Izvor: Politika, 18.Jan.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BAS čeka vlasnika
Privatizacija saobraćajnih preduzeća i autobuskih stanica u Srbiji nije pokazala dobre rezultate, tvrdi Zlatomir Radaljac, zamenik generalnog direktora „Beogradske autobuske stanice”
Najava da bi „Beogradska autobuska stanica” mogla da promeni vlasnika, a možda i namenu, ustalasala je više od 700 radnika ovog preduzeća. Strahujući za posao, članovi nezavisnog sindikata BAS-a najavili su svakodnevne jednočasovne proteste. Uzavrelu situaciju smirio je Aleksandar Antić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik Skupštine grada, najavljujući da je prestonica zainteresovana da kupi državni paket akcija.
Zlatomir Radaljac, zamenik generalnog direktora BAS-a, kaže da privatizacija ovog preduzeća nije dobro rešenje, podsećajući na negativno iskustvo „Rakete” iz Užica, „Sedmog jula” iz Šapca i velikog broja autobuskih stanica širom Vojvodine iz Zrenjanina, Sremske Mitrovice, Novog Sada, Kule, Bačke Topole...
– Malo koja firma u Srbiji je uspela u privatizaciji saobraćajnih preduzeća i autobuskih stanica. Novi privatni vlasnici tih autobuskih stanica su ostvarene prihode od prodaje karata prevoznika zadržavali za svoje potrebe kupujući nova preduzeća ili su samo izvlačili uložena sredstava. Sudovi su prepuni sporova po ovom osnovu, a neki prevoznici su ojađeni u tolikoj meri da su oterani u stečaj iako na papiru imaju izvršene sudske odluke u svoju korist – ističe Radaljac za „Politiku”.
BAS je jedan od najvećih putničkih terminala u ovom delu Evrope, jer se više od 80 odsto putničkog saobraćaja u Srbiji odvija na drumovima. U zapadnoevropskim državama situacija je drugačija jer tamo primat drži železnica. u Švajcarskoj, recimo, gotovo i nema autobuskih stanica. Problem je što je u Srbiji železnički saobraćaj nerazvijen i zahteva ogromna ulaganja, a avio-saobraćaj je skup.
Kao osnovni problem najvećeg autobuskog terminala navodi se status privremene lokacije na kojoj se BAS sada nalazi. Pre tridesetak godina spekulisalo se da će BAS biti lociran na jednom od tri mesta: na Autokomandi, kod Pančevačkog mosta i u Zemunu. Od njih se odustalo, a novim Generalnim urbanističkim planom predviđeno je da za koju godinu BAS bude preseljen na lokaciju gde se danas nalazi Otvoreni tržni centar ili „buvljak”. Takav akt usvojen je bez konsultovanja sa BAS-om, na čiju inicijativu su profesori Saobraćajnog fakulteta uradili studiju koja je pokazala da 88 odsto putnika koji koriste usluge autobuskog prevoza gravitira ka starom delu grada.
jedna neoprezna odluka vlasti Beograda, koja je i danas na snazi, kako navodi Radaljac, jeste da pored stanice BAS-a dozvoli postojanje još 20 autobuskih stajališta koja se poklapaju sa BAS-ovim, gde su prevoznici dobili mogućnost da primaju putnike. Najveći problem postoji na stajalištima „Autokomanda” i „Sava centar”, gde je zbog gustog gradskog saobraćaja nebezbedno za prijem i istovar putnika.
– Do pre osam godina bilo je zabranjeno primanje putnika van stanica i na stajalištima GSP-a. Po Zakonu o drumskom saobraćaju, ovo pravo je dato lokalnoj samoupravi. Na osnovu toga svaki šesti autobus ima pravo da stane na nekoj od 20 stanica. Takva dozvola pogoršava, pre svega, sveukupnu bezbednost saobraćaja i nema nikakvu ekonomsku logiku. Osnovni razlog stajanja privatnih auto-prevoznika van stanica za koja ne poseduju dozvolu je izbegavanje plaćanja rente, a samim tim i poreza državi koji se meri milionima evra – naglašava Radaljac.
D. Spalović
-----------------------------------------------
Lična karta stanice
„Beogradska autobuska stanica” jedna je od malobrojnih kompanija koja i u krizi posluje pozitivno. Prošle godine BAS je zabeležio poslovne prihode od 1,02 milijarde dinara i neto dobitak od 1,3 miliona dinara.
BAS je vlasnik 1,65 hektara zemljišta u centru Beograda. Prema podacima Beogradske berze, samo peroni i parkinzi u Železničkoj ulici leže na 157 ari. BAS je vlasnik i deset objekata ukupne površine oko 19.000 kvadrata. Poseduje i dva restorana, „Golf” na Košutnjaku i restoran „Susret”, kao i poslovnicu u Ulici maršala Birjuzova.
Glavni peronski objekti zauzimaju površinu od 6.500 kvadrata. U okruženju BAS-ove stanice je i magacin, benzinska pumpa i servis za autobuse. U svim ovim objektima zaposleno je 750 radnika.
objavljeno: 19.01.2011.
