Izvor: Blic, 02.Sep.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagreb-Beograd
Aleksandar Jugović, direktor SPO
Putujući autoputem od Zagreba prema Beogradu neko bi mogao pomisliti da je Slavonski Brod poslednje mesto na istoku Evrope, ili na svetu. Putokazi na kojima je ispisano ime Beograda ili, ne daj bože, Srbije ne postoje. Tek kada se prođe Slavonski Brod, može se zaključiti da i posle njega ima nečega, jer se stidljivo pojavljuje prva tabla na kojoj piše Beograd.
Meni to ne smeta kao čoveku, ali kao vozaču, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << te kako. Ja bih protestovao kada ne bi bilo putokaza od Beograda prema Zagrebu. Čak bi mi smetalo da Srbija bude na kraju sveta.
A kako je sve prokleto, tako se i pokušaj ignorisanja susedne države pokaže metaforično kao tiha patnja za voljenom osobom. Mladić koji je ostao bez najdraže najčešće ne želi ni imena da joj se seti. U društvu se pravi da mu nimalo nije stalo i na sve načine glumata da je nezainteresovan za njenu sudbinu. A onda kada ostane sam, sa setom se priseća svih trenutaka koje su proveli zajedno. Voli je i mrzi u isto vreme. Teško bi mu palo ukoliko bi bila uspešna. E, tu dolazimo do nas i naših uspeha. Devedesete su nas slomile, a njima krila dale. Polako idemo napred, a oni nisu odleteli.
Naprotiv, vraćaju se vrednostima koje su kod nas devedesete iznedrile. Vole našu narodnu muziku, a turbofolk obožavaju. Javnim, čestim, negativnim stavovima prema svemu što je srpsko pokazuju da im je još uvek stalo do nas. I kao kod odnosa napuštenog momka i devojke, momak bi želeo da devojka ostane bez ičega, pa zato i oni govore kako Srbija mora da se pomiri sa činjenicom da je ostala bez Kosova i Metohije. Ne tugujte, ja im poručujem. Uvek ćete biti pored nas, u ljubavi ili u komšiluku. I mi hoćemo u EU, i mi hoćemo da bolje živimo, mi želimo da sarađujemo, a pošto su nam putevi zajednički, dajte da ih što lakše pređemo. Ako se oko prošlosti ne možemo složiti, oko budućnosti moramo.
.jpg)
