Izvor: Blic, 05.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve tajne Velike Morave
Jeste li nekad videli Veliku Moravu?
Pitanje je smešno samo dok ne pokušate da odgovorite. A onda vam je smešan odgovor - niste. Ako se ne računa onaj deo vidljiv s Mijatovačkog mosta kod Ćuprije, na autoputu Beograd-Niš, pod uslovom da ste uopšte znali preko koje reke prelazite...
Jer, Velika Morava je skrivena reka. Od Stalaća, tačnije rečeno od mesta Sastavci, gde se druge >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dve Morave, Južna i Zapadna, spajaju, pa do ušća u Dunav, između sela Kulič i Dubrovica kod Kostolca, protiče jedino kroz Varvarin i Ćupriju. Ostali gradovi Pomoravlja su joj, zbog čestih poplava - samo blizu.
Zaklonjena stablima vrba, topole i jasena uz obalu, ostacima nekadašnjih nepreglednih šuma, otima se i oku putnika koji prolaze najvažnijim pravcem u Srbiji koji spaja Evropu sa Azijom - „moravsko-vardarskim koridorom".
A nema je nešto ni u planovima turističkih organizacija... što je šteta. I za te organizacije, i za turiste. Za ove prve - „kolaj rabota", ali drugi mnogo propuštaju. Ekipa „Blica" spustila se u čamcu niz Veliku Moravu od Ćuprije do Batočine i svedoči iz prve ruke.
Morava, inače, nije plovna reka poslednjih deset-dvadeset vekova. Povremeno meštani ili kopači šljunka izvuku sa njenog dna ostatke stare slave - sidra čiji je raspon i do dva metra, i nagađaju koliki li su brodovi bili, i čiji. Danas tek čamci prolaze, i to oprezno: sprudovi i naneta stabla zamka su za neuke, mada ni iskusnima nije lako, jer svaka bujica promeni dno. Enciklopedije kažu da je širina toka između 80 i 200, a dubina korita do 10 metara. Iskustvo novinara kaže da i tamo gde izgleda moćno i gde je s jedne obale nemoguće glasom dozvati drugu, dubina ume da bude do kolena.
Ćupričanin Grada Minić poslednjih devet godina organizovao je „Vidovdansku regatu" duž celog toka Velike Morave i ako neko zna ovu reku - zna je on. A zagrebao je dnom čamca šljunak na tristotom metru naše plovidbe! On i Dejan Jevremović i Nenad Miljković, njegovi prijatelji i „regataši", proveli su nas u cik-cak Moravom - za sedam sati plovidbe prešli smo deonicu koju automobil preveze za 35 minuta. Istina, zadržali smo se u dva navrata, u manastirima Tomić i Zlatenac.
Jedina vodenica na Velikoj Moravi zbog bezobzirnih biznismena više ne radi
Od Jagodine do Svilajnca, naime, na desnoj obali reke podignuto je u vreme despota Stefana Lazarevića šest manastira: Jaković, Tomić, Rdošin, Zlatenac, Dobreš i Miljkov manastir, do kojih je, praktično, moguće doći jedino sa vode. Ili, ako vam se baš ne da rekom, preko bregova i kroz šikare s druge strane. Šikare, istina, ima i uz obalu. I zmija. Monahinja u Tomiću, Vanja, kaže nam da nastojatelj manastira povremeno čita molitve, ali da nemaju blagoslov da ubijaju ove gmizavce. Ona i monahinja Sara jedine su stalno u manastiru, dok radnici koji obnavljaju crkvu i dvorište dolaze iz Lapova i Jagodine. Oni su nam rekli da monahinje samo na održavanje cveća na podzidu konaka potroše 4-5 sati dnevno.
Sestrinstvo Zlatenca nešto je brojnije, a poslednjih dvadeset osam godina vodi ga igumanija Jefimija. Došla je na razvaline - manastir je bio aktivan od 1427. godine, kada ga je sagradio despot Stefan Lazarević, do 1811, kada su ga razorili Turci. Zahvaljujući „volji Božjoj i dobrim ljudima", kaže igumanija, manastir je sada obnovljen.
A 2001. godine dobar čovek iz Kruševca poklonio je manastiru vodenicu. Privezana za obalu u podnožju manastira, do kojeg je uz strmo brdo vodio svojevrsni lift za džakove, mlela je za meštane okolnih sela do 2004. godine. A onda je jedan biznismen iz Kragujevca dovukao bagere na suprotnu obalu i počeo da vadi šljunak, bez ikakvog plana i ograničenja, kako to već i ostali na Moravi rade. Biznismen je, zbog drugih poslova, sada u zatvoru, ali su njegovi bageri promenili tok struje i vodenica više ne radi.
- Moglo bi da se naspe kamenja, pa da se struja vrati - kaže igumanija Jefimija - ali to neko treba da plati...
A zlatenačka vodenica jedina je na Moravi. Ostale su samo u pesmi.
Kočin hrast
Udaljen 5 kilometara od Jagodine, na obali Velike Morave vekovima stoji Kočin hrast, nazvan po Koči Anđelkoviću, znamenitom borcu protiv Turaka iz 18 veka. Tek šestoro odraslih ljudi može da obuhvati njegovo stablo.
Plovidba
Ni u jednom od deset gradova uz Veliku Moravu: Varvarin, Paraćin, Ćuprija, Jagodina, Batočina, Lapovo, Svilajnac, Velika Plana, Požarevac i Smederevo niko turistima ne nudi plovidbu ovom rekom. Izuzetak je „Vidovdanska regata" Grade Minića. On je spreman da u svako doba ponudi svoj čamac i da sam, ili neko od njegovih prijatelja, sedne za krmu. „Mi bolji sport ne znamo", kažu uglas. Ove godine planiraju da u jednom mahu proplove tri reke - Ibar, Zapadnu i Velikom Moravu. Računaju da će im biti potrebno deset dana.
