Izvor: Studio B, 17.Apr.2013, 16:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd dobio katastar vlažnih staništa

Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda objavio da je završen prvi Katastar vlažnih staništa glavnog grada čiji je cilj da se na najbolji način zaštite i iskoriste prirodni resursi tih područja.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine predstavio je danas projekat „Katastar vlažnih staništa Beograda", koji je izradio Institut za šumarstvo. Takođe, javnost je imala priliku i da se upozna sa projektom „Rebine agrar Srbija" - „Zelena ekonomija u funkciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << zaštite životne sredine".

Prema rečima Ivane Vilotijević, zamenice gradskog sekretara za zaštitu živitne sredine, važnost prvog projekta, koji je finansirao sekretarijat, ogleda se u adekvatnom vrednovanju prirodnih vrednosti Beograda.

- Osnovni preduslov za to jeste kvalitetna informacija, to jest sistematizovana baza podataka, kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika o resursima kojima raspolažemo. Još jednom smo u prilici da budemo ponosni na prirodni diverzitet Beograda. Dobijen je registar sistematizovanih informacija i podataka o vlažnim površinama, njihovom kvantitetu, kvalitetu i ekonomskoj proceni, uključujući i kartografski prikaz i statističke informacije. Svi podaci sada su dostupni u modernom formatu, u svojevrsnom informacionom sistemu, koji će koristiti zaposlenima u sekretarijatu, ali i drugim resorima Gradske uprave, stručnoj javnosti i zainteresovanim pojedincima - rekla je Vilotijevićeva.

Nataša Đokić, načelnica u sekretarijatu, istakla je da će rezultati biti osnova za korišćenje prirodnih resursa, planiranje i kontrolu njihove zaštite. Godinama se priča o različitim informacionim sistemima, ali oni nisu kompatibilni ili se sa njima u određenom momentu stane. Program zaštite životne sredine, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja 2013, biće zvanična strategija u narednih deset godina za sve aktivnosti sekretarijata. Svi se slažu oko toga da jedan definisani informativni sistem mora da postoji, što će biti i prioritet za ubuduće, istakla je Đokićeva.

Projekat koji je danas predstavljen omogućava da se primenom GIS-a formiraju baze podataka, kao i preglednih tematskih karata odgovarajuće razmere. U istraživanju je tretirano više od trideset hiljada homogenih celina, uz mogućnost da se implementira na još veću površinu.

Drugim projektom predstavljene su ideje i predlozi za aktiviranje zapuštenih i plavnih površina, energetsku poljoprivredu zasnovanu na uzgoju vrste „salix viminalis", uspostavljanje sistema za koregeneraciju, zaštitu obaloutvrda, kosina i prevenciju klizišta, podizanje vetrozaštitnih pojaseva. „Salix viminalis" poseduje izvanredan energetski potencijal i osnov za primenu energije biomase, a može biti korišćena i za pošumljavanje, podizanje vetrozaštitnih pojaseva uz puteve i isušivanje tla. U Evropi se smatra „zelenim rudnikom" za proizvodnju obnovljive energije tokom trideset godina trajanja jednog zasada.

 

Nastavak na Studio B...