Izvor: Večernje novosti, 26.Okt.2013, 22:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd: Peciva po tradicionalnoj recepturi

Kada je Đenadije Aleksić 1885. godine, u Takovskoj ulici otvorio pekaru, nije ni sanjao da će vek kasnije biti jedan od brendova Beograda, kao najstarija sačuvana u gradu. Krštenica kaže 128 rođendan. Međutim, sačuvala je autentičan spoljni izgled, kao i ono najvažnije - ukusne, hrskave kifle, đevrek, ali i nadaleko čuven domaći hleb.U prizemnoj zgradi, malih prozora, osim modernih peći, sve je kao iz 19. veka. Zidovi od fasadne cigle ukrašeni su starim sitom za brašno, perskim lopatama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ali i nezaobilaznim vencima sa belim lukom i ljutim papričicama.Kako dokaz tradicije i kvaliteta, okačene su stare, požutele diplome i majstorska pisma stara više od jednog veka. Drvene police, na kojima se nalaze priozvodi, imaju sitan sloj brašna, asocirajući na neka davna vremena.MAMA LUČIJA Stara turska peć bila je interesantna i filmadžijama. Kada se u Pančevu 1988. snimao film "Mama Lučija", sa Sofijom Loren i Karlom Pontijem, iz produkcije su kontaktirali Aleksiće. - Želeli su da našu tursku peć da prebace u Pančevo, zbog potreba filma. Zamisao je da imaju autentičnu peć staru gotovo dva veka. Međutim, ja na to tada nisam pristao, jer bi u tom slučaju pekara bila zatvorena - priča Blagoje.- Kada je pradeda otvorio pekaru, nije bilo kao danas 47 različitih proizvoda, već samo hleb od dva kilograma, nekoliko vrsti peciva i burek - priča Blagoje Aleksić, vlasnik pekare.Za dobru pekaru pored dobre lokacije, potrebni su i dobri majstori, receptura i furuna. Gotovo jedan vek perece, počagčice, burek, hleb i kifle su se pekli su staroj zidanoj turskoj peći, koja više nije u funkciji.- Peć je više kao muzejski primerak. Za ono vreme bila je izuzento velika, zidana od mešavine ilovače, blata i cigle - kaže Blagoje.Kako se grad razvijao, tako je i pekara dobro radila. Dolazile su mušterije iz svih delova predratne prestonice. Stari Đenadije je tridesetih godina prošlog veka posao prebacio na Blagoja, dedu današnjeg vlasnika. Idila je trajala sve do 6.aprila 1941. godine kada su se na Beograd sručile bombe. Jedna je pogodila i pekaru Aleksić. Stari objekat sravnjen je sa zemljom. Aleksići nisu čekali, za par meseci, podigli su novi objekat, koji je i danas autentičan onom starom iz 19. veka.- Posle rata i nemačkih bombi, udarila nas je nacionalizacija. Oduzeta nam je sva imovina, a pekara je godinu dana prekinula sa poslom. Međutim, i ta surova vremena su se nekako preživela - priča naš sagovornik.Da bi se dobro poslovalo, bilo je potrebno posao unapređivati. U modu su ušla danska peciva. Asortiman se povećavao. Velike okrugle pogače od dva kilograma otišle su u istoriju početkom sedamdesetih., kada je standardizovano počeo da se peče hleb od 600 grama.- Deda Blagoje, sedamdesetih je lokal predao mom ocu Ljubomir. Deceniju kasnije posao sam preuzeo ja, a nadam se da će posle mene, tradiciju nastaviti moj šestogodišnji sin Andrej - s ponosom zaključuje Blagoje Aleksić.Tržište je takvo da i pekare moraju da se prilagođavaju kupcima. Ipak, Blagoje ne želi preko nekih stvari da pređe.- Zadržali smo staru recepturu, bez dodavanja bilo kakvih aditiva. Ali, zato se uvela nova linija proizvoda, kao što su pice, kao i veliki broj proizvoda okrenutih zdravoj ishrani. Poput nemačkih pekara, u samom lokalu stvorena je atmosfera doručka, gde može i kafa da se popije.Prema Aleksićevim rečima, nekada se daleko više jelo. Porcije bureka nisu bile limitirane, već je svako uzimao koliko može da pojede. U proseku 300 do 400 grama. Do pre desetak godina burek sa mesom bio je najtraženiji. Danas je to sa sirom, a mušterije vole i onaj sa jabukama i prazan.I KRALj ALEKSANDAR VOLEO VAFLEIzemđu dva svetska rata, na beogradskim ulicama, sa pokretnih drvenih tezgi prodavalo se pecivo. Aleksići su pored pereca, đevreka, na ulazu u Kalemegdan prodavali i ukusne punjene vafle.- To je bio poslastičarski proizvod, koji su Beograđani voleli. Deda Blagoje mi je pričao o tome kako je kralj Aleksandar, posle šetnje Kalemegdanom, sa svojom svitom, kupovao upravo te vafle - priča današnji vlasnik Blagoje, koji je po dedi dobio ime.

Nastavak na Večernje novosti...