Na koji projekat ste ove godine najponosniji i koji je bio najteži za sprovođenje u delo?
- Grad je najponosniji na „Beograd na vodi" i ne samo grad, već i država. To je najveći projekat koji će se desiti u gradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << u narednim decenijama i najveći je projekat koji imamo u državi. Ponosni smo što smo kao grad uspeli da u rekordnom roku, za godinu i po dana, raščistimo ogroman prostor gde su bile šine, magacini, neuslovne zgrade - to niko nije raščistio decenijama unazad. Mi smo kao grad stvorili uslove, u rekordnom roku, da počne izgradnja ovog projekta. Što se tiče drugih projekata u gradu, mislim da je veoma bitno što je pokrenuto javno-privatno partnerstvo za deponiju Vinča, projekat vredan 250 miliona evra i najveći te vrste u ovom delu Evrope. Prosto rečeno, jedna neuređena deponija, najveća te vrste u ovom delu Evrope, koja zagađuje Dunav, postaće uređena, kultivisana, počeće da se prerađuje otpad, da se radi reciklaža, otvaraće se radna mesta.
Divlja gradnja u Beogradu je ogroman problem. Da li su gradske službe spremne za legalizaciju i šta će to značiti za gradski budžet?
- U pravu ste, divlja gradnja u Beogradu jeste problem, imamo preko 300.000 nelegalnih objekata. Mi ćemo kao grad biti apsolutno spremni za ovaj poduhvat. 28. decembra donosimo odluku o spratnosti, što znači da ćemo definisati u kojoj zoni grada dozvoljavamo koliko spratova, kada su u pitanju ilegalni obekti, i krećemo sa primenjivanjem zakona. Angažovaćemo i pravnike sa strane, dobijamo ispomoć iz drugih sekretarijata i opština i bićemo spremni da legalizujemo što veći broj objekata u veoma kratkom roku. Želimo da se ovaj proces sprovede do kraja, i kada se završi da ne može da se dogodi nijedan centimetar divlje gradnje u Beogradu a da to ne bude kažnjeno. Zato je važno legalizovati sve što po zakonu može da se legalizuje, a potom biti veoma rigorozan u sprovođenju zakona.
Normalan život svima u Beogradu
- Svaki ozakonjen objekat počinje da plaća porez na imovinu i to je jedan od benefita koji će dobiti država, a koji se sada ne dešava. To će doneti i veći prihod gradu i imaćemo više para za razvoj grada. Ipak, ostaje obaveza grada da za svaki deo grada gde su ti objekti obezbedi infastrukturu, vodu, puteve, i novac od taksi za legalizaciju će ići u tu svrhu. Ti delovi grada dobiće ono što im je nephodno za normalan život.
Očekujem da završimo proces legalizacije, ali bi građani trebalo da znaju da ćemo primiti mnogo novih inspektora i biti vrlo rigorozni kada je o divljoj gradnji reč, i više je nećemo tolerisati. Dobijaće se i krivične prijave.
Grad ima plan za vodovood i kanalizaciju do 2025. kako se ne bi desilo da neko u 21. veku nema kanalizaciju. Koji delovi će prvo osetiti poboljšanja u najskorijem vremenu?
- Trećina Beograda nema kanalizaciju i to je veliki problem, ali ljudi uglavnom misle na rubne, prigradske opštine. Postoje delovi centra grada koji nemaju kanalizaciju, delovi Vračara, Savskog venca. Imamo i preko sto direktnih ispusta kanalizacije u Dunav i manje od sto u Savu. To je nedopustivo! Mi kao gradska vlast smatramo da ljudi moraju da imaju osnovne uslove za život, vodu, put, kanalizaciju, i zato smo napravili plan da za 10 godina svaka kuća u Beogradu ima kanalizaciju. To radimo intenzivno i ove godine je uloženo blizu dve milijarde u kanalizaciju. Za deset godina pokrićemo ceo Beograd kanalizacijom i otvoriti pet fabrika za preradu otpadnih voda, kako više nijedne otpadne vode ne bi išle u reke i kako bismo postupali kao evropske prestonice, odgovorno prema građanima i prirodi. To nam je plan, u tome smo vrlo čvrsti!
Plan do marta
- Do marta izlazimo sa javnim planom izgradnje kanalizacije, biće podeljen po naseljima, i svaki građanin će znati kada može da očekuje kanalizaciju, neko za godinu, neko nažalost za sedam godina, sve zavisi od uslova, ali će svi znati da će se nešto desiti i da će svi imati za 10 godina kanalizaciju. Nikada se niko u Beogradu, na ovaj način, strateški nije bavio ovim problemom, koji smo mi prepoznali kao veliki, i zaista mislim da ne možemo da pričamo o Beogradu kao prestonici 21. veka, a da nemamo rešene ove osnovne stvari.
Šta očekujete u 2016, kada je Grad Beograd u pitanju?
- Očekujem da Beograd nastavi da se razvija ovim putem, da razvijamo projekte, da pre svega projekat Vinča bude doveden do kraja, da imamo izvođača koji će početi da radi, očekuje nas i rekonstrukcija Trga Slavija i Bulevara oslobođenja, što je veliki posao i na šta smo ponosni, biće urađeno kako treba. Očekujem da nastavimo sa izgradnjom kanalizacione mreže, puteva (ove godine 100 kilometara puteva izgrađeno), očekujem da kao grad nastavimo da više sarađujemo sa građanima i da ih uključujemo u donošenje odluka. Mislim da je jedan od problema ove zemlje što su se malo slušali građani, pa smo mi promenili način na koji radi gradska uprava - većina naših aktivnosti potiče od građana, građani se obraćaju mesnim zajednicama, nama direktno i mi vidimo šta možemo da uradimo, pa kominiciramo sa njima.
Nema promena bez građana
- Veliki projekti ne mogu da se rade bez građana, ali ni velike društvene promene ne mogu da prođu bez ljudi, naročito kada krenu da se sprovode reforme koje sada predvodi premijer Vučić. Ne možete promeniti stvari ako vas građani ne podržavaju, i ako ih ne pitate, a građani žele da budu pitani. Čak i male stvari, kako urediti ulaz, pa do krupnijih, da li je potreban neki most. Puno smo uradili na komunikaciji sa građanima. Radiće se i na decentralizaciji grada, donećemo novi statut, pa će gradske i prigradske opštine imati više nadležnosti, naročito prigradske.
Sa grada na opštine
- Treba omogućiti ljudima da odlučuju u mestima gde žive i spustiti nivo sa grada na opštine da građani rešavaju probleme u svojim mesnim zajednicama i da se ne maltretiraju, kao što je sada slučaj da neko iz Mladenovca ide autobusom sat vremena do centra grada zbog nečeg, pa da se vraća zbog jednog papira. Beograd polako pronalazi svoju dušu, gradi se sve više, dosta radimo na tome da se gradi veliki broj objekata. Sledeće godine imamo hotel „Jugoslavija", „Hilton", počeće da se gradi „Plaza", druga zgrada Delte, pokrenućemo i marinu Dorćol iz mrtve tačke. To su građevine koje neće kreirati samo nova radna mesta, već i dok se budu gradila, značiće posao za dosta ljudi.
Najveća želja
- Moja najveća želja za 2016. je da Beograd bude grad kranova, da se gradi, jer to je znak da smo uspeli, ali i da Beograd sačuva svoju dušu, da uređuje svoje trgove, parkove, da bude onaj lepi Beograd, kog volimo, i da bude što više beo grad, da opravdava svoje ime, a ne siv, kakvog smo ga zatekli - kaže Vesić i dodaje:
- Beograd se godinama unazad širio prema predgrađima. Mi smo promenili strateški koncept razvoja grada, jer smo grad „spustili" na reku. Svi naši projekti vezani su za reke. Mi ćemo privlačiti investitore na ta mesta, pored reke, jer je to nešto što se i u svetu traži. Beograd ima 200 kilometara obala, a imamo iskorišćenih jedva 10 kilometara, to je blago koje niko ne bi propustio i i to je naš strateški plan za razvoj.
