Izvor: Blic, 06.Jul.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alpinisti uređuju fasade
Satima vise o užetu i ljude vide kao mrave. Za njih ništa nije previsoko, dostižno im je sve što drugi ne mogu, i to uz pomoć užeta i kanapa. Ovi „urbani alpinisti", po nalogu Gradskog stambenog, postavljaju zaštitne mreže na ruinirane fasade visokih zgrada koje treba obnoviti.
Ekipa odvažnih momaka svoj deo posla odrađuje profesionalno, viseći na užadima i na plus 35 stepeni, dan za danom, nedelju za nedeljom. Postavljaju zaštitnu mrežu na oštećene delove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fasade. I sve to vreme, dok adrenalin neprestano „šiba", misle o tuđoj i svojoj bezbednosti.
- Dugo sam se bavio građevinskim radovima, a u septembru prošle godine rešio sam da se okušam i na visinama. Delovalo mi je uzbudljivo, i nisam se prevario, zaista je jedinstven i fenomenalan osećaj. Doduše, organizam je morao da se navikne na visinu prvi put kad sam se vinuo, pa sam desetak minuta samo „lebdeo" u vazduhu, onako privezan. Posle je išlo lakše. Svaku mrežu smo postavili uz druženje i smeh. Najzanimljivije je posmatrati ljude kako te, onako sitni, začuđeni gledaju sa zemlje - priča Aleksandar Minić (27), jedan od „alpinista", i dodaje da još nikad nije pomislio „E, ovo je poslednji put i više neću!"
Miša Glišić iz firme „Braća Glišić", koja okuplja tim ovih hrabrih majstora, priča da im nisu potrebni ljudi koji tvrde da se ne boje visine. Naprotiv, pravi „urbani alpinisti" su oni koji je se pomalo plaše i znaju šta ona znači. Momci prvo prolaze obuku za taj rizični posao, koja traje dvadesetak dana i obuhvata upoznavanje s opremom i sa uslovima rada, zavisno od objekta do objekta. Iako zahtevan, posao je svakako manje rizičan od rada na skelama - tvrdi Glišić.
- Radimo s profesionalnom alpinističkom opremom, atestiranom i sto odsto sigurnom, greške ovde skupo koštaju. Umesto jednog užeta, obavezno koristimo dva kao dodatnu meru obezbeđenja, a svako uže može da ponese dve tone. Ostala HTZ oprema je takođe obavezna, tu su zaštitno odelo, šlem, cipele... Zato i nema povređivanja, a o težim posledicama da i ne govorimo, koliko god sve ovo što radimo izgledalo opasno - objašnjava Glišić.
Zaštitna mreža koju ovi hrabri ljudi postavljaju ne uklanja se, već služi kao armatura i drži delove fasade. Radovi se na taj način brže obavljaju, potrebna su svega dva dana, a i jeftiniji su. Zgrade u Francuskoj 5, Kralja Petra 75, Gospodar Jevremovoj 13, Cara Uroša 19, Nušićevoj 17 i 19, 27. marta 2 i 28, kao i u Svetozara Markovića 41 već su obnovljene na ovaj, savremeni način.
Popravljanje dimnjaka na 300 metara
Najviši objekat na koji se ekipa dosad „popela" bio je dimnjak Termoelektrane u Obrenovcu, koji su popravljali na visini od 285 metara. Nisu bili manje opasni ni radovi na Avalskom tornju na 212 metara visine, kao ni obnova fasade Poslovnog centra „Ušće" na više od sto metara.
Zahtevan posao
Najteže nam je da obavljamo posao na delovima zgrade gde se nalaze figure naknadno ugrađene na fasadu. One su obično rađene od maltera i armirane žice, a često su nestabilne i dobrim delom trule i oštećene. S druge strane, moramo da pažljivo rukujemo njima jer su objekti na kojima radimo uglavnom pod zaštitom Grada i mnogo bi koštalo da se nešto otkine i razbije - navodi Miša Glišić.
