Izvor: Politika, 09.Okt.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veštačko jezero pored autoputa
Posle propasti nekadašnjih giganata, poput Srpske fabrike stakla i „Štofare”, Paraćinci su se okrenuli izgradnji industrijske zone i infrastrukture
Zaštitni znak Paraćina – nadaleko čuvena Srpska fabrika stakla doživela je sudbinu mnogih srpskih giganata. Propala je i „Štofara“, a „Paraćinka“ se nada oporavku nakon što ju je kupila trgovinska kompanija „Silbo“ iz Zemuna. Ovdašnji živalj s tugom se seća reke staklarskih radnika i gužve u svim trgovinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kada staklarci prime platu. Ali, oni kažu i da se Paraćin izgradio i da je prijatno mesto za život i rad.
Do njega vodi nedavno proširen, asfaltiran prilaz, sve ulice u gradu su takođe asfaltirane, izgrađena je vodovodna, kanalizaciona i gasovodna mreža. Opština je potpuno kompjuterizovana i umrežena sa svim javnim preduzećima, pa građani na jednom mestu mogu da dobiju sve neophodne podatke. Iako je za 40 posto smanjen broj zaposlenih, 500 radnika javnih službi i preduzeća obavlja mnogo više poslova nego nekadašnjih 850 zaposlenih.
– Prioritet opštinskog tima bili su poslovi koji se odnose na ekonomski razvoj, tako da smo posle niza decenija bez ikakvog zemljišta uspeli da obezbedimo industrijsku zonu. Drugi prioritet bili su redovni poslovi, poput izgradnje infrastrukture i uređenja grada. Pre devet godina, kada je sadašnji tim došao na čelo opštine, trećina ulica u gradu nije bila asfaltirana, pijaće vode gotovo da nije bilo tokom leta, a kanalizacionu mrežu imao je mali deo grada. Škole su bile u užasnom stanju, naročito seoske, koje nisu imale ni mokre čvorove – navodi Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin.
On dodaje da će za pet godina sva sela imati vodu, asfalt, a dve trećine i kanalizaciju, pa će paraćinska opština biti među prvima u centralnoj Srbiji koja će imati rešene infrastrukturne probleme. Nažalost, Paraćinci još uvek nisu uspeli da reše problem deponovanja komunalnog otpada, pa koriste staru deponiju, koja je sanirana pre nešto više od godinu dana i pripremljena za zatvaranje. Zbog kašnjenja potpisivanja regionalnog sporazuma o zbrinjavanju komunalnog otpada, oni su tek ove godine pristupili regionu za zbrinjavanje otpada Kruševac–Kraljevo. Pošto se ne nazire kada će na tom prostoru biti izgrađena sanitarna deponija, opština će najkasnije naredne godine morati da sklopi privremeni ugovor za deponovanje smeća na nekoj postojećoj deponiji.
S druge strane, rukovodstvo opštine zadovoljno je što se u njihovom gradu trenutno gradi veliki broj javnih objekata. Do kraja godine trebalo bi da bude završen aneks hale sportova, koji će činiti kuglana, velika teretana, prostorije za sportske klubove, učionice za obrazovanje sportista, sala za konferencije za novinare. Gradi se i Kulturni centar s bioskopskom salom, vrtić, završava pokrivanje pijace.
– Pored autoputa, na brdu „7. juli“, napravićemo izletište sa različitim sadržajima. Imaćemo kupalište na veštačkom jezeru, veliku park-šumu, sportske terene i druge sportske, rekreativne i zabavne sadržaje. To će biti paraćinsko more –kaže Paunović.
--------------------------------------------------------------
Vodovod
Prema rečima Aleksandra Milojkovića, direktora Vodovoda, u prethodnih devet godina izbušeno je osam novih bunara, čime je kapacitet vodovodne mreže dupliran.
– Do 2000. godine grad je imao samo dva bunara, a kapacitet je bio 75 litara vode u sekundi. S novim bunarima dobili smo 133 litra u sekundi, a pošto smo ove godine u sistem vodosnabdevanja uključili i izvorište Toplik, dobili smo dodatnih 50 litara u sekundi. Kada izgradimo još pet bunara u okolnim selima dobićemo još 75 litara u sekundi. Vodovodna mreža bila je urađena u samo četiri sela, a sada je ima još osam sela. Glavne vodove radimo u 12 sela, koja će naredne godine dobiti gradsku vodu – precizira Milojković.
Zorica Gligorijević
objavljeno: 10.10.2011.
