Izvor: Glas javnosti, 10.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema snaša za salaše
Turobna je stvarnost da zbog bele kuge i nemaštine vojvođanska sela polako, ali sigurno odumiru. Mladi trbuhom za kruhom odlaze u gradove, pa su nekada bogata sela puna staračkih domaćinstava, ali i neženja. Prema nekim podacima samo na severu Vojvodine čak oko 2.000 momaka stasalih za ženidbu još nisu našli snaše. Među njima je najviše onih koji u zadimljenim bircuzima vole da zapevaju „Prođe leto trideseto godina mi žao nijeÖ“ Možda njima i nije, ali jeste ostarelim roditeljima >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koji se uzalud nadaju unučićima i strahuju da će porodična loza biti prekinuta.
Ostojićevo kod Čoke ima oko 2.800 stanovnika. Pored Srba i Mađara u selu živi i oko 200 Poljaka čiji koreni vuku iz Visle. Svoju otadžbinu napustili su pre dva stoleća i naselili se na sever Banata. Međutim, bez obzira na nacionalnost sve neženje Ostojićeva muči isti problem- kako da sebi nađu srodnu dušu.
- U selu ima oko 280 neženja, od kojih njih pedesetak imaju više od 40 godina. Momci se ne odlučuju da stanu na ludi kamen jer potencijalnim udavačama ne mogu da garantuju sigurnost i lagodan život. Mnogi od njih su nezaposleni. Spali na očevu penziju ili platu ne mogu da očekuju da će ta primanja hraniti još dvoje usta, a jednoga dana i unučad- priča seoski matičar Zorica Mikulinac.
Da isključivo zbog bremenitih ekonomskih (ne)prilika vojvođanski paori ne hrle da se ožene potvrđuje nam Magda Bata, sekretar MZ „Totovo Selo“.Prema njenim rečima u ovom malom mestu kod Kanjiže sa svega 750 stanovnika ima dvadesetak neženja. Znatno nepovoljnija situacija je u Radojevu na samoj srpsko-rumunskoj granici.
- Radojevo ima 1.400 stanovnika od kojih su stotinak neženje. Najbrojnija skupina jesu „matori momci“, kako se to narodski kaže, koji imaju između 50 i 60 godina. Iz nekog razloga mnogi od njih nisu doveli snaše u domaćinstva, pa su ostali sami ili još uvek žive s roditeljima. Dve trećine momaka u selu solidno živi uglavnom od poljoprivrede, ali nije zanemarljiv broj onih koji nemaju posao. Najstariji neženja u Radojevu je sedamdesetšestogodišnji Dušan Radin. Kao i u mnogim drugim vojvođanskim selima mladi koriste svaku priliku da odu iz zavičaja- navodi sekretar MZ „Radojevo“ Branislav Pavlišan.
Da ni u ostalim krajevima naše zemlje neoženjenima ne cvetaju ruže potvrđuju sumorni statistički podaci iz 2002. godine prema kojima je u Srbiji bilo čak 115.000 momaka stasalih za ženidbu od kojih je skoro trećina njih zagazila u petu deceniju života.
