Izvor: Politika, 03.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za puteve 2,9 milijardi evra
Svetska banka je procenila da bi u modernizaciju železnice trebalo uložiti 1,7 milijardi evra, a konačni iznos biće naknadno utvrđen, navedeno je u Nacionalnom planu izgradnje putne i železničke infrastrukture, koji je usvojila Vlada Srbije
U završetak drumskog Koridora 10, autoputa Beograd – južni Jadran i mreže regionalnih puteva naredne četiri godine biće uloženo 2,9 milijardi evra,pod uslovom da ne bude koncesije za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << autoput Horgoš–Požega. Nacionalnim planom izgradnje putne i železničke infrastrukture, usvojenim na poslednjoj sednici vlade, predviđeno je da se ovi projekti finansiraju iz budžeta (1,41 milijarda evra), donacija (100 miliona evra) i međunarodnih kredita (1,39 milijardi evra).
Koridor 10 će, uključujući i obilaznicu oko Beograda, koštati 1,59 miliona evra, a moraće da bude završen do 2011. godine. Finansijska konstrukcija za deonice Horgoš – Novi Sad, Niš–Dimitrovgrad i Leskovac–Preševo je zaokružena. Osim 150 miliona evra kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, 100 miliona evra grčke donacije iz Helenik plana, 540 miliona evra kredita Evropske investicione banke i još 400 miliona evraSvetske banke,Srbija će preostalih 395 miliona evra obezbediti iz budžeta, tačnije iz privatizacionih prihoda.
Podsećanja radi, Evropska investiciona banka pre nekoliko dana je pristala da sa 240 miliona evra kreditira deonicu Leskovac – makedonska granica, a sa 300 miliona evra krak koridora od Niša do granice sa Bugarskom. Zajam bi trebalo da bude odobren na 25 godina sa počekom od pet do sedam godina i kamatom oko tri odsto.
Prva tranša kredita Svetske banke iznosi 400 miliona dolara, od čega će 200 miliona biti usmereno na deonicu Leskovac–Preševo, a ostatak na autoput prema granici sa Bugarskom. Preporuka Svetske banke je da se odmah raspišu pretkvalifikacioni tenderi za izbor izvođača radova, kako bi izgradnja počela sa prvim danima naredne građevinske sezone.
Među prioritetima je i autoput Beograd – južni Jadran. On treba da bude građen u periodu od 2010. do 2012. godine.
U planu je ipak navedeno da za sada nisu obezbeđena sredstva, niti je pregovarano sa međunarodnim finansijskim institucijama. Očekivani ukupan trošak povezivanja Beograda i granicesa Crnom Gorom je oko tri milijarde evra.Zbog visoke cene i ograničenog fiskalnog kapaciteta, vladin tim je procenio da će moći da se finansiraju radovi samo u iznosu od 600 miliona evra (zajmovima kod EIB i EBRD u visini od po 150 miliona evra i iz budžeta 300 miliona evra).
Predviđena sredstva za drumsku infrastrukturu biće manja, kako se napominje, ukoliko se realizuje ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega.
Obnova i izgradnja regionalne mreže autoputeva košta 715 miliona evra, a 2012. godina je naznačena kao rok za završetak. Planirani su radovi na autoputu Kragujevac–Batočina, koji koštaju 65 miliona evra, i poluautoputu Požarevac–Negotin u iznosu od 190 miliona evra koji će se finansirati iz državne kase. Autoput Pančevo–Vršac u iznosu od 200 miliona evra biće finansiran iz pokrajinske kase, a 260 miliona evra za poluautoput Kikinda–Loznica zajednički će obezbediti budžet Vojvodine i NIP Srbije.
Vlada, takođe, planira da otpočne modernizaciju i obnovu pruge na Koridoru 10, što znači povećanje brzine i izgradnju duplog koloseka na pojedinim deonicama.Prema prvim procenama Svetske banke, potrebno je 1,7 milijardi evra, a detaljni obim i dinamika modernizacije će biti utvrđeni u saradnji sa stručnjacima nemačke vlade i nemačkih železnica. Za pripremu projekta potrebno jeod 12 do 18 meseci. Naznačeno je da bi taj poduhvat trebalo finansirati iz državne kase, kredita EBRD i pretpristupnih fondova EU (oko milijardu evra), na kojima će Srbija insistirati i koji bi mogli da počnu da pristižu od 2010. godine.
Marijana Avakumović
--------------------------------------------------------
Iz budžeta 1,41 milijarda evra
Što se budžetskog finansiranja tiče, pretpostavlja se da će najveći deo od 1,41 milijarde evra biti obezbeđen privatizacijom NIS-a, „Galenike”, kao i inicijalnih javnih ponuda akcija Aerodroma „Nikola Tesla”, Telekoma „Srbija”, Komercijalne banke i EPS-a.
Polovina sredstava iz NIP-a biće preusmerena na infrastrukturne projekte. Ministarstvo finansija, koje je između ostalog i zbog završetka Koridora 10 uradilo rebalans budžeta, procenjuje da iz republičke, pokrajinske, kase Beograda i Novog Sada može godišnje da se izdvoji od 350 do 400 miliona evra.
-------------------------------------------------------
Srbija nije prezadužena
Srbija, kako se navodi u Nacionalnom planu za izgradnju infrastrukture, nije prezadužena zemlja. Ukupni javni dug iznosi 8,62 milijarde evra ili oko 25 odsto bruto društvenog proizvoda.
Dodatnim zaduživanjem od oko 1,39 milijardi evra učešće javnog duga bi poraslo na 28 procenata u 2009. godini, ali bi usled porasta BDP ono do 2012. godine opalo na ispod 20 odsto.
[objavljeno: 04/10/2008.]
