Izvor: Politika, 13.Jun.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akademski internat na zrnu graška
U Studenjaku nema više nekadašnjih ludih žurki pod crvenom sijalicom, studenti se uglavnom bore za dobre ocene koje im obezbeđuju domske privilegije, a tribine sa unutrašnjopolitičkom tematikom su isključene
Studentski grad u Beogradu, najveći akademski kvart u jugoistočnoj Evropi, naselje koje je bilo okidač srpske političke dramaturgije u poslednjoj trećini dvadesetog veka, već više od decenije ne pulsira na javnoj sceni.Ta blagoslovena idila ili, možda, neprirodna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obamrlost vidljiva je i ovih, junskih dana kada su tenzije poslovično najveće, zbog nekoliko upletenih okolnosti: ispitne nervoze, predferijalnih planova i letnje raspuštenosti.
Stanari Studenjaka, u opštim, katastrofalnim socijalnim uslovima, naoko su egzistencijalno ušuškani. Stanuju u sobama čiji je standard na nivou prosečnog hostela (mokri čvor, čajna kuhinja, perionice veša na svakom spratu, telefoni u sobama), hrane se u restoranu s raznovrsnim menijem, a sve to, zajedno, košta ih mesečno oko pet hiljada dinara. Nad njima, u ograđenom prostoru od deset hektara s video-nadzorom, bdi interna bezbednosna služba sastavljena od stalno zaposlenih radnika Studentskog centra i angažovanih studenta.
Đuro Stojić,iz službe bezbednosti,kaže da u domu stanuje nešto više od četiri i po hiljade studenata, a da je broj „ilegalaca” minimalan odnosno da su skoro svi takvi registrovani i da plaćaju stanarinu. U toku su radovi na četvrtom bloku, a šef Tehničke službe Dejan Avramović napominje da se renoviranja, obnavljanja i popravke izvode kontinuirano.
Legendarne, masovne sobne žurke s crvenom sijalicomsu prošlost. Redari imaju takozvani esključ kojim mogu da otključaju svaku sobu, a onda da identifikuju „strance” i upozore studente–domaćine na sat-dva pre ponoći da je zabava završena i da muziku valja ugasiti, a što se radi, žale se studenti, na prilično arogantan način. „Posle ponoći Studenjak se pretvara u manastir”, kaže Brane Vidaković, student prava.
S druge strane, ljudi iz obezbeđenja insistiraju na tome da su današnji studenti vredni i marljivi jer, ako izgube godinu, gube pravo na domski smeštaj, a od roditelja ne mogu očekivati veliku ispomoć.
Na spisku studentskih žalbi nalazi se i tuširanje jer topla voda nestaje u deset uveče. Kvalitet i količina obroka u menzi su zadovoljavajući, ali studentkinja Nikolina Mirković kaže da je, ipak, primetan pad kvaliteta hrane, ali i da su na repertoaru neka ukusna, popularna jela kao što je pohovani kačkavalj.
Studentski grad je za domicilne studente i one koji tu dolaze da se hrane i uče, iznad svega, veliko saborište gde se lako pronalaze srodne duše i gde je, i danas, naročito izražena solidarnost, nesebičnost izražena u novčanim pozajmicama, razmeni skripti i saveta.
Domski smeštaj i prateća prava, pod istim uslovima kao i studenti iz Srbije, dobijaju i akademci iz Republike Srpske i Crne Gore iako se, zvanično, tretiraju kao stranci. Problem prvih je zdravstvena zaštita koju moraju da plaćaju po komercijalnom cenovniku jer zdravstveni fondovi iz Srpske slabo ili nikako plaćaju nadoknadu odgovarajućoj kasi Republike Srbije. Izgleda da je više studenata iz Crne Gore „ili su samo glasniji”, kako sumnjaju ovi iz Republike Srpske.
U prostoru Studenjaka, iako institucionalno izdvojen, nalazi se i Dom kulture Studentski grad kojeg studenti najviše cene zbog velike, centralne čitaonice s pet stotina mesta za učenje i odlične biblioteke. Dom kulture, prema rečima njegovog pi-ara Tamare Mitrović, dobro sarađuje sa upravama sva četiri bloka Studenjaka, ali su zato sami studenti izuzetno slabo zainteresovani za programe i sadržaje osam kulturno-umetničkih redakcija Doma. Mitrovićeva se žali i na neke incidente koji se se dešavali poslednjih godina kao što antiromski ispadi (napad na gitaristu grupe „Kal” i cepanje nekog plakata), prekidanje projekcije filma čiji je autor hrvatski alternativac Tomo Gotovac, kao i sprečavanje performansa Gabrijela Savića.
Međutim, naša sagovornica ističe da nije sigurna da li su akteri ovih skandala studenti ili neki drugi vinovnici. Ono što je primetno je da se, prilikom kreiranja programa Doma kulture, studentska populacija tretira kao ona princeza iz bajke koju može da nažulja i zrno graška. Tako je planirana javna debata o „problemu huliganstva” otkazana zbog bojazni od „mogućih incidenata”, a iz istog razloga ne organizuju se tribine sa unutrašnjopolitičkom tematikom već samo one o japanskoj nuklearnoj katastrofi i slične, dalekoistočne.
Milan Četnik
objavljeno: 13.06.2011.
