Izvor: Politika, 11.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajka o učitelju
Od 1878. do 1938. godine, pedagogu Stevu Čuturilu objavljeni udžbenici i priručnici u više od 30 miliona primeraka
Na sahrani Jare Ribnikar na Novom groblju, prošlog ponedeljka, priđe mi simpatična gospođa i blagim zahvatom ispod ruke povuče u stranu. Upita me da li sam ja taj i taj... Da. Vi ste pisali o dr Stevanu Litvinjenku? Da. Je li vam doktor pričao nešto o svom dedi po majci, Stevu Čuturilu, učitelju, o kome postoji prava dokumentaristička bajka. Ne. Dokumentaristička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bajka, hm? Da, da, prava bajka o učitelju i njegovom bukvaru iz kojeg je još od 1878. godine u Crnoj Gori, Kraljevini Srbiji, Vojvodini, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj 60 generacija naučilo da čita i piše. Bajka o čoveku čije su knjige štampane u 30.900.000 primeraka i koji je živeo 93 godine. I, zaista, posle dva dana imao sam u rukama kompletnu dokumentaciju o neponovljivoj ličnosti Steva Čuturila, junaka istinske bajke.
"Primičući se sve bliže kraju svog života i rada na zemlji ovde, češće mi se nameće pitanje: Zašto si živeo i jesi li svojim životom i radom štogod korisnoga doprineo svom narodu? Pa, vršeći smotru nad samim sobom i svojim radom, zapazio sam, zbilja, u tom pogledu da ima stvari koje vredi zabeležiti. Pre svega, mislim da mi je najvažniji rad u stvari vaspitna književnost, koja je kao moj umni proizvod po količini svojoj neverovatno ogromna", napisao je ove redove Stevo Čuturilo pred smrt 1939. godine. I tom prilikom je sam sabrao, računajući gde su mu i kada sve knjige štampane, da je to više od 30 miliona primeraka. Sve udžbenike koje je napisao podnosio je na uvid i odobrenje Srpskom školskom savetu u Sremskim Karlovcima, koji je ocenjivao vrednost knjiga i davao saglasnost za štampu. Srpskim školskim savetom je uvek predsedavao patrijarh. Čuturilove najpoznatije knjige su Bukvar za crnogorske škole iz 1878. godine, zatim Bukvar za osnovne škole u Kraljevini Srbiji, 1886, Srpski pravopis za školsku upotrebu, 1884, kao i čitanke za prvi i treći razred osnovnih škola. Tu su i Osnovi psihologije sa nekoliko predavanja o poznavanju duše, knjigu koju je učitelj Čuturilo "napisao svojim učenicima", onda Osnovi etike ili nauke o dobroj naravi, kao uvod u nauku o vaspitanju, opet "napisao za svoje učenike Stevo Čuturilo", potom Moralne i građanske pouke za školu i porodicu, 1899, Pedagogika ili nauka o vaspitanju za školu i dom, 1937, i knjiga "Sveti Sava kao filozof pedagog" iz 1938. godine. Sve su to udžbenici koji su bili u upotrebi u Kneževini Crnoj Gori, Kraljevini Srbiji, Turskoj carevini (knjige štampane u Skoplju), Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i u Kraljevini Jugoslaviji. Na nemački je preveo i Mažuranićev ep "Smrt Smail age Čengića".
Gde počinje bajka o učitelju? U ličkom selu Dabar kod Otočca, 1846. godine, u kući Petra i Stake Čuturilo bi rođen sin Stevo. Bistro čeljade u rodnom selu završi dvorazrednu narodnu i trorazrednu nemačku školu. Nemirnog duha i željan znanja, Stevo dabarski ubrzo ode u Otočac gde izuči Višu narodnu školu sa pedagoškim kursom. Vrati se u Dabar i postade taj dečak najpre pomoćnik učitelja, a 1861. sa petnaest godina, ehhhej! stalni učitelj trorazredne nemačke škole. Ni to ne bi dosta Stevu, nego požuri da u Petrinji završi još dva razreda niže realne gimnazije i viši pedagoški kurs. Osećao je da mu još nešto fali u obrazovanju, pa Čuturilo kasnije položi i završni ispit na bečkom Pedagogijumu. Posle toga poče ozbiljno da prosvećuje narod. U Okučanima i Rakovici postade niži učitelj u Ćesarskoj kraljevskoj trivijalki, a onda i glavni nastavnik na Višoj narodnoj školi u Otočcu.
Na mitingu na Plitvičkim jezerima, svojim vatrenim govorom spreči mađarsku vladu u nameri da posle ukidanja Vojne krajine 1871. godine sve graničarske šume proglasi državnom svojinom. Učiteljovao je u Karlobagu i Novoj Gradiški.
Stalno je bio u sukobu sa austrougarskim vlastima. Zbog toga 1875. godine Stevo Čuturilo napusti službu u Hrvatskoj i ode u Hercegovinu u ljuti boj, pridružujući se odredu Ljubibratića u Nevesinjskoj buni.
Godinu dana kasnije odmarao se od oružja i bitaka, pa se Čuturilo vrati katedri. Predavao je u Pomorskoj školi na Srbini, u Boki Kotorskoj. Knjaz Nikola primeti inteligentnog i disciplinovanog nastavnika, pa ga pozva da dođe na Cetinje i bude glavni školski nadzornik, a bogami i da do završetka rata sa Turcima uređuje "Glas Crnogorca". Nije bio Stevo samo urednik već i ratni izveštač sa čuvene bitke na Vučjem Dolu.
Sa ovlašćenjima koja mu je dao knjaz, Čuturilo reformisa nastavu u crnogorskim osnovnim školama na savremenoj stručnoj osnovi. Ne bi mu teško, te formira i Pansionat za sinove najzaslužnijih Crnogoraca. Te 1879. godine, uz dozvolu knjaza Nikole, otvori na Cetinju i realku, prvu srednju školu u Crnoj Gori. Stizao je da srpskom jeziku podučava i prestolonaslednika Danila. Pomogao je 1882. godine i bokeljsko-hercegovački ustanak. Mislio je da u Crnoj Gori ostane zanavek, ali mu se desi nešto nepredviđeno.
Kad Stevo Čuturilo obavesti crnogorski dvor da ima nameru da se ženi sa Ankom Inđić iz Nove Gradiške, koju je oduvek voleo, nastadoše nevolje. Vojvoda Božo Petrović, predsednik vlade, i Stanko Radonić dobiše zadatak da ponište tu veridbu, obrazlažući time da mu verenica nije "ravnorodna", jer se Čuturilo smatra dvorskim licem. On to odbi i 1883. godine, s tugom, ali sa suprugom Ankom napusti Crnu Goru i doseli se u Srbiju. I trideset srećnih godina provede s njom u braku. O tome u svojim "Bilješkama jednog pisca" ostavi zapis i Čuturilov prijatelj, književnik Simo Matavulj.
Tada započe Čuturilov prosvetarski rad u Srbiji. Predavač je u Gimnaziji u Velikom Gradištu, zatim u Kragujevcu i Leskovcu. Ali, politički protivnici mu ne daju mira. Čuturila premeštaju za nastavnika gimnazije u Paraćinu. Za sve to vreme sarađuje i uređuje više liberalnih listova u Srbiji. Već 1890. godine vlasti ga postaviše za nastavnika Prve gimnazije u Beogradu, a i da na Ženskoj učiteljskoj školi predaje pedagogiku. Uskoro postade i predavač istorije na Beogradskoj bogosloviji.
Zbog političkih aktivnosti, u vreme prvoaprilskog prevrata 1896. godine, otpustiše, pa ga ubrzo vratiše u službu. On zatraži da bude penzionisan. Posle nekoliko godina, vlasti ga opet vratiše na posao u Prvu gimnaziju u Beogradu, a dve godine kasnije, evo ga, već je okružni školski nadzornik u Nišu. Bio je kraljevski poslanik u Narodnoj skupštini, ali kao protivnik ženidbe kralja Aleksandra Obrenovića sa udovicom Dragom Mašin bi po kazni poslat u Svilajnac. Ponovo 1901. godine zatraži penziju. Taman se navikao na mir, a vlasti ga aktiviraše i poveriše mu dužnost upravitelja Građanske škole u Beogradu. Onda 1904. po treći put ode u penziju.
E, ali to je učitelj Stevo Čuturilo, nikad miran i uvek u službi naroda. Opet je službovao u Svilajncu, Paraćinu i Ćupriji, gde 1921. godine bi izabran za direktora gimnazije. Živeo je potom u Beogradu, ali bi često odlazio u Novi Sad kod ćerke Milke, gde 1939. godine napusti ovaj svet. Sahraniše ga u Beogradu, na Novom groblju.
Dva puta bi, za zasluge koje je učinio narodu, odlikovan Ordenom Svetog Save. Njegov Bukvar za osnovne škole u Kraljevini Srbiji, štampan 1916. godine na Krfu, kao prva školska knjiga koja je ugledala svetlost na ovom grčkom ostrvu, ostade da blista još zadugo kao delo koje potvrđuje da postoje bajke i o istinskim ljudima.
Ferid Mujezinović
[objavljeno: 11.05.2007.]
.jpg)
