Izvor: Politika, 05.Apr.2014, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Apeks” spreman da nastavi razgovore o prevozu
Grad će zaštititi javni prevoz i obezbediće da on normalno funkcioniše
Nema više „busplusa”, prostrujalo je gradom posle izjave Siniše Malog, predsednika privremenog veća Beograda, da je naložio da se pripremi tender za novog operatera javnog prevoza. Ali, prema nezvaničnim informacijama, poslednja ponuda koju je grad dao konzorcijumu „Apeks” još je u igri. Ona, navodno, predviđa da ta grupacija prihvati znatno manji procenat profita, umesto sadašnjih 8,53 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od prodaje karata. „Apeks” bi nastavio da servisira postojeći sistem ali bi grad preuzeo naplatu i kontrolu karata. Konzorcijum, na čijem čelu je turska kompanija „Kentkart”, na ponudu će najverovatnije odgovoriti početkom sledeće nedelje.
U „Apeksu” tvrde da su spremni za nastavak razgovora, ali naglašavaju da moraju zaštititi svoj interes jer su u ovaj posao uložili više od 12 miliona evra. Taj novac je utrošen na kupovinu skupocenih hardvera i softvera koji služe i za satelitsku kontrolu svih vozila javnog gradskog prevoza.
– Sve uslove ugovora smo ispunili. Obavezani smo da imamo najmanje 200 kontrolora, a trenutno ih na teren šaljemo 293. Spremni smo na dogovor, ali ne na našu štetu – kažu u „Apeksu”.
U tom konzorcijumu nisu bili raspoloženi da odgovaraju na dalja pitanja, a u gradu su juče odlučili da se za sada ne upuštaju u detalje. Tako je bez zvanične potvrde ostala informacija da bi grad u slučaju jednostranog raskida ugovora mogao biti dužan da obešteti „Apeks” sumom od deset miliona evra.
– Odlučni smo da problem „Bus plusa” vrlo brzo rešimo. Ideja je da se urede odnosi između nas i turske kompanije u potpuno novom pravnom okviru, a cilj je da vratimo ceo sistem Beograđanima. Ukoliko ipak ne dođe do dogovora, građani treba da budu uvereni da ćemo zaštititi javni prevoz i da ćemo u svakom slučaju obezbediti da on normalno funkcioniše – uveravaju u gradskoj upravi.
Veća naplata karata u javnom prevozu kako bi grad umanjio subvencije GSP-u bila je glavni razlog za uvođenje „Bus plusa” pre dve godine. Ali, do toga nije došlo. Do tada, švercovala se trećina putnika, a danas se bez karte provlači više Beograđana, kažu u gradskoj upravi, mada precizni podaci nisu objavljeni. Visina subvencija GSP-u prošle godine dostigla je 7,5 milijardi dinara.
Ugovor na deset godina
Ugovor sa „Apeksom” grad je potpisao u septembru 2010. na deset godina. Prema tom dokumentu, Beograd stiče pravo da otkupi sistem četiri godine posle njegovog uvođenja. Ako bi to učinio pete godine, platio bi 5,6 miliona evra. U šestoj godini, to bi ga stajalo 4,6 miliona, u sedmoj 2,4 miliona, a u osmoj milion evra.
Sve partije osim DS-a za preuzimanje „busplusa”
U predizbornoj kampanji za beogradske izbore jedna od centralnih tema bila je svrsishodnost „busplusa”. Sve političke partije, osim Demokratske stranke, saglasne su da ovaj sistem mora da se vrati pod okrilje gradske uprave.
Na ovaj problem je pre godinu dana upozoravao Aleksandar Antić, tadašnji predsednik Skupštine grada, koji je nagovestio da bi trebalo da se ispita da li je „busplus” potreban gradu.
D. S.
objavljeno: 05.04.2014.
