Izvor: Politika, 22.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briga za potomstvo – trka s vremenom
Zahvaljujući Nacionalnom programu vantelesne oplodnje veoma brzo će biti rođeno na stotine, možda i na hiljade dece, tako da ima nade da Srbija, ipak, neće ostati zemlja starih
Da rode zaobilaze domove u Srbiji svedoči podatak da svake godine u našoj zemlji nestane grad veličine Sremske Mitrovice, a o posledicama „bele kuge”, koje su nemerljive, uglavnom se samo govorilo i raspravljalo na svim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nivoima, ali bez značajnih pomaka. Međutim, od pre dve godine, problem roditeljstva u našoj zemlji nije samo više teoretski nacionalna briga, već je doneto i niz mera koje će olakšati i pomoći onima koji žele da postanu roditelji, a imaju neki medicinski problem, da rode ne zaobilaze njihove domove.
Ministarstvo zdravlja je uradilo veliki deo posla jer je obezbeđen novac iz budžeta za vantelesnu oplodnju, koja se obavljala u tri klinička centra u zemlji, a od jeseni ta medicinska procedura moći će da se obavlja i u desetak privatnih specijalnih bolnica i to o trošku države.
Prema rečima profesora dr Aleksandra Ljubića, predsednika Republičke komisije za vantelesnu oplodnju i pomoćnika direktora Instituta za ginekologiju i akušerstvo KCS, država je prepoznala sterilitet kao jedan od značajnih problema čije bi rešavanje moglo da pomogne u suzbijanju negativnog trenda rađanja.
– Veoma raduje i ohrabruje činjenica da država preduzima konkretne poteze. Njena briga ogleda se na više načina. Prvi put u našoj zemlji, 2006. godine, uvedeno je plaćanje vantelesne oplodnje. I od tada je u okviru Nacionalnog programa iz tog prvog ciklusa rođeno oko 150 dece, a to su rezultati u okvirima evropskih rezultata uspešnosti. Kada smo počeli da sprovodimo Nacionalni program, u oktobru iste godine, imali smo redove čekanja, liste pacijenata koje su se merile u hiljadama. Osim toga, zbog opšte državne važnosti ovog problema, briga o potomstvu je prepoznata kao realan problem na kome se ozbiljno radi, a država je bila spremna da plati i više nego što je moglo da se uradi u ova tri klinička centra. Tako da je Fond za zdravstveno osiguranje raspisao konkurs i za privatne ustanove u kojima će se obavljati vantelesna oplodnja – objašnjava dr Ljubić.
Formirana je komisija, dodaje on, koja je propisala veoma stroge uslove za te klinike i u pogledu tehničke opremljenosti, ali i u pogledu kadrovskog sastava.
– U procesu je kvalifikacija ustanova, od kojih će biti izabrano šest specijalnih bolnica, koje će u narednom periodu lečiti ljude tim najhumanijim i najskupljim načinom o trošku države. Liste čekanja praktično neće postojati, jer je napravljena strategija da se parovi, kojima će se ova procedura uraditi o trošku države, šalju u njima najbliži centar. Cilj nam je da pacijenti ne čekaju tri godine da bi bili lečeni, jer borba protiv steriliteta je borba protiv vremena, svakim odugovlačenjem smanjuju se šanse za uspeh, posebno kod nekih pacijenata, koji su u graničnim godinama. Čim je pacijent obrađen, a ta priprema nije baš jednostavna i zahteva dodatno vreme i analize, ulazi u neku vrstu programa. Osim toga, kako bi se svi približili najkvalitetnijem obliku rada, Republička komisija će pratiti rad i privatnih i državnih ustanova, oceniti ko postiže u kojoj oblasti najviše uspeha, šta dalje treba raditi... – ističe dr Ljubić.
Zasad pacijenti, dodaje naš sagovornik, ne mogu da biraju u koju će kliniku ići, jer o tome u Komisiji ne postoji još konkretan dogovor, zato što postoje različita mišljenja.
– Recimo u Institutu KCS pacijentu je ostavljeno ne samo da može da bira ustanovu, već i lekara koji će ga voditi, dok je u Novom Sadu bilo drugačije. Ako bi pacijenti birali, onda bi moglo da se dogodi da bi jedni imali posla, a drugi ne. S druge strane, postoji razumljiva vezanost za lekare, ali siguran sam da ćemo pronaći rešenje koje će pomiriti i jedno i drugo. Republičkoj komisiji ostaje još jedna veoma važna aktivnost – donošenje zakonske regulative u ovoj oblasti, za koju imamo podršku svih državnih organa, ali nažalost i uz svu podršku, zbog nemirne političke situacije, to ne ide tako brzo. S obzirom na delikatnost ove oblasti, baratanja sa humanim materijalom, zakonska regulativa je neophodna i mi ćemo pokušati da što pre napravimo nacrt zakona o reprodukciji, koji bi pokrio ne samo sve ono što se radilo u prošlosti i što sada radimo, već bi regulisao ovu oblast i u budućnosti – ističe dr Ljubić.
Postoje ograničenja, naglašava on, u kojima ne može da se radi vantelesno oplođenje.
– Na prvom mestu su tu, nažalost, žene koje nemaju ili su izgubile funkciju jajnika. Postoje čak i veoma mlade osobe kojima jajnici ne funkcionišu, ili su hirurški odstranjeni, zatim maligna oboljenja... Slično je sa uterusom, tamo gde ga nema, stanja gde nije dovoljno razvijen, ili je uklonjen. Međutim, čak ni to ne ne znači da je svaka mogućnost za roditeljstvo isključena. Postoje donatori jajnih ćelija, semena, surogati majke (koje posle rođenja dete daju genetskim roditeljima). U našem institutu se jedino odobravaju procedure donacije, jer za to postoji uredba. Nažalost, sve je manje donatora jer za njih ne postoji nikakva olakšica ili privilegija. Međutim, situacija se prilično promenila, sve je više pacijenata u starijim reproduktivnim godinama, kojima se ne preporučuje stimulacija jajnih ćelija već donacija.
Surogata nije bilo u našoj zemlji, iako je bilo zahteva, ali Etički komitet KCS i Republička komisija za vantelesnu oplodnju to nisu odobrili u skladu sa postojećom zakonskom regulativom – objašnjava profesor dr Aleksandar Ljubić.
U svakom slučaju, dodaje naš sagovornik, puno lepih stvari se dešava na ovom polju, a zahvaljujući Nacionalnom programu vantelesne oplodnje veoma brzo će biti rođeno na stotine, a i na hiljade dece, tako da ima nade da Srbija, ipak, neće ostati zemlja starih.
Gordana Bašović
[objavljeno: 23/06/2008.]
