Izvor: Blic, 02.Maj.2015, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"BLIC" PATROLA Tiršova, mesto najveće patnje
Mesto najveće patnje u Beogradu, kako direktor naziva Dečju kliniku, mora da postane lepše mesto u kome će mališani biti lečeni.
Profesor dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, posle drugog slučaja pada fasade sa te ustanove, priča za „Blic“ o novoj bolnici koja bi funkcionalnošću pratila stručnost naših specijalista.
Kada je 13. aprila pala fasada nije bilo povređenih. Još jednom je sreća poslužila prolaznike. Ali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postalo je jasno da se ne sme dozvoliti da ustanova u kojoj je na hiljade mališana izlečeno postane minsko polje.
Obijamo svaki rizični deo fasade
Ulaskom u dvorište zgrade, sada kada se po drugi put sručio deo fasade, ne možete a da ne pogledate u zidove. Pukotine, ogoljeni malter na stubovima, sveže okrečeni zid tamo gde je lani pao deo. Dokle?
- Još prošle godine, nakon pada fasade u julu, naložio sam da se sumnjivi delovi okolne fasade pregledaju. Garantovali su mi, i to imam napismeno, da je sve u redu. I evo šta se desilo. „Gradsko stambeno“ želi da nam pomogne, a ja se neću smiriti dok ne budu obijeni svi rizični delovi - naglašava direktor klinike.
Privrednici i ugledni građani, sa kojima je „Blic“ razgovarao nakon incidenta, redom su izjavili da su spremni da učestvuju u gradnji nove bolnice za decu. Svi su kazali da bi se dobrom projektu priključili ako bi to značilo da će se deca konačno lečiti u bezbednoj klinici.
- Kažem da je Tiršova sada mesto najveće patnje u Beogradu, jer ovde u svakom momentu ima bar 10 teško obolelih mališana koji se bore za život. Imamo više od 300 pacijenata u zgradi koja je građena za 100 dece. Naravno da nema uslova za rad. Dograđivanja i renoviranja nisu bila dovoljna - kaže dr Radojičić.
I da se ponovo sredi fasada i okreče zidovi, pitanje je koliko još zgrada iz 1940. može da izdrži. Sav novac koji je godinama ulagan, a građani Srbije do sada su bezbroj puta slušali o novcu koji se ulaže da bi se deca lečila, trošen je na pravi način. Tako bar pričaju i sadašnji i bivši direktori.
- Sve je rađeno po segmentima. Taman se jedan deo popravi, drugi zahteva novo ulaganje. Ovo je takva zgrada i toliko je stara da je to normalno. Najveći problem je preopterećenost zgrade, ne možemo da rasteretimo ambulante - priča doktor dok prolazimo hodnicima. Mrgodna lica roditelja samo potvrđuju njegovu priču. Mesta više nema ni muva da sleti.
- Inače, sad nije gužva - dodaje doktor dok desetine ljudi stoje u hodniku širokom metar i po.
Bolnica koja je deo svih nas
Koliko je samo ljudi ovde dolazilo u detinjstvu zbog preloma, posekotine, makar ogrebotine ili bola u stomaku. Svi oni nose neku sliku o Tiršovoj i ona je deo njih, deo svih nas. Što reče Dostojevski: „Znajte da nema ničeg višeg, i jačeg, i korisnijeg za budući život nego kakva lepa uspomena, a naročito koja je ponesena još iz detinjstva“. Možda ambijent i nije toliko važan, ali ipak mislim da bi budući mališani pacijenti nosili bolje slike ako bi se lečili u modernoj bolnici. Zvuči kao fraza, ali ovo zaista jeste ulaganje u budućnost - zaključuje dr Zoran Radojičić.
Svu muku oko smeštaja i lečenja dece rešava jedna zgrada na lokaciji koja već postoji - na mestu gde su sad parking i teniski tereni. Između klinike i DIF-a. Ovaj impozantni prostor, koji prema rečima direktora, pripada klinici, mogao bi da postane nova bolnica.
- Oko 10.000 kvadrata mogla bi da ima klinika na ovom mestu, a gradnja bi koštala maksimalno 30 miliona evra. Ali, ovo je samo jedan od mogućih projekata, ako neko ima povoljniji projekat, odmah bih ga prihvatio. Nije poenta u luksuzu, već u funkcionalnosti. Ne treba rušiti staru kliniku. Svuda u svetu, u Londonu, u SAD, stare klinke su pasarelom spojene s novim. To može i kod nas, tradiciju ne treba rušiti, a vremenom se stara zgrada može rasterećivati i modifikovati - objašnjava dr Radojičić plan koji čeka ostvarenje.
Čini se da je sad prava prilika, jer će u suprotnom deca sa kacigama na glavi čekati preglede.
