Izvor: Glas javnosti, 06.Avg.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunčanje pod dvoglavim orlom
Na graničnom prelazu Vrbnica, dvadesetak kilometara južno od Prizrena, albanski carinici rutinski proveravaju putna dokumenta. Može da se prođe sa bilo kojim dokumentom, a može se uneti i hrana što niko ne kontroliše. Sve traje oko pet minuta i makadamskim putem, pošto se autoput gradi, ulazi se u Albaniju.
Putniku odmah padaju u oči novoizgrađene kuće, a na bunkere više niko ne obraća pažnju. Napredak je očit >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << čak i na severu Albanije gde je u proteklih šest decenija bilo najviše siromaštva. Kuks je prvi grad na tom putu. Mali gradić će ubrzo dobiti veći značaj jer je pre nekoliko godina tu izgrađena pista za aerodrom. Ispod Kuksa sastaju se Beli i Crni Drim, a put je i dalje makadam sve do Kalimaša. Tu će biti izlaz iz tunela dugačkog 31,5 kilometara na trasi autoputa koji treba da bude otvoren iduće godine kao najbrža veza južnog Balkana sa Jadranskim morem. Od Drača, autoput bi trebalo da ide do Merdara na Kosmetu i zatim ka Nišu. Kosovo još nije počelo radove na svojoj deonici iako je ona utvrđena.
Od Kalamiša počinju nagli usponi i spuštanje saobraćajnice koja posle makadama deluje kao autoput. Malo je naselja, nema mostova, ni tunela. Planine su ogromne, a putnici sa Kosova kolima prate jedan drugog, za svaki slučaj. Na nekim od planina vide se ostaci rudarskih naselja. Prva raskrsnica i put vodi preko mesta Rubik ili Puka. Taj drugi pravac je, kažu, bolji, te se tuda „slalomom“ stiže na 15 kilometara od Skadra, a onda ravnicom za sat vožnje do Tirane.
Danas je to moderan grad. Bulevari, nove zgrade, parkovi, moderno odeveni ljudi. Policija vrlo ljubazno pomaže vozačima, pogotovo sa Kosova jer na putu je svako treće vozilo odande.
Iz Tirane se autoputem za dvadesetak minuta stiže do Drača, albanske luke i sve omiljenije destinacije turista. U starom delu tog grada je izuzetno veliki amfiteatar, dosta zapušten, s kraja prvog i početka drugog veka naše ere. Tu je i vizantijski forum s kraja petog i početka šestog veka gde se održavaju balkanski pesnički susreti. Ostaci tvrđave iz šestog veka su na brdu, gde je i kula poslednjeg albanskog kralja Leke.
Hotela u starom delu grada ima u izobilju. To su moderna zdanja od 15 spratova. U luku svakog jutra pristižu
superluksuzni putnički brodovi, najviše iz Italije. Novi deo grada je uz obalu. Ispod modernog puta sa po dve trake u oba smera, su hoteli od mora udaljeni jedva tridesetak metara. Deca ili stariji čekaju na putu i nude smeštaj. Soba u proseku košta između 10 i 15 evra. U hotelima je skuplje, ali mesta ima previše.
I druge cene su prihvatljive. Može se plaćati u domaćoj valuti, evrima, ili dolarima. Za deset evra dobija se 1.200 leka. Gajba kisele vode staje 250 leka odnosno dva evra. Pica se može naručiti za tri evra. Na plaži se često može čuti makedonski, pa i srpski jezik. Turisti sa Kosova brzo stupaju u kontakt jer se prepoznaju po dijalektu. Albanci iz Albanije govore nekako „mekše“ u odnosu na one sa Kosova.
Na jugu Albanije, u Vljori, a pogotovo u Sarandi - „albanskom Dubrovniku,“ primorskim gradovima od Drača udaljenih najmanje šest sati vožnje, turistička ponuda je mnogo bolja. Tu dolaze oni sa dubljim džepom, Italijani i Grci. Ima i Beograđana koji su u Sarandi izgradili svoje hotele.
