Izvor: Blic, 31.Mar.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agresivni zbog hrane i teritorije
Dvogodišnja devojčica J. R. iz Velikih Crljena, koju je pre desetak dana po licu i glavi izujedao porodični pas, jedna je od 250 Beograđana koja je početkom ove i u prošloj godini bila žrtva nečijeg kućnog ljubimca. Iako vlada mišljenje da su za napade na ljude najčešće odgovorni psi lutalice, iskustvo pokazuje da u čak 60 odsto slučajeva to čine „vlasnički" psi.
Devojčica J. R. napadnuta je u dvorištu porodične kuće u selu pored Lazarevca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dok je pas, inače kućni ljubimac njene porodice, bio vezan. Odmah nakon nesreće, J. R. je prevezena na kliniku u Tiršovoj, gde je i operisana, a zatim i prepuštena nezi lekara.
- Devojčica se sada oseća dobro i prima antibiotsku terapiju. Samo je pitanje dana kada će se fizički potpuno oporaviti - kaže dr Zoran Golubović, direktor Hirurgije na Dečjoj klinici u Tiršovoj.
Pas može biti „opasno oružje"
Još nije poznato što je navelo porodičnog psa da agresivno reaguje i povredi devojčicu, pogotovo što je bio uredno vakcinisan. Stručnjaci kažu da, suprotno važećem mišljenju, „vlasnički" psi u određenim situacijama mogu biti podjednako opasni kao i lutalice.
- Ako se sa bilo kojim psom rukuje ne pogrešan način, svaki može biti i opasno „oružje". Na primer, „dalmatinci" su u jednom trenutku bili moderni i mnogi su ih kupovali. Ipak, malo je poznato da ovaj pas nije druželjubiv i da je jako bitan način na koji mu se prilazi - priča Elvir Burazerović iz Info centra za zaštitu životinja.
Bilo da je vakcinisan, sterilisan, čipovan ili ne, svaki pas, iz određenih razloga, može napasti kako nepoznatog prolaznika, tako i svog vlasnika. Ipak, određene rase pasa su manje ili više agresivne od drugih, a ponašanje kućnog ljubimca zavisiće i od njegovog odrastanja. Stručnjaci kažu da je najveći broj napada moguće preventirati i da sve zavisi od ponašanja čoveka.
- Psi napadaju braneći svoju hranu, teritoriju i integritet. Na primer, kućni ljubimac se ne sme uznemiravati dok jede, što često rade deca. Tada pas misli da mu žele uzeti hranu. Takođe, ljubimac može da reaguje agresivno, ukoliko ga neko slučajno nagazi ili udari. Dešava se da je pas opasniji kad je bolestan. Često napada komšije koji prolaze i zaviruju u dvorište, jer je to „njegova" teritorija. Slično se dešava i kad se diraju njegova štenad - kaže Đorđe Đokić, direktor Veterinarske stanice „Beograd". On je dodao da se su slučaju napada psa, nikako ne sme bežati, jer „će on kratko lajati i odustati".
Obuka vlasnika kućnih ljubimaca
U prošloj i početkom ove godine zabeleženo je oko 400 napada pasa na Beograđane, od čega je oko 150 bilo od strane lutalica. Dakle, većina napada bila je od strane pasa poznatih vlasnika, koji se najčešće neodgovorno odnose prema svom kućnom ljubimcu. Novim zakonom o dobrobiti životinja, koji još čeka da se nađe u skupštinskoj proceduri, vlasnici pasa snosiće odgovornost za prestupe njihovih ljubimaca. Svako kuče moraće da bude mikročipovano i obeleženo, imaće svoj matični broj, ali i sve podatke o vlasniku. Kazne za neodgovorno ponašanje „prestupnika" biće drakonske, a zbog agresivnog ponašanje pasa biće podnošene i krivične prijave protiv njihovih vlasnika.
- Neophodna je kontinuirana obuka vlasnika životinja, kako odraslih, tako i dece. Stekao sam utisak da se mnogi Beograđani zabrinu tek kad dođe do incidenta. Deca su prilično zainteresovana za životinje i to je šansa da ih naučimo odgovornosti - kaže Burazerović.
Obaveze vlasnika pasa
-Držalac psa dužan je da ga neguje, hrani, leči i obezbedi mu sanitarne i higijenske uslove
-Dužan je da izvrši upis i registraciju svog psa
-U stanu i u dvorištu se mogu držati najviše dva psa i podmladak do 3 meseca
-Pas se mora držati u posebno ograđenom prostoru ili vezan na lancu, ne kraćem od tri metra
-Može se puštati van ograđenog prostora, ako ne postoji mogućnost da napusti dvorište
-Na ulasku u dvorište mora biti istaknut natpis: „čuvaj se psa"
-Mora se izvoditi se na kratkom povodniku i sa zaštitnom korpom na njušci (osim štenadi i pasa malog rasta)
-Mogu se puštati da se slobodno kreću samo na određenim zelenim površinama i sa zaštitnom korpom na njušci
-Ako pas ozledi nekog, njegov vlasnik dužan je da obavesti organ uprave nadležan za poslove veterinarske inspekcije i privede životinju na pregled
-Držaoci pasa obavezni su jedanput godišnje, odvesti ih nadležnoj veterinarskoj službi radi cepljenja protiv besnila i drugih zaraznih bolesti
Veterinari pozitivno ocenili akciju
„Na teritoriji tri centralne gradske opštine Savski venac, Stari grad i Vračar smanjen je broj ujeda pasa lutalica i broj ujeda pasa poznatih vlasnika. Cilj provođenja Strategije kontrole brojnosti pasa bez vlasnika masovnom sterilizacijom nije smanjenje broja ujeda, već stabilizacija njihove populacije i kontrola zoonoza. Međutim i ovaj cilj je postignut već u prvih 16 meseci provođenja zahvaljujući informativnim i edukativnim aktivnostima Info centra za zaštitu životinja i sterilizacijom pasa lutalica." Ovo se navodi u Stručnom izveštaju Fakulteta veterinarske medicine o efikasnosti provođenja Strategije rešavanja problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda. Ocenjivan je period od 1. septembra 2006. do 31.decembra prošle godine, a izveštaj je potpisala prof. dr Marijana Vučinić, s preporukom da aktivnosti predviđene akcionim planom Strategije treba nastaviti i u narednom periodu, s obzirom da je za prvih 16 meseci dala pozitivne rezultate.
Info centar za zaštitu životinja
Info centar za zaštitu životinja je služba kojoj Beograđani mogu da se obrate za informativnu, savetodavnu i posredničku pomoć u vezi sa životinjama. Sva pitanja mogu da se postave na telefon 30-30-303.
