Izvor: GradskeInfo.rs, 06.Apr.2023, 16:15
Оливера Јевтић: Београдски маратон је одредио мој животни пут
Београдски маратон ми значи заиста пуно и за мене је нешто посебно. Када бих рекла да ми је трасирао спортску каријеру, то је само један део. Мени је Београдски маратон једноставно одредио како ћу живети и чиме ћу се бавити, изјавила је чувена српска атлетичарка Оливера Јевтић.
Фото: >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << Танјуг/Тара Радовановић
Јевтићева је без дилеме најбољи амбасадор БГД маратона у претходних 35 година, први пут трчала је полумаратон 1993. године, са само 16 година и победила, а после тога је још три пута славила у маратону (2007, 2013. и 2017. године), док је на упола краћој деоници уписала осам тријумфа, што је са 12 победа чини убедљивом најбољим учесником Београдског маратона у историји.
Она је и даље власница рекорда стазе у полумаратону са временом 1:11,41 из 2008. године.
„Београдски маратон је саставни део мог живота и сада када мање трчим и када га више гледам, једноставно му се дивим. Лепши ми је када га посматрам него када сам само трчала и гледала на сат за коју време ћу га истрчати. Преко Београског маратона сам остварила све своје снове и стигла до националног признања“, каже Јевтићева, европска вицешампионка из 2006. године на најдужој атлетској тркачкој деоници.
Скоро 30 година траје љубав између Београдског маратона и шампионке из Ужица, али једна трка има посебно место у Оливерином срцу.
„Моје најлепше сећање на Београдски маратон је оно из 1993. године када сам имала само 16 година и када сам направила прве атлетске кораке у главном граду. Тада је тренер Славко Кузмановић за мене узео стартни број и за Трку задовољства и за полумаратон. Трчала сам са њим заједно и када је на Славији требало да кренем ка циљу ка Теразијама, рекао ми је „баци тај број за Трку задовољства, идемо на полумаратон, имаш већ велику предност над осталим такмичарима“. Нисам знала шта ме чека. Генерално је све било лако, осим мале кризе на Бранковом мосту. Славко ме је бодрио у тим тренуцима и говорио„можеш да попијеш кафу на Зеленом венцу и опет те не могу стићи“. То ме чврсто и заувек везало за Београдски маратон“, емотивно се присетила Оливера.
Београдски маратон је одавно постао много више од спортске манифестације и постао најмасовнији догађај у главном граду који окупља тркаче и људе из целог света.
„Када се одржава маратон, српска престоница сва блиста. Тада је Београд најлепши и отворен за све. Живну паркови, хотели, ресторани. Београдски маратон је тркама и програмом учинио пуно за српску атлетику, тркачки покрет и наравно за туризам. Слике које одлазе у свет са Београдског маратона су најлепше. Тренери, менаџери и организатори великих спортских маратона размењују искуства и већ се праве планови за следећи Београдски маратон. Рекла бих да је Београд најлепши у априлу, када све расцвета, а Београдски маратон је најлепши цвет Београда“.
Учешће на маратону у главном граду Србије омогућило је Оливери да буде и део догађаја,који јој је посебно драг.
„Захваљујући Београдском маратону имала сам част да будем на донаторској конференцији за градњу храма Светог Саве у Београду. Присуствовао јој је патријарх Павле и чланови Владе и том приликом је речено да градња храма траје као маратонска трка и да је зато овде Оливера. Обећала сам да ћу трчати најтеже деонице на великим светским маратонима баш за градњу храма. Испунила сам обећање и донирала једну награду са једног маратона. Бог ме видео и храм заштитио када ми је било најтеже и када сам падала, али увек устајала и стигла до сребра на Европском првенству у маратону у Гетеборгу 2006. године, што је била прва медаља за Србију као самосталну државу и стигла до националног призанања које ми данас много значи“.
Имала је најбоља српска маратонка у историји шта да поручи свим учесницима 36. Београдског маратона, којих је већ сада пријављено скоро 7.000, на нешто више од две недеље до трке, која је на програму 23. априла.
„Моја порука свим спортистима, људима који трче Београдски маратон је да никада не одустану и да увек имају циљ. Ко има циљ, тај ће и наћи пут. Савет је да имају неколико краћих трка, на три, пет и 10 километара, пре доласка на полумаратон, а онда и пуног маратона од 42,195 километара. То је био мој пут и формула за трке на великим светским маратонима. Ако неко има неку дилему, нека ми се слободно обрати за савет. Увек сам на располагању и Београдском маратону и тркачком покрету у нашој земљи“, закључила је Јевтић.
Куп Азије биће одигран наредне године на шест стадиона у Катару
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Оливера Јевтић: Београдски маратон је одредио мој животни пут се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
.jpg)
