Izvor: Večernje novosti, 20.Jul.2013, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BG priče: Kurator u odeždi vajara

Kada je Vuk Bojović svojevremeno dobio pismo od svog prijatelja profesora Heninga Vidznera, upravnika minhenskog zoološkog vrta, u potpisu ispod uglednog Nemca pisala je titula „kurator“. Ovo je uobičajena terminologija za kustosa u njegovoj zemlji. - Vidi, bogati... - upitao se Bojović zašto i on ne bi počeo da koristi titulu sa latinskim korenom, koja bi u slobodnom prevodu mogla da se odnosi na staratelja ili zaštitnika. I tako je počeo da pravi zbrku pred beogradskim novinarima. Dugo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je, kada mu „zapadne“ gostovanje na različitim televizijama, uživao da zbunjuje novinare (istini za volju, pogotovo voditeljke). - Najčešće pitanje koje su mi postavljali bilo je da li sam upravnik ili direktor Zoološkog vrta - objašnjava Bojović. - Na moje insistiranje da je ispravna titula „kurator“, najčešće bih dobio odgovor: „Ju, pa nemojte molim vas...“ Počelo pre rata Nedavno je obeleženo 77 godina postojanja „Vrta dobre nade“, pa smo rešili da se setimo kako je on izgledao nekada, kakve su sve priče protutnjale ovim delom Kalemegdana... Dabome, s kim drugim bismo razgovarali osim sa gospodinom Vukosavom. Možda niste znali, ali to je pravo ime direktora Zoo-vrta, koji je na ovo mesto postavljen 1. januara 1986. godine. Inače, Bojović je akademski vajar i ima titulu magistra. Kako u šali ume da kaže, on je „prvi direktor Zoo-vrta koji je bio na njegovom čelu tokom dva milenijuma“. I koji je, kako kaže, za to vreme dočekao i ispratio 15 gradonačelnika. Zoo-vrt otvoren je 12. jula 1936. godine, na inicijativu prvog čoveka grada Vlade Ilića, industrijalca pod čijom gradonačelničkom palicom je predratni Beograd procvetao. Vrt je projektovao arhitekta Aleksandar Krstić, a spisak darodavaca je bio vrlo interesantan. Francuska vlada poklonila je antilopu, pantera, bivola, zebru, muflona..., supruga premijera Milana Stojadinovića par belih medveda, gradonačelnikova žena Olga par lavova i dva pauna. Direkcija bioskopa „Kasina“ podarila je lavicu, Episkopija šabačka jednu srnu, a projektant Vrta gospodin Krstić je za rođendan svoje dece darovao nilskog konja. Predratne 1939. godine broj posetilaca Zoološkog vrta bio je veći od 410.000. To je više nego što je tadašnji Beograd imao stanovnika! Neizostavni gosti bile su strane diplomate, vladarska porodica Karađorđević, a Vrt tada dostiže površinu od 14 hektara, što je upola više nego što ima danas. - Tada stiže jezivo ratno doba - objašnjava Bojović. - Na početku Nemci gađaju fabriku vojne odeće (kasnije „Beko“) ali granate padaju na vrt. Prve bombe survale su se na kaveze i ubile većinu mesoždera, a čuvari su bili primorani da pobiju mnoge životinje kako se ne bi razbežale po gradu. Ipak su nojevi viđeni na Terazijama, a gladni majmuni su upadali u kuće u potrazi za hranom. Čak je i britanski premijer Vinston Čerčil dobio izveštaj kako centrom Beograda tumara ošamućeni medved ne znajući šta ga je zadesilo. Još veći užas bio je u tome što su mnogi Beograđani pohrlili u Vrt nadajući se da na njega neće padati bombe. U pećini u kojoj se danas nalaze zebre, mnogi su doživeli sudnji čas, jer je baš tamo pala bomba, probivši ploču i odnevši bezbrojne žrtve. Dug i mučan oporavak doveo je do toga da tek 1970. godine Vrt povrati fond životinja kakav je imao pre rata. Kasnije počinju legende koje mnogi i danas znaju napamet, pa je tako keruša Gabi uspela da odbrani čuvara od odbeglog jaguara, da bi potom svi studenti Veterinarskog fakulteta danonoćno brinuli o njenim ranama, a njena skulptura i danas krasi vrt, a zatim je stigao i besmrtni Sami. On je dva puta bežao iz Vrta 1988. godine, a to sve je izazivalo nemalo oduševljenje Beograđana. Vuk Bojović je satima „ubeđivao“ Samija da se vrati, dok je majmun, uzveran na jednu krušku, odbijao povratak. „Konzilijum dobre nade“ Kada pomenemo imena medicinske elite ove zemlje, poput direktora GAK dr Dušana Stanojevića, akademika Zorana Krivokapića, profesora Marka Bumbaširevića, profesora Boška Đukanovića, pulmologa dr Emiliju Srdić, ortopeda Sašu Đurđevića, profesora Macu Šternić, sekretara za zdravstvo Zorana Blagojevića i mnoge druge, čitalac bi pretpostavio da nabrajamo eksperte neke najveće državne institucije. - To su stručnjaci koji su pomagali u Zoološkom vrtu - objašnjava Bojović. - A sigurno sam mnoge zaboravio da pomenem. - Mnogi ne bi verovali šta smo sve radili da spasimo životinje, a možda bi nas neki strpali u ludnicu da su videli kako noću, krišom, u jednu bolnicu nosimo šimpanze i orangutane na rendgen. Bojović pamti i kako je, sa svojim prijateljima lekarima lečio majmune od tuberkuloze. Jedan od čuvara je bio bolestan od ove opake bolesti, ali dok to još nije znao, preneo ju je i na čovekolike majmune, koji su podložni ovoj zarazi. Srećom, dijagnoza je brzo uspostavljena, pa je lečenje okončano sa uspehom. - Moj veliki prijatelj dr Dušan Stanojević je čovek kojeg sam često stavljao na muke - smeje se Bojović. - Porodio je bezbroj majmunica i drugih životinja, a poznato je da je elitni ginekolog-akušer. Elem, mi smo ovde imali pevca Ambrozija, koji nam je bio vrlo drag, a on je svojevremeno oboleo. Hitno sam zvao Duleta, koji se upravo spremao da obavi jednu operaciju u GAK „Narodni front“. Razumljivo je da je bio zauzet hitnom intervencijom, ali sam mu ostavio poruku: „Baš tebe briga za Ambrozija...“ I ovaj je posle operacije, dabome, došao. Šta je mogao? Uzeo je bris od pevca i zamolio kolege u laboratoriji da urade analizu. Nesrećni laborant nije znao o kome se radi, a kada je upitao za ime pacijenta, Dule je vešto odgovorio: Ambrozije Bojović. I bi tako. Nedugo zatim, stigla je analiza, a izbezumljeni laborant je potražio dr Stanojevića i zaprepašćen pitao: „Pa dobro, doktore, ispade da je ovaj vaš drug jeo... (ono najgore)!“ - Da vidiš, i jeste - iskreno odgovori doktor. Nije to jedina anegdota vezana za Bojovićevog prijatelja, jer je dr Stanojević jednom pomagao da prevedu dva manja muflona u drugi kavez, obukli su mu radničko odelo i dali mu lopatu da se brani ukoliko ga životinja napadne. - Bio je vruć, letnji dan, a upravo dok je dr Dule „manipulisao“ lopatom jedna trudnica je sa mužem šetala Vrtom - seća se Bojović sa osmehom. - Zaprepašćena, pokazala je ka „nesuđenom službeniku“ Zoo-vrta i rekla mužu: „Dragi, onaj čovek mi održava trudnoću!“ Zbunjeni muž je shvatio kako je sunce bilo prejako za nesrećnu trudnicu, uz reči: „Nije ti dobro, dušo, uhvatila te je sunčanica, hajdemo polako kući!“ Samo dr Stanojević i trudnica su posle znali pravu istinu. MAIGA Tamnoputi veterinar Maiga Hamadahamanei iz Malija bio je naš student veterine a kasnije i zet, jer se oženio u Srbiji. Dugo je radio u Vrtu dobre nade, a Bojović pamti „incident“ kada je jedan Albanac, inače radnik „Beogradputa“, zamolio Bojovića da se posluži njegovim službenim telefonom. Sve je to bilo u doba kada se situacija na Kosovu zaoštravala. Izgleda da je baš „domaći crnac“ naslutio neko zloslutno delanje Albanca koji je, prema Maiginim slutnjama, možda imao i nedobronamernu ulogu. Kada je ostao sam u kancelariji sa Maigom, na kojeg nije obraćao posebnu pažnju, tamnoputi uposlenik Zoo-vrta počeo je da pevuši pesmu „Ko to kaže, ko to laže...“, a Šiptar je brzo ostavio telefon i izleteo iz kancelarije kao bez duše. ĆIRILOV KAO FOKA U vreme kada Beograd nije imao bazene, mnogi su žudeli da zaplivaju u bazenima za foke, koji i danas postoje. U periodima kada nije bilo ovih životinja, na tom mestu su mnogi poznati naučili da plivaju. - To su mi priznali i Jovan Ćirilov i Ružica Sokić - kaže Bojović. IMENA Odvajkada su imena životinja u Zoološkom vrtu bila originalna. Beli lavić je Kasper, poput duha iz crtanog filma, a pustinjska lisica dobila je ime Romel, po nemačkom generalu koji je tokom Drugog svetskog rata nosio taj nadimak. Istovremeno, ulice i sokaci unutar Vrta imaju svoja imena, nadenuta najčešće po onima koji su pomogli da vrt izgleda ovako lepo, ali ima i onih delova koji su dobili imena po znamenitim istorijskim događajima. Tako, posle afere sa Monikom Levinski, američkog predsednika Bila Klintona, za čijeg mandata je naša zemlja bombardovana, jedan deo Vrta je dobio ime „Monikin tesnac“, a kada su u Makedoniji, tokom istog događaja 1999. godine, makedonski kelneri prebili grupu obesnih NATO vojnika, uveden je „Skver makedonskih konobara“.

Nastavak na Večernje novosti...