Izvor: Politika, 27.Jun.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcijska sniženja mamac za potrošače
Mesečna, vikend, promotivna sniženja donose rast prodaje artikala na popustu i do 70 odsto. – Mesečno može da se uštedi od tri do pet hiljada dinara
Iz novina „iskaču” prospekti, najgromoglasnije reklame na televiziji pozivaju u najpovoljniju kupovinu, kasirke u supermarketima često u kesu kupaca ubace reklamne kataloge sa promotivnim cenama" Svakodnevno, trgovci sa svih strana bombarduju potrošače akcijama u supermarketima. A kupci?
Malo „Politikino” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istraživanje pokazuje da se kupovinom na sniženjima može uštedeti oko 15 odsto novca. Potrošači prate akcije i to potvrđuju trgovci. Jer, kada je neki artikal na sniženju oni beleže i do 70 odsto veći promet.
Ali, tu su i uvek aktuelna pitanja koja pokreću „neverne Tome” među potrošačima. Da li hrani kojoj je trgovac smanjio cenu uskoro ističe rok? Da li su sniženja samo „navlakuša” za potrošače kako bi u hipermarketu pazarili i nešto što im uopšte nije potrebno?
Svuda u svetu je praksa da se snižava cena robe kojoj rok trajanja ističe za mesec-dva, pa je to često slučaj i kod nas. Ali kategorično negiraju da je hrani koja se prodaje na akciji već istekao rok.
O proizvodu koji će se ponuditi potrošačima po povoljnijoj ceni trgovci se uvek dogovaraju sa proizvođačima. Trgovinski lanci finansiraju akcije pola-pola sa proizvođačima. Ukoliko se promoviše novi proizvod na tržištu, onda teret finansiranja akcije najčešće pada na dobavljača.
U kompaniji „Delta Maksi” kažu da su u prvih šest meseci ove godine u snižavanje cena investirali 6,5 miliona evra, a do kraja godine ta suma biće povećana na 15 miliona. U „Super Veru” finansijsko odeljenje određuje šta će biti na sniženju mada se, kažu, često prihvataju i sugestije proizvođača. U ovom maloprodajnom lancu organizuju se sniženja cena na nedeljnom i mesečnom nivou, a prodaja im se tada povećava od dva do sedam puta. „Ideja” organizuje vikend i nedeljne akcije. U „Merkatoru” i „Rodi” prodaja robe na sniženju raste i do 50 odsto. Oni su otišli i korak dalje pa nedeljom daju i dodatni popust od 10 odsto na svaki račun. Potrošačima na akciji „uzvičnik” „Merkator” nudi 27 artikala iz osnovne potrošačke korpe, kao što su šećer, brašno, testenine, flaširana voda... Na svake tri nedelje u „Maksiju” se organizuju redovne akcije, a tu su i vikend sniženja. Katalozi pokazuju da oko 60 odsto artikala na sniženjima čini hrana.
– Uvek vodimo računa da potrošačima ponudimo one artikle koji će im biti interesantni. Osim redovnih organizujemo i tematske akcije poput uskršnjih, novogodišnjih, božićnih, sniženja cena školskog pribora pred početak školske godine... Potrošači dobro reaguju na akcijska sniženja i promet u našim prodajnim objektima tada raste i do 70 odsto – objasnili su u „Delta Maksiju”.
Trgovci i na sajtove stavljaju kataloge sa sniženjima, što omogućava mnogima da kupovinu isplaniraju još kod kuće. Računica pokazuje da kupovinom na akcijama može da se uštedeti oko 15 odsto, a istraživanja kažu da četvoročlana porodica tako može da uštedi od tri do pet hiljada dinara mesečno. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna potrošačka korpa u aprilu je bila „teška” 36.481,14 dinara. Uzimajući ovu računicu u obzir, jasno je zašto mnogi potrošači pohode supermarkete i detaljno proučavaju akcijske kataloge. Ukoliko se u jednačinu ubace i potrošen benzin kako bi se „skoknulo” do nekog hipermarketa, kao i kupovina nepotrebnih stvari, istopiće se famoznih akcijskih 15 odsto. Potrošači priznaju da kada odu u „povoljnu” kupovinu, često se kući vrate sa kesama punim nepotrebnih stvari, budući da osim onoga što je na sniženju pazare i mnogo nepotrebnog. Trgovci to znaju pa se, kažu kupci, rafovi sa artiklima koji su na sniženju najčešće nalaze negde u ćošku, a na putu ka njima vrebaju mnogi privlačni proizvodi koje je teško izbeći.
Akcijske prodaje deo su svakodnevne borbe za kupce, poručuju iz Pokreta za zaštitu potrošača. Postoje, ipak, neka pravila igre koja valja poštovati.
– Prema slovu zakona, trgovci su dužni da označe koliko će sniženje trajati, da informišu potrošače o tome koliki su tačno popusti, a moraju da istaknu i prethodnu i novu cenu. Ukoliko trgovac rasprodaje robu čiji je rok pred istekom, i to mora da naglasi – objašnjavaju u Pokretu za zaštitu potrošača, priznajući da su akcijske prodaje svakako povoljniji način kupovine, kao i da potrošači u takvim situacijama normalno reaguju povećanjem tražnje.
-----------------------------------------------------------
Akcijska korpa lakša i do 500 dinara
Sedam nasumice odabranih proizvoda koji su na junskoj akciji u „Maksiju” – jogurt „viva”, čajna kobasica „adut”, pašteta sa šunkom „karneks”, pšenično brašno „stari mlinar”, bela čokolada „milka”, pileći file u omotu „agroživ” i „mistral” tunjevina, na sniženju ukupno koštaju 1.539,30 dinara. Pre mesečne akcije za ovu korpu valjalo je izdvojiti 1.776,70 dinara. Računica kaže da je ušteda oko 237 dinara što je nešto manje od 15 odsto. Slično je i u „Merkatoru”. Jogurt „muza”, „niško” dugotrajno mleko, kafa „grand aroma”, pasta za zube „kolgejt”, čokolada „milka karamel ”, kačkavalj „biser” i dimljena ćureća šunka pre sniženja koštali su 2.805,18 dinara, a akcijski zbir je 2.307 dinara. Potrošačima u džepu ostaje gotovo 500 dinara, što je takođe nešto manje od 15 odsto.
-----------------------------------------------------------
Ušteda kupovinom trgovačkih marki
Potrošači se sve češće odlučuju da kupuju privatne robne marke, koje sa proizvođačkih linija stižu po narudžbini trgovaca. Ove namirnice su jeftinije i do 30 odsto, jer se ne reklamiraju, a u strukturi cene nema troškova marketinga, distribucije i skupe ambalaže. Kvalitet je, prema rečima trgovaca, dobar. „Favola” kečap i pakovano povrće u „Maksiju” i „Tempu”, „k plus” krem u „Ideji” i „potpuna nega” u „Merkatoru” samo su neke od privatnih robnih marki koje se mogu naći na rafovima u maloprodajnim objektima.
S. Despotović
[objavljeno: 28/06/2009]
