Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Apr.2015, 09:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav sredom: Kad put razdvaja

Opšte je poznato da putevi spajaju, samo u Srbiji je moguće obrnuto - da razdvajaju. Upravo to se desilo meštanima sela Lalinci kod Ljiga, kada je počela izgradnja autoputa Beograd - Južni Jadran, popularno nazvan Koridor 11.

Selo je prepolovljeno, a 40-tak domaćinstava ostavljeno odsečeno ne samo od ostatka naselja nego i od groblja, bez vodovoda jer su izvođači greškom presekli cevi, i bez ikakvih pristupnih puteva njivama. Projektant je u selo došao tek kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su meštani na par dana blokirali put i radove, a kako reče jedan od njih - trebalo je da dođe pre projektovanja.

Ovako, kasno Marko na Kosovo stiže. Ili taman na vreme za prepravke projekta i izgradnju obilaznica i nadvožnjaka, koji će bitno poskupeti radove.

Verovatno je jedino kod nas moguće da projektanti iz ofisa crtaju puteve, a da teren, sela, žive ljude i njihove probleme nisu ni videli.

I da je ovo prvi put, ni po jada, ali slične greške ponavljali smo toliko, da je sreća da puteva u Srbiji uopšte ima.

Već čuveni hrast, star preko 600 godina, takođe na trasi ovog autoputa kod Gornjeg Milanovca, već par godina predmet je polemike ekologa i meštana okolnih sela sa jedne i Vlade, sa druge strane. Prvi ne daju hrast - retkost na Balkanu i to još sa crkvenim zapisima, dok su drugi bili namerni da ga sruše, jer put prolazi baš tuda.

Novi projekti i izmeštanje trase koštali bi, kako je svojevremeno rekao premijer, čak dva miliona evra, a stručnjaci kažu da je bilo moguće izbeći dodatne troškove i sačuvati hrast samo da je neko izašao na vreme na teren pre urađenog projekta.

Hrast koji je odložio radove, boreći se da napuni i sedmi vek, tako je ispao još jedna ogromna prepreka za ovdašnje putare.

Deo razloga za višegodišnje kašnjenje Koridora 10 takođe leži u lošim projektima. Tunel "Progon" kod Dimitrovgrada, dug skoro kilometar, najbolji je primer.

Iako je projekat završen još 2009., ni šest godina kasnije nije završen. Prvobitni projekat Instituta za puteve predviđao je da se tunel kroz brdo prokopa tzv. "krticom", mašinom za koju se kasnije ispostavilo da je niko u Srbiji nema. Tačnije, imao ju je samo kontroverzni biznismen Ljubiša Buha Čume, pa je bilo nezgodno da država ovaj posao poveri baš zaštićenom svedoku. Povrh svega, eksperti Svetske banke procenili su da nije bezbedno "krticom" kopati kroz stene.

Preprojektovanje, novi tender, novi radovi za isti tunel, potrošili su pet godina i 30 miliona evra, koliko znamo da košta tunel. Hoće li to biti kraj troškova, nepoznato je. Zato ne čudi zvanični podatak da je na loše putne i saobraćajne projekte Srbija do sada spiskala oko 100 miliona evra. Još gore od toga, protraćila je mnogo vremena, dok su susedi vredno gradili.

Srpski autoputevi ostali su taoci korupcije, ali i neznanja, progona pameti, koji kao da je naslućen simboličnim imenom tunela kod Dimitrovgrada.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...