Izvor: Press, 28.Jul.2010, 04:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bara Venecija 'pod bombama'
Na naselje ispod Gazele svakog dana padaju kamenje i šut koji se odvale tokom radova na mostu. U privremenom smeštaju živi oko 800 bivših radnika „Železnice" kojima niko ne nudi rešenje za ovaj problem
Od kada su počeli radovi na mostu Gazela, gomila šuta i otpada se svakodnevno sruči na naselje Bara Venecija ispod Mostarske petlje. Tu, u privremenom smeštaju, živi oko 800 radnika „Železnica Srbije" i njihovih članova porodica >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i svima je važeća prijava boravišta na jednoj istoj adresi - Bulevar vojvode Mišića 8!
U Bari Venecija ispod Mostarske petlje, u centru prestonice, bivši i sadašnji radnici „Železnica Srbije" žive već 25 godina. Dobili su tada prostorije perionice, vešeraja, garderobe i kuhinje od tog preduzeća kao nužni smeštaj, koji danas nastoje da legalizuju.
Penzionisana radnica „Železnica Srbije" Radmila Prodanović (64) živi u nekadašnjoj garderobi „Železnica", a nekoliko metara dalje nalazi se ogromno brdo kamenja i šuta koji su pali sa Gazele.
Opasnije od voza
- Lakše mi je palo to što su deca iz naselja, na putu do škole, prelazila četiri „žive" pruge kojima jure vozovi, nego što svaki dan gledam kako nas bombarduju s mosta! Pa i ranije su otpadali parčići betona s Gazele, ali ovo je drugo - priča očajna Radmila.
- Kada su započeti radovi, počele su da padaju i mnogo veće gromade s mosta. Tako snažan zvuk, kao kad kamen tresne s mosta, do sada nisam čula! Prvi put sam pomislila da je bomba! Doduše, jedan radnik je sišao s mosta, razvukao žutu traku i sve vreme dok je padao šut bio je pored nas. Brinu oni. Ali, zašto niko ne dođe i ne kaže šta da radimo, da li da napuštamo svoje domove? Plaćamo porez, znaju da smo tu, a žmure - žali se Prodanovićeva.
Popisani
Početkom proleća, prvi put je nakon svih ovih godina napravljen popis stanova i žitelja i date su im potvrde o prebivalištu.
- U celom naselju nas je oko 800, a Gazela je iznad glava 120 porodica. Ima dece, trudnica, jedna starica je slepa. U most gledamo kao u Boga, hoće li nam presuditi - opisuje Prodanovićeva.
Meštanin ovog naselja Nikola Jojić se, kako se čini, pomirio sa sudbinom.
- Navikao sam, šta da vam kažem! Pa, znate li kakva je buka i prašina bila kada su sređivali magistralni toplovod koji se proteže ispod mosta! I, opet smo preživeli. Jedino što zbog prašine i buke ne možemo ni prozor da otvorimo, a napolju 40 stepeni. Jedino to mi smeta - priča Jojić.
Železničari bez stana, prisećaju se meštani, prvo su se useljavali u napuštene kancelarije nekadašnje okretnice lokomotiva. Neki su sami gradili kućerke, a neki od mašinovođa, skretničara, pružnih radnika i otpravnika vozova smeštaj su pronašli u napuštenim vagonima.
.jpg)
