Izvor: Politika, 27.Maj.2009, 04:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Avetinjska gradilišta

Na više stotina atraktivnih lokacija u gradu, umesto planiranih zgrada niče – korov. – Neka građevinska preduzeća, poput „Stankom holdinga”, godinama niti zidaju, niti vraćaju parcele

Nema zemlje sa zdravom ekonomijom koja bi dopustila da u glavnom gradu ogromni placevi, čak i čitavi blokovi odavno dodeljenog građevinskog zemljišta zjape prazni ili nagrđeni konstrukcijama kojima nedostaje polovina projektom predviđenih spratova i poneki zid. Na takvim parcelama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojih u Beogradu verovatno ima oko 500, umesto da se radnici prihvate posla, hvata se korov. U nedovršene zgrade se useljavaju skitnice i ulični psi, a ne porodice koje su u njima platile stanove. Država nije uspela da privoli korisnike tih placeva da završe gradnju niti je pokušavala da ih nagovori da kupcima vrate novac, ali će možda napokon uspeti da ih istera sa zemljišta kada bude usvojen novi zakon o uređenju građevinskog zemljišta, planiranju i izgradnji.

– Novi zakon, ako nacrt ne bude izmenjen, omogućiće da razrešavamo takve slučajeve aktivnije nego do sada. Nećemo više dozvoljavati da gradsko zemljište godinama bude zamrznuto – kaže Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac.

Njegovo obećanje lepo zvuči, mada nije jasno zbog čega te parcele nisu i ranije vraćene gradu. I postojeći zakon je predviđao iste rokove kao i novi za završetak gradnje na lokacijama dodeljenim pre 2003. godine, ali u Beogradu, gde se godinama vapilo zbog nedostatka raspoloživog građevinskog zemljišta i precenjenosti kvadrata na tržištu, komisija za povraćaj lokacija na kojima su istekli rokovi uspela je za šest godina da razreši samo oko 70 od 573 slučaja.

Koliko je kvadrata time oslobođeno ne zna se, jer se niko nije potrudio da vodi evidenciju, ali 573 placa su zauzimala pet miliona kvadrata. Nema ni proračuna koliko bi grad mogao da zaradi ako bi te lokacije opet pustio u promet, ali svakako je reč o ogromnoj sumi.

Nijednu lokaciju, zapravo, grad nije oduzeo na sopstvenu inicijativu. Jedine parcele koje su vraćene su one od kojih su sami korisnici odustali, najzad shvativši da je besmisleno da ih i dalje zadržavaju čekajući da se skupe sredstva da se privedu nameni. Vraćene su i one za koje su vlasnici, koji su kao takvi ostali uknjiženi jer ih investitor korisnik nikada nije isplatio, pronašli agilnijeg ulagača koji će im platiti ono što prethodni nije želeo. Gradsko javno pravobranilaštvo je bilo ovlašćeno da pokrene postupak oduzimanja lokacije, ali to nije učinilo zato što je, kaže Sekulić, „ova institucija još u devedesetim godinama bila istisnuta iz svih poslova sa građevinskim zemljištem i to je trajalo dok joj nismo povratili te ingerencije”. U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, ipak, smatraju da je zakon davao odrešenije ruke lokalnim samoupravama.

– One se time praktično nisu bavile. U svim većim gradovima za manje od 10 odsto dodeljenih lokacija doneta su rešenja kojima se utvrđuje prestanak prava korišćenja, dok je 90 odsto i dalje blokirano – rekla je Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra.

Ona ocenjuje da ni komplikovani slučajevi, kada je korisnik placa makar započeo radove te može da traži da mu grad vrati uložena sredstva, ili kada je zemljište ušlo u stečajnu masu korisnika, nisu bili nerešivi da je Javno pravobranilaštvo bilo preduzimljivije i da su konsultovani zakoni koji uređuju imovinsko-pravne odnose.

Osim što precizira kako oduzeti lokaciju u složenim slučajevima, novi zakon predviđa i slučajeve u kojima će na placevima dodeljenim pre 2003. godine automatski prestati pravo korišćenja. To će se desiti korisnicima koji najkasnije šest meseci posle usvajanja zakona ne dokažu da su parcelu uknjižili. Znajući koliko je višestrukih uknjižbi i imovinskih sporova za placeve širom grada i zemlje, biće mnogo mučnih razgovora pravnika građevinskih preduzeća i grada.

Na primer, „Stankom holding”, koga mnogi tuže da je bespravno zauzeo njihove parcele, već skoro 20 godina drži mnoštvo lokacija. Oni ne otkrivaju koliko je to kvadrata i navode sedam lokacija od kojih su odustali. Još dve su „u postupku vraćanja” koji se šest godina razvlači bez ikakvog objašnjenja. U spisak parcela koje nameravaju da vrate, naravno, nije uvedena ona za koju ugovor sa Direkcijom još nije potpisan, ali se „Stankom” već hvali projektom luksuznog poslovnog kompleksa koji na tom mestu treba da nikne. Da bi ugovor dobili, biće neophodno da izađu iz blokade računa, što se neće desiti dok ne otplate dugove Direkciji, samo što nikako sa gradom da se slože kolike su njihove obaveze.

– Naš dug Direkciji bio bi mnogo manji ako bi uračunali ono što oni nama duguju na ime uloženog u parcele koje ćemo vratiti – rekli su u „Stankomu”.

Teško je zamislivo da će ovakve komplikacije biti razrešene za samo šest meseci kada ne mogu biti raščišćene već godinama. Čak i ako grad povrati parcele i konačno zaradi od njih, kupci stanova koji nikada neće biti sagrađeni moraće da se namuče kako bi dobili obeštećenje od građevinskih firmi. Za njih ni novi zakon ne nudi nadu i oni mogu samo da podnose privatne tužbe, ako im je posle gubitka ušteđevine uložene u gradnju doma ostalo para i za advokate.

V. Vukasović

[objavljeno: 27/05/2009]

Nastavak na Politika...