Izvor: Politika, 01.Jul.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veljo, pazi – drvo!
Ne pamti se da se u Srbiji podigla toliko žestoka graditeljsko-botaničarska debata kao oko džinovskog starog hrasta koji je zaustavio radove na Koridoru 11. Zaštitnici prirode prete blokadom neizgrađenog puta, radnici na trasi odbijaju da sekirčetom napadnu drvo, a sve zbog toga što su projektanti prevideli da na budućoj deonici autoputa, između Takova i Preljine, štrči, zamislite, samo – 48 metara visoki hrast! I to kakav hrast.
Mislili su valjda inženjeri da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lako s njim. Ali tvrd je taj hrast. I jače sile su udarale na njega nego što su to putari, ali je drvo preživelo najmanje šest vekova. Uskomešaše se i meštani na samu pomisao da se udari na to drvo-spomenik, na drvo-zapis, osveštano u crkvenim litijama. Ispod zelene krošnje su se sastajali i ratnici i ljubavnici i vernici, te je vanvremensko drvo postalo vrsta kulta za meštane ustaničkog Takova i sela Savinac.
Zato je odavno taj hrast mnogo više od drveta, pa se vekovima unazad veruje da će onoga kukavca sinjeg, ko se usudi da udari na drvo junačko, zadesiti velika nesreća. Na staru kletvu nasred autoputa nije mogao da ostane ravnodušan ni resorni ministar Velimir Ilić, naročito kada je video da će se suočiti sa protestima meštana ali i javnosti cele Srbije.
Stoga je Velja ponudio tobož spasonosni plan – da se stari hrast presadi na neko drugo mesto jer je, tvrdi on, sad kasno za drugačije rešenje. Autoput ne može izbeći drvo, ide pravo na njega, pa ministar najavljuje angažovanje čitave građevinske operative, sa hirurzima za drvo, koji bi trebalo da izvrše transplantaciju i presade ga na bezbednu daljinu od autostrade.
Ministrov plan je samo politikantsko dobijanje na vremenu dok entuzijazam za spasavanjem drveta ne splasne, jer stručnjaci kažu da se hrast sigurno neće primiti i da se drvo ne može sačuvati presađivanjem. Bar tako tvrdi većina botaničara. Kako se hrast nalazi između dve trase budućeg autoputa Beograd–Preljina, 15 metara udaljen od leve i pet metara daleko od desne trake ka Čačku, Zeleni Srbije predlažu sledeću strategiju: ako bi se samo desna traka malo izmestila, hrast bi ostao na svom mestu. Tako bi staro drvo postalo simbol ujedinjenog građanskog i seoskog otpora protiv putarske diktature! Cela Srbija se tako okupila oko odbrane jednog hrasta; mada, kada bolje razmislim, bolje je da se okupe oko njega nego da svi mi stanemo – ispod njegove krošnje.
Ali, ni to izgleda nije konačno rešenje, pa se zaplet u komediji pod radnim nazivom: „Veljo, pazi – drvo!”, još ne nazire. U sveopštoj nacionalnoj polemici, izgleda da postoje i – psiholozi za hrast. Po njima, postoji opasnost da bi ga vibracije i buka kamiona konačno dotukli, a ni svo njegovo lišće ne bi predstavljalo dovoljno snažan imunološki štit pred naletom novog doba.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 02.07.2013.
Pogledaj vesti o: Autoput
