Izvor: Blic, 11.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akademija za šminku u Beogradu
Akademija za šminku u Beogradu
Nebojša Jovanović Nicolas usavršio je početkom osamdesetih znanje iz beogradske frizerske škole u Nemačkoj na Akademiji Gerharda Knapa za šminku i negu tela. Posle osmogodišnjeg rada u rimskom elitnom filmskom studiju 'Ćinećita', koji i dalje živi od industrije razvijene tokom proteklih dana slave, danas predaje na Evropskoj akademiji za pozorišnu, filmsku, scensku i drugu šminku, u istom gradu.
Zapamtio je majčine reči >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako su i posle Drugog svetskog rata žene bez obzira na dominantni 'partizanski stil' tragale za mestom gde će napraviti dobru frizuru, našminkati se ili kupiti lepe cipelice, kao i koloritna slikarska platna svog brata Dušana Jovanovića, koja su ga pratila tokom odrastanja, budući da se bratovljev atelje nalazio u kući.
Nicolas namerava da tokom jeseni i u Beogradu, jedna je već otvorena u Budimpešti, otvori akademiju koja bi omogućila da se elitni nivo estetskih zanata koje poznaje dostigne i bez odlaska iz zemlje. Tokom karijere imali ste priliku, tokom boravka u Njujorku, da budete četiri godine zvanični šminker glumice Katrin Denev, a u 'Ćinećiti' šminkali ste čak i Švarcenegera i Stalonea, mada u svakom ugovoru naglašavate kako ste isključivo ženski frizer. Kako je sve počelo?
- Katrin Denev upoznao sam u Americi. Bio sam u Njujorku, radio za Gloriju Greko, 'Sebastijan'… Radio sam i sa Ursulom Anders, nju viđam i privatno, još uvek lepo izgleda. Viđam zvezde po kafićima u kojima i ja visim, u Baru 'Del Baćo', na primer… Privatno dopada mi se Monika Beluči, fasciniran sam tom ženom, njenim pokretima i inspiracijom koju mi daje tokom šminkanja.
Sve je krenulo iz starog dobrog Rovinja krajem sedamdesetih, kad moj drug i ja, da bismo se udvarali devojkama, direktno na plaži šišamo, radimo pletenice i tetovaže uljanim bojama kao bodi art… Posle uspeha u Rovinju odemo na Azurnu obalu i radimo iste stvari za novac… Imali smo mali 'Folksvagenov' kombi u kome smo i spavali. Sa nama je bila jedna drugarica, na njoj bismo počeli rad na plaži, a onda bi se i ostale devojke sakupile i sve je išlo mnogo lakše. Da li se centar mode, filma i televizije definitivno preselio u Milano i na sever Italije ili je taj proces još u toku?
- Politika, moda, film, kultura uopšte, svakako se prepliću. Velika je grehota da je nekadašnji značajni centar modne i filmske industrije prenet u Milano. To je i stvar političke prirode. Da, i zbog Berluskonija - kako se on pokrene, tako se pokrene i čitava finansijska mašinerija, pa i ona estradna i kulturna. Kao što je već i sport otišao u te vode. Filmovi se danas mahom snimaju u Francuskoj. To je novi filmski Eldorado. Sada je 'in' snimati u Parizu ili Lionu gde je napravljen studio veći od 'Ćinećite' koja je bila Holivud Evrope, glavni konkurent MGM-u… Proveo sam u 'Ćinećita' industriji, koja se razvila uz studio, osam godina. Ne bih hteo da ponovim to što ste rekli da je ona u opadanju, iako je to činjenica jer je i pokojni Felini, jedan od najznačajnijih simbola 'Ćinećite', početkom devedesetih vapio za 'bogatim finansijerom'. Da li je šminka puko 'oružje' kojim se čovek 'probija kroz život' u najširem smislu pojma 'šminkati'?
- Mislim da šminkanje nikad nije ni bilo samo u toj funkciji. Šminka daje osećaj sigurnosti. Zavisi samo koji princip je nekome važan, da li usaglašenost šminke karakteru ili jedna agresivnija varijanta povezana sa modom i trendovima koji se svodi na maksimu: važno je ono što se vidi. U Italiji postoji tzv. estetika svakodnevice, veoma se pazi na dizajn bilo kog proizvoda, a tom diktatu izloženi su i ljudi. Kako ste vi doživeli Italiju u tom smislu?
- Po meni bi trebalo da postoji veza između unutrašnjeg sazrevanja našeg karaktera i spoljašnjosti. U Italiji je, međutim, najvažnije 'ono što se vidi'. Postoje modne zakonitosti koje krojeve, recimo muških košulja, menjaju svakih nekoliko meseci. Visoke kragne sa tri dugmeta vidite maltene kod svih muškaraca u jednom trenutku. Stoji mu ili mu ne, bez obzira. Kod nas je drugačije, idemo ka trendu, ali ako ti nešto ne stoji, nećeš to nikad obući. Kako vašim studentima u Rimu objašnjavate pojam 'šminka'?
- Za šminku im kažem da je - poruka. Osoba koja je karakterno potpuno mirna može da postane vizuelno agresivna, poželjna ili nepoželjna, mlađa ili starija… Baš kažem beogradskim prijateljima: oprezno sa šminkom, ova deca izgledaju mnogo zrelije... Opet, žena koja se ogrebala jače po licu ili je povredila kožu izgledaće na ulici agresivno, mada to nije. Samo je šminkom prikrila estetski nedostatak. Nameravate da na jesen otvorite akademiju sličnu onoj u Rimu i Budimpešti i u Beogradu. Da li je to izvesno?
- Kad veruješ u ono što radiš, sve dok nemaš potpuni kraj priče ne možeš da kažeš da je izvesno ili ne. Još uvek se trudim. Treba naći i ljude koji bi radili na akademiji zajedno sa mnom. Potpuno mlade ili iskusnije, svejedno, tek ljude koji ne žele da sakriju ono što znaju, već da svoju inventivnost podele s učenicima. Milorad Pavlović
