Izvor: Politika, 13.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asfaltom po lanjskom javašluku
Pojedini gradski kolovozi, koji su u poslednjih nekoliko godina presvučeni najkvalitetnijim asfaltom, danas deluju ili sasvim istrošeno ili su u međuvremenu više puta krpljeni. Svedoci smo da putari u kratkom vremenskom roku više puta asfaltiraju iste ulice. Da li zbog traljavog rada izvođača, nekvalitetne smese kojom se presvlači podloga, ili prevelikog broja teretnih vozila koja dodatno habaju ulice - saobraćajnice su manje-više oštećene ili propadaju u kratkom roku.
Stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Zavoda za građevinske materijale pri Institutu za puteve ističu da postoji niz razloga zbog kojih su naši drumovi u takvom stanju. Dr Imre Pap, šef Odeljenja za asfalt, ugljovodonična veziva i hidroizolacije, ističe da u Beogradu malo koja saobraćajnica ima kvalitetno urađenu podlogu, što je važan preduslov za njenu dugotrajnost.
- Tek kada putari dobro pripreme podlogu, koja mora da ima valjanu nosivost, onda treba da nanesu asfalt. Podloga se pravi od prirodnih materijala, od šljunka, cementa i zemlje, tačnije od kamenog materijala koji mora da bude čvrst i dobro sabijen. U tome i jeste problem, jer većina saobraćajnica nema kvalitetnu podlogu, pa asfalt brže propada. Pravi primer toga je Kumodraška ulica koja je nedavno u potpunosti obnovljena. Presvučena je najkvalitetnijim asfaltom, ali niko nije razmišljao o njenoj podlozi tako da se već sledeće godine može očekivati da će ova ulica izgledati istrošeno. Ova ulica je sređivana i pre pet-šest godina, ali ni tada nije urađena nova podloga za asfalt - objašnjava Imre Pap. On navodi i primer Njegoševe ulice u kojoj je, u tek postavljeni asfalt pre dve godine, autobus bukvalno potonuo. Slično je bilo i minule jeseni kada je parkirano putničko vozilo propalo na Ćalijama.
Ovakvi slučajevi se dešavaju, tvrde stručnjaci, jer asfalt i podloga nisu dobrog kvaliteta, a putari maltene uopšte ne obraćaju pažnju na to. Iako izvođači radova za asfaltiranu ulicu daju garanciju od dve godine, postavlja se pitanje zašto putari u kratkom roku više puta asfaltiraju istu ulicu, kao što je bio slučaj sa Svetogorskom ulicom.
U "Beograd putu" podsećaju da planovi ovog i ostalih komunalnih preduzeća često nisu usaglašeni, pa se putari vraćaju na istu lokaciju koju posle kratkog vremena treba opet da presvuku asfaltom. Ipak, u ovom javnom preduzeću uveravaju da ne mogu mnogo da utiču na planove ostalih komunalnih službi koje prave projekte o, recimo, toplifikaciji ili gasifikaciji nekog kraja. Njihov zadatak je, kako tvrde, samo izgradnja i održavanje ulica i puteva. Nadležni dodaju i da se u prestoničke kolovoze u proseku ugradi oko hiljadu tona asfalta, da debljina završnog sloja treba da bude oko pet centimetara, a donjih slojeva i do 20 centimetara.
S druge strane, u Odeljenju za asfalt, ugljovodonična veziva i hidroizolacije smatraju da gde ima brzine ima i javašluka.
- Interesantno je to što se na prste jedne ruke u Beogradu mogu izbrojati kompletno obnovljene saobraćajnice, kao što su Nemanjina, deo Bulevara kralja Aleksandra do Pravnog fakulteta i Savska ulica. Čak je i Kralja Milana solidno urađena, iako se vidi da putari ni tu nisu napravili kvalitetnu podlogu. Taj asfalt, koji se sastoji od pet-šest odsto bitumena i u ostatku od mineralnih materijala, zapravo nije garancija za dugotrajnost kolovoza. Kada je reč o ostalim gradskim putevima, oni se kada rupe postanu vidljive ili krpe ili se na njih nanosi tek tanak sloj novog asfalta, što je svakako rešenje na kratke staze - dodaje dr Pap.
Naš sagovornik iz Instituta za puteve je mišljenja da je rešenje ovog problema u uvođenju evropskih standarda koji propisuju kvalitet i kontrolu materijala, kao i načine projektovanja puteva.
- Kada budemo zvanično postali deo evropske zajednice, moraćemo da se pridržavamo ovih standarda koje će od januara iduće godine Evropska unija da preuzme. Naši standardi u pomenutoj oblasti su izuzetno stari. Primera radi, za habajuće slojeve primenjuje se standard iz 1990. godine, dok za noseće slojeve važi onaj iz 1986. godine. Probleme nam zadaje i dotrajala oprema za kontrolu kvaliteta, iako se sve više primenjuju nove tehnologije u proizvodnji asfalta, tako što se u njega dodaje kaučuk bitumen koji mu daje elastičnost - uverava Imre Pap.
[objavljeno: ]
