Izvor: Blic, 15.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bahati radnici za šalterima
Beograđani koji su se od septembra 2006. godine do danas obraćali građanskom braniocu za besplatnu pravnu pomoć, najviše su se žalili na opštinske službe zadužene za legalizaciju objekata, rešenje i iseljenje, kao i na rad pravosudnih organa.
Prema rečima Dušanke Gaćeše, građanskog branioca Grada Beograda, broj ljudi koji traže besplatnu pravnu pomoć je sve veći. Od 14. septembra 2006. godine, do 13. novembra 2007. godine, besplatnu pravnu pomoć zatražilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je više od 6.500 građana, što znači da je svakog dana bar 15 ljudi tražilo zaštitu od sudija ili opštinara.
Neljubazni sluŽbenici
- Građanima najviše smeta što rešenja kasne i što su službenici koji rešavaju njihove predmete veoma spori. Ima i onih koju su nezadovoljni celim postupkom - kaže Gaćeša.
Prema njenim rečima, jedan od problema je što se ljudi često ne informišu na pravoj adresi kada je u pitanju, na primer, izgradnja ili dogradnja nekog objekta, već sve informacije sakupljaju usmeno.
- Rukovode se principom da je neko nešto slično već uradio i nije imao posledica, pa zašto onda ne bi mogao i on. I tada nastaje problem- objašnjava Gaćeša.
„Narodni advokat" kaže da su se njihovim službama obraćali ljudi koji neko od svojih prava isprva nisu mogli da ostvare zbog neljubaznosti službenika u pojedinim institucijama. Tako je ženi bio potreban samo jedan pečat kako bi telo svog preminulog brata mogla da dopremi iz Čikaga ali, bahata službenica, je „oduvala" sa šaltera uz napomenu „legalizuj papire".
- Administracija mora da se menja i službenici koji rade sa strankama moraju da budu korektni, ljubazni, pristojini i da onima koji im se obrate pomognu, ili ih upute na pravu adresu - kaže Gaćeša.
Od računa nema spasa
Žalbe na „Elektroprivredu Srbije" i „Telekom" uglavnom se odnose na visinu računa.
- U ovakvim slučajevima prva adresa na koju se treba obratiti su službe za reklamacije ovih preduzeća, a tek posle mi. Jedan od slučajeva bio je da su vlasnici nekoliko lokala želeli da razdvoje vodomer. Svi su uredno plaćali račune, osim jednog, čiji su se u međuvremenu nagomilali. Nisu mogli da se razdvoje dok ne izmire komšijske račune. Slično se događa i sa strujom. Mi saslušamo svaki od ovih problema, ali se trudimo ljudima da objasnimo da bez obzira što su nezadovoljni, ili smatraju da je račun previsok, ipak moraju da plate mesečno zaduženje - objašnjava Gaćeša.
Građanski branilac može da zaštiti od nesavesnog rada Gradske uprave, Gradskog javnog pravobranilaštva, javnih preduzeća, ustanova i organizacija čiji je osnivač Grad. Može da pokrene i disciplinski postupak ili podnese krivičnu prijavu, ali do sada nije bilo takvih slučajeva.
Ombudsman danas na Savskom vencu
U sali opštine Savski venac (Kneza Miloša 69) danas, u 16 sati, biće održan sastanak građanskog branioca i predstavnika „Beokom servisa" sa žiteljima ove opštine o rešavanju njihovih komunalnih i drugih problema.
Nova adresa
Služba Građanskog branioca preseljena je iz Palate „Beograd" u zgradu gradske uprave u Makenzijevoj 31 (prvi sprat). Novi brojevi telefona su 2453-142 (lokali 120 i 124) i 3836-964, a broj faksa je 3836-964.
Najmanje pritužbi na Grad
(januar-novembar 2007. godine)
nPravosudni organi (30 odsto)
nRepubličke institucije (20 odsto
nDruga pravna i fizička lica
(20 odsto)
nOpštine (15 odsto)*
nJavna gradska preduzeća (10 odsto)
nGradska uprava (5 odsto)
*Od septembra do decembra 2006. godine najviše pritužbi građana bilo je na rad gradskih opština, čak 60 odsto
