Izvor: Politika, 08.Sep.2013, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatni lav italijanskom dokumentarcu
Dodela glavne nagrade filmu „Sveti prsten” Đanfranka Rosija, o mukama Rimljana sa zaobilaznicom autoputa, iznenadila i same Italijane
70. VENECIJA
Venecija, Lido – „Zlatni lav” jubilarnog 70. Venecijanskog festivala, prema odluci žirija kojim je predsedavao legendarni Bernardo Bertoluči, pripao je dugometražnom dokumentarnom filmu „Sveti prsten” Đanfranka Rosija, jednom od dva dokumentarca prikazana u glavnom takmičarskom programu. Priređeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je tako jedno od dosadašnjih najvećih neprijatnih iznenađenja u istoriji Mostre.
Rosijev dokumentarac je svojevrsna mapa mesta koja gravitiraju oko, po problemima čuvenog, rimskog autoputa i njegove prstenaste zaobilaznice, a koji je za Rimljane sinonim za haos, propuštene izlaze i svakodnevne duge redove.
Rosi o tome kazuje kroz polufikcijske ispovesti jednog umetnika, botaničara, prodavca jogurta, ribara i drugih ljudi koji žive uz zaobilaznicu, suočavajući se sa svakodnevnim mukama. To je u početku filma sasvim zanimljivo, da bi sve što se kasnije vidi samo puko ponavljanje bez ikakvih obrta koji bi značili progresiju.
„Srebrni lav” za najbolju režiju Grku Aleksandrosu Avranasu
Drugim rečima, „Sveti krug” se zaustavlja na lokalizmu, ne izdiže se na univerzalan plan i sem Rimljana teško da bilo koga drugog može nešto posebno da zainteresuje. Bertoluči, kao Rimljanin, očito je mislio drugačije. Uglavnom, šta god da je u pitanju, ovakav „Zlatni lav” je iznenadio i same Italijane, koji su zdušno navijali za film „Filomina” Stivena Frirsa.
Dobra je stvar što greške nema u odluci žirija da „Srebrnim lavom” za najbolju režiju nagrade mladog grčkog reditelja i scenaristu debitanta Aleksandrosa Avranasa za izuzetan film „Gospođica Nasilje” koji je izvanredno koncipiran i režiran film o psihičkom, fizičkom i seksualnom nasilju unutar porodice u kojoj se, zbog straha, poštuje kodeks ćutanja.
Ovom niskobudžetnom grčkom filmu pripala je i nagrada žirija kritike Fedeora za najbolji evropski film u glavnom programu, kao i nagrada mlade publike koja se tradicionalno dodeljuje na Mostri. Za vanserijski odigranu ulogu oca-monstruma u Avranosovom filmu, grčki glumac Temis Panu koji je svoju karijeru uglavnom gradio u pozorištu, zasluženo je pripao pehar „Volpi” za najbolju mušku rolu.
I pehar „Volpi” za najbolju žensku rolu koji je uručen odličnoj italijanskoj glumici Eleni Kota za ulogu tvrdoglave starice Sicilijanke u debitantskom filmu „Ulica kastelanske zastave” spisateljice i rediteljke Eme Dante, pozdravljen je aplauzom iako su mnogi u gledalištu bili ubeđeni da će na mestu gospođe Kota videti Džudi Denč.
Pehar „Volpi” za Temisa Panua
Ako je za utehu, a sigurno jeste, nagrada za najbolji scenario pripala je scenaristi i glumcu Stivu Kuganu, partneru Džudi Denč u „Filomeni” Stivena Frirsa, kao i koscenaristi Džefu Popu.
Bertolučijev žiri je iznenađenje priredio i kada je na svečanoj ceremoniji dodele nagrada obelodanjeno da je Velika nagrada žirija, namenjena tajvanskom reditelju, od strane kritike pripala uvek voljenom Cai Ming Liangu za film „Psi lutalice”.
Iako je i ovaj njegov film vizuelno-poetski izuzetno snažan, Cai nije njime prestigao svoja prethodna dela: „Ćudljivi oblak”, „Živela ljubav”, „Rupa”, „Buntovnici neonskog boga” ili „Zbogom, Dragon in”. I u „Psima lutalicama” prevladavaju Caijevi poznati motivi: otuđenje, raspad porodice, zagađenje sredine, nedostatak vode i beznađe.
Nagrada „Marčelo Mastrojani” za najboljeg mladog glumca pripala je Taju Šeridanu, partneru Nikolasa Kejdža u američkom filmu „Džo” Dejvida Gordona Smita, dok je specijalnu nagradu žirija zasluženo osvojio nemački film „Žena policijskog oficira” Filipa Gruninga, u tročasovnom trajanju i sa 59 poglavlja i s temom sličnom grčkom filmu – teško porodično nasilje s tragičnim krajem.
„Lav budućnosti”, nagrada za najbolji debitantski film koja nosi ime Luiđija de Laurentisa, dodeljena je filmu „Bela senka” Noaza Deša (o albino Afrikancu), dok je najbolji film programa „Horizonti” francuski „Istočni momci” Robina Kampilja i to prema odluci žirija kojim je predsedavao Pol Šreder.
Ovaj žiri je nagradio još filmove „Mrtva priroda” Umberta Pazolinija (najbolja režija) i „Ruina” Majkla Kodija i Amijel Kortin-Vilson (specijalna nagrada).
„Zlatni lavovi” za životna dela još tokom festivala uručeni su američkom reditelju Vilijamu Fridkinu i italijanskom autoru Etoreu Skoli, dok je nagrada „Perisol” uručena legendarnom poljskom autoru Andžeju Vajdi.
Jubilarna 70. Mostra je završena i već počinju da se sležu utisci o svemu onom što je u svojim programima i na znatno unapređenom marketu ponuđeno u ovom izdanju. U jednoj rečenici: dobri i kvalitetni, većinom evropski filmovi, dominirali su jubilarnom Mostrom.
Zanimljivo, najviše ovakvih filmova bilo je u programima „Dani autora” i „Nedelja kritike” i najveći broj njih su debitantska dela što veoma ohrabruje. Mnoga od njih prepoznata su i od strane međunarodne kritike i podržana i nagradama, između ostalih i žirija Fedeore – Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana, u čijem je radu učestvovala i potpisnica ovih redova.
Za najbolji film programa „Dani autora” nagrađen je izraelski „Vitlejem” Juvala Adlera, nagrada za najboljeg mladog reditelja otišla je u ruke bugarskog debitanta Milka Lazarova za režiju filma „Otuđenje”, paraboličnu priču o kupovini beba, a specijalno priznanje dobio je i francuski debitantski film „Lep život” Žana Denizoa
Nagradu Fedeore za najbolji film u veoma uzbudljivoj „Nedelji kritike”, osvojio je mladi slovenački reditelj Rok Biček za izvrstan debitantski film „Razredni neprijatelj”.
Dubravka Lakić
objavljeno: 08.09.2013.
