Izvor: Blic, 02.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija put do Požege može da gradi iz NIP
Srbiji je autoput Horgoš-Požega neophodan, smatraju ekonomski stručnjaci. Oni su ubeđeni da država ima snage da krene u njegovu izgradnju vrlo brzo, obezbeđujući sredstva iz Nacionalnog investicionog plana ili putem zaduživanja kroz povoljne kredite ili Fondove EU. Novi tender, prema mišljenju stručnjaka, odložio bi izgradnju u nedogled.
- Finansijska konstrukcija mogla bi da bude zatvorena do kraja godine, a posao bi mogao da počne 1. 1. 2009. godine, kao što >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je predvideo i koncesionar. Sredstva bi obezbedili delom iz budžeta, ali i zaduživanjem putem kredita i izdavanjem obveznica. To znači da u slučaju raskidanja koncesionog ugovora sa austrijskim konzorcijumom „Alpina Por", početak izgradnje autoputa Horgoš-Požega ne bi bio odložen - kaže Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj.
Za izgradnju ovog puta, kako je već planirano, neophodno je oko milijardu i dvesta miliona evra. Zaduženost Srbije je 30 odsto u odnosu na bruto dohodak, a kriterijum EU je zaduženost u odnosu na bruto dohodak do 60 odsto.
- Kao država, relativno malo smo zaduženi i to nam daje prostor da na ovaj način delom zatvorimo tu finansijsku konstrukciju - kaže Ćirić.
Prodajom evro obveznica za izgradnju autoputeva u Srbiji već je predviđeno da se obezbedi od četiri do pet milijardi evra u naredne četiri godine. A, kako je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, najavio, probna serija tih obveznica biće emitovana u vrednosti od 500 miliona evra. Inače, u budžetu za 2007. godinu za koridor 10 već je planirano 220 miliona evra. A samo je mali deo, kako je Dinkić već rekao, potrošen.
Za razliku od Dinkića, vicepremijer Božidar Đelić nije spreman da se izjašnjava na koji način bi država sama mogla da finansira izgradnju autoputa Horgoš-Požega pre no što nova vlada odluči hoće li poništiti ugovor sa koncesionarom.
- To je ozbiljno pitanje koje mora da razmatra nova vlada. To ne može biti odluka tehničke vlade. Nova vlada će se izjasniti da li će poništiti ugovor na osnovu ponuda „Dojče banke". Još nisam video koje su to izmene u ugovoru koje predlažu i u kojoj meri odstupaju od prvobitnog ugovora. Ukoliko su odstupanja velika, to bi trebalo da znači da nema ništa od te koncesije. Ali tek nakon uvida u dokumenta, mogu da odgovaram i na pitanje da li bi država i na koji način mogla da finansira izgradnju tog puta - kaže Đelić za „Blic".
Ekonomista Stojan Stemenković bezrezervno podržava stav Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i kategoričan je da nova vlada treba da poništi ugovor o koncesiji. Kaže da je koncesija dobra stvar samo u slučaju da postoji koncesionar koji će preuzeti sav rizik na sebe, a da „Alpina Por" traži izmenu koju ne treba prihvatiti. Ubeđen je da država može sama da finansira izgradnju ovog autoputa, ali da prethodno treba da proceni prioritete, imajući u vidu koridor 10.
- Država treba da ulaže u izgradnju tog autoputa ako se proceni da je potreban i isplativ. U budžetu nema novca za to, on je u teškoćama i bez tog izdatka. Ali, novac bi mogao da se nađe iz Nacionalnog investicionog fonda, iz prihoda od privatizacija - kaže Stamenković.
Saša Đogović, ekonomista, takođe podržava ideju da se država upusti u taj posao zaduživanjem u inostranstvu, poput Hrvatske, koja je na taj način, u roku od svega tri godine, izgradila sopstvenu infrastrukturu i 250 kilometara autoputa Zagreb-Split.
On smatra da bi novi tender oduzeo još dodatne godine, a da, ukoliko vlada odbaci ovaj ugovor sa austrijskim konzorcijumom, mora da reaguje vrlo brzo i po najpovoljnijim uslovima dođe do kreditnih sredstava fondova EU da bi izgradila infrastrukturu u Srbiji.
- Primaran je koridor 10, ali je svakako značajan i ovaj autoput. U budžetu nemamo dovoljno novca ali ulaskom u kreditni aranžman mogli bismo da dođemo do sredstava i završimo koridor 10 kao prioritet, a zatim da se upustimo u izgradnju tog autoputa - kaže Đogović.
Naši sagovornici napominju da je Ibarska magistrala - „magistrala smrti" - izuzetno opterećena ruta, a da su putevi takođe neophodni za razvoj i rast naše privrede i da zato država mora da obezbedi izgradnju infrastrukture koristeći razne metode, od izdavanja akcija od vrednosti, do izdvajanja iz NIP-a.
Ministarstvo ekonomije, da podsetimo, dostavilo je predlog Vladi da poništi ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš -Požega sa austrijskim konzorcijumom „Alpina Por", jer je koncesionar, umesto da dostavi dokaz da je sposoban da finansira projekat, postavio dodatnih devet uslova. Između ostalog, traže da država garantuje minimalan protok vozila na deonici puta na kojem bi koncesionar trebalo da naplaćuje putarinu - u slučaju podbacivanja planiranog protoka, država, odnosno, poreski obveznici bi plaćali nadoknadu - kao i odlaganje roka za koncesiju sa 25 na 30 godina.
Ugovor pun skandaloznih rešenja
Čitav niz skandala prati koncesiju za autoput Horgoš-Požega i nejasne odredbe ovog milionskog ugovora. Misterija je pratila vrednost ugovora. Postojalo je više verzija ugovora. Prva je predviđala da koncesionar položi garancije od 150 miliona evra. U opštem delu ugovora date su garancije od samo 10 miliona evra. Ključni aneksi ugovora (3, 4, 5, 11 i 12), „srž te koncesije", skrivani su od javnosti, kao i odgovor na pitanje da li je pojas zemljišta oko puta koji pripada koncesiji jedan, deset ili sto metara. Onaj ko ima tu informaciju može dobro da zaradi preprodajom zemljišta u budućnosti. Osim toga, ugovorom je direktno omogućeno da koncesionar autoput gradi novcem koji se već naplaćuje na naplatnim rampama i koji će se ubirati kako koja deonica bude završavana. Vlada Srbije sklopila je posao sa konzorcijumom „FCC - Alpina", ali se ubacio sa 50 odsto udela i austrijski „Por". To je faktički značilo da će za obaveze preuzete ugovorom odgovarati ne oni koji su obaveze preuzeli, nego neko sasvim drugi, čime je obesmišljen koncept koncesije.
Barać: Jednostrani raskid ugovora nije moguć
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać preporučila je da se formira tim stručnjaka koji će proučiti ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega i predložiti kako da Srbija izađe sa što manje štete iz tog ugovornog odnosa. „Ne postoji mogućnost jednostranog raskida koncesionog, kao ni bilo kod drugog ugovora. Ugovorne strane mogu zatražiti raskid ugovora, o čemu odlučuje nadležni sud", rekla je Baraćeva za agenciju Beta. „Sada su građani Srbije uvereni da su postojali razlozi zbog čega su se krili detalji koncesionog ugovora. Javnost konačno mora da zna šta piše u svim aneksima ugovora i o obavezama države u slučaju da se koncesija realizuje ili se raskine ugovor", rekla je Barać.
.jpg)
