Izvor: Politika, 21.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ada za sve ljude
Oaza zelenila i uređenih plaža mesto je gde se odmaraju bogati i siromašni, lepi i ružni, debeli i mršavi, japijevci i radnici
Kad tropsko vreme okuje prestonicu, Ada Ciganlija samo što ne potone u Savu od velikog broja posetilaca. Već od ranog jutra Beograđani autobusima, automobilima i čamcima opsedaju omiljeno izletište. Pošto je ulaz slobodan, teško je prebrojati sve "adadžije", ali preko vikenda spas na plaži, ili ispod krošnji drveta nađe i do pola miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudi.
Kupaju se, sunčaju, voze bicikl, skaču sa bandži džampa, šetaju se, igraju košarku, fudbal, ragbi, golf, bejzbol ili tenis. Oni koji slušaju savete lekara i izbegavaju sunce mezete u debelom hladu, sede po splavovima... Kad se umore, vraćaju se u grad, gde ih već u Bulevaru vojvode Mišića čekaju vreli asfalt, gužve u prevozu i brige koje su tu ujutru ostavili. Jedino su privilegovani Novobeograđani koji za 60 dinara, u oba pravca, mogu za nekoliko minuta čamcima da se prevezu na drugu stranu obale.
Mediji su prepuni reklama u kojima se sugeriše gde bi građani mogli da provedu leto. Samo u Novom Beogradu je zakupljeno šest bilborda koji preporučuju Crnogorsko primorje. Zahvaljujući blagodetima koje pruža posetiocima, Adi je svaka reklama suvišna. Na svega pet kilometara od centra prestonice, a na pogled od Čukarice i Novog Beograda, Ada Ciganlija je za mnoge sugrađane prihvatljivija turistička destinacija od Grčke, Crne Gore, Turske ili Bugarske. Oaza zelenila i uređenih plaža postala je kultno mesto gde se odmaraju bogati i siromašni, lepi, ružni, debeli, mršavi, japijevci, radnici...
Temelj današnjem izgledu Ade dao je pre četrdeset godina Milijan Neoričić, tadašnji predsednik Skupštine grada, koji je potpisao odluku o Detaljnom urbanističkom planu "Rekreativno sportskog centra Ada Ciganlija". Tim aktom sprečene su ideje nekih revolucionara da Ada bude mesto gde će biti sagrađeno nekoliko novobeogradskih blokova. Velika šuma je uglavnom sačuvana, jezero se redovno čisti od podvodnog mulja i trava za šta je kupljena nova mašina. U međuvremenu je izgrađena infrastruktura gde su uvedene voda, struja, kanalizacija, asfaltirani su putevi, napravljeni parkinzi...
Da je Ada neprocenjivo bogatstvo za Beograđane, znao je i vožd Karađorđe, koji ju je u znak posebnih počasti 1807. godine ukazom poklonio Mladenu Milovanoviću, "predsedatelju Sovjeta Serbskog". Neki istoričari tvrde da je dobila ime po Romima koji su se tamo sklanjali od poreznika i ujedno sekli drva za ogrev.
Vek kasnije, Ada je tri dana bila centar sveta, što je velika zasluga dovitljivog Branislava Nušića. On je 1908. godine na praznik Svete Trojice organizovao proslavu, kada su prikazivane pozorišne predstave, takmičili se u plivanju, vožnji čamcima, a moglo je da se pazari po nižim cenama nego u Knez Mihailovoj. Tad su Srbi prvi put videli telefon, čudnu spravu, kojom su mogli da razgovaraju sa rođacima čak iz Niša.
U "Politici" iz tog vremena ostala je zabeležena anegdota da je jedna žena pripitom mužu sugerisala da ga fotografiše za uspomenu.
"Ovde je sekund slikanje, a ti se drugče ne možeš slikati nego samo sekund, jer se stalno ljuljaš", zapisao je novinar "Politike".
Posle Drugog svetskog rata Ada je, glasinama, postala poznata kao mesto gde se nalazio zatvor Ozne i gde je, po svemu sudeći po neproverenoj informaciji, pogubljen ministar Kraljevske jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović. Međutim, do danas to nije potvrđeno.
Da Ada ne ostane ostrvo u "beogradskom moru" zaslužni su omladinci iz bivše velike Jugoslavije, koji su pedesetih godina prošlog veka, kao brigadiri u radnim brigadama iz cele države, krčili neprohodne šikare i gradili nasip dugačak sedam kilometara i posuli ga zemljom. Tako je Ada postala poluostrvo.
Dejan Spalović
[objavljeno: 21.08.2006.]
