Izvor: Blic, 19.Maj.2012, 03:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vožnja na veresiju
Dođem u prodavnicu, uzmem šta mi treba, a i ono što mi ne treba, kažem - daj da potpišem izjavu, nemam sada novac, odem kući i nikad ne platim. Onaj iz prodavnice neka me tuži, a pošto nas ovakvih ima više od 100.000, a i sudstvo nam nije previše efikasno, dok dođe do mene, verovatno ću dočekati unučiće.
Baš ovako se ponaša oko 5.000 vozača mesečno na srpskim autoputevima. Takva „naplata" funkcioniše već 20 godina, a trenutno su „izjave" teške >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 225 miliona dinara. Sednu u automobil od Subotice do Niša, na naplatnoj rampi kažu „ostao mi novčanik na klaviru", na brzinu potpišu papir već pripremljenog šablonskog teksta i nastave put. Besplatno. „Putevi Srbije" ih tuže, predmet ide od sekretarice, preko administracije, pisara, sudskog zapisničara, sudije. Onda slede odlaganja, neke presude, koje obavezno prate žalbe i na kraju - prinudna naplata. I to traje po nekoliko godina! A za to vreme, vozači u odori drumskih razbojnika preći će kilometre „najboljim" putevima u zemlji. Besplatno.
Za ovu pljačku države, u „Putevima Srbije" znali su svi, od onog što naplaćuje putarinu do generalnog direktora Zorana Drobnjaka. Da li će neko odgovarati? Naravno da neće! Da li će tuženi platiti putarinu - teško. Stariji kažu, gde ima tu se i rasipa. Da li u „Putevima Srbije" imaju, ili samo rasipaju, pošto je tuđe. Ovog razbojništva vozači bi trebalo bi da se sete kad im točak ostane u nekoj od rupa. Ili kad pogreše isključenje jer je znak ostao na „izjavi". Pitanje je samo koliko „veresije" kod građana imaju zaposleni u „Putevima Srbije".
Pogledaj vesti o: Subotica
