Izvor: BKTV News, 17.Maj.2017, 19:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na "novom putu svile"
Delegacija Srbije koju je predvodio premijer i izabrani predsednik Aleksandar Vučić vraća sa iz posete Kini sa zaista fantastičnim ekonomskim razultatima, koji su vidljivi u potpisanim sporazumima vrednim nekoliko milijardi evra.
Potpisani sporazum sa kineskom kompanijom CRBS za infrastrukturne projekte vrednosti od oko 2,5 milijarde evra, sigurno je jedan od najznačajnijih ekonomskih sporazuma koji je naša zemlja potpisala proteklih godina.
Prvi sporazum o izgradnji >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << autoputa od Preljine do granice sa Crnom Gorom na Koridoru 11, i to dve najteže deonice od Preljine do Požege i od Požege do Boljara, ukupne dužine od 140 kilometara, ukupne vrednosti od preko 2 milijarde evra. Na ovaj način, kineske kompanije bi radile 5 od 7 deonica ovog veoma važnog regionalnog saobraćajnog projekta koji bi povezao Beograd sa crnogorskim primorjem. Treba uzeti u obzir činjenicu da kineske kompanije rade i projekat autoputa od Bara do Boljara (do granice sa Srbijom) ukupne vrednosti od oko 800 miliona evra, što je najveći investicioni projekat u Crnoj Gori ikada. Tako bi izgradnja koridora 11 bila sigurno među najvećim infrastrukturnim projektima u regionu, pa i u Evropi.
Na ovaj način bi preko Srbije išla dva veoma važna saobraćajna koridora – koridor 10 i koridor 11, koji bi praktično ,,premrežili“ region jugoistočne Evrope, i sigurno postala važan elemenat globalnog ,,Novog puta svile“ u ovom regionu. Kao i projekat brze pruge Beograd – Budimpešta, za koju je takođe potpisan sporazum o finansiranju. Izgradnja ove pruge mogla bi da počne već u novembru, u vreme predstojećeg Samita Kine i 16 zemalja regiona koji se održava u Budimpešti.
Srbija na ovaj način postaje izuzetno važno evropsko saobraćajno čvorište koje povezuje zapadnu i centralnu Evropu sa Turskom i Bliskim istokom na jednoj strani, a na drugoj strani sa jugom Evrope, pre svega Grčkom. A u sve to treba uzeti u obzir činjenicu da su kineske kompanije kupile grčku luku Pirej, koja bi trebalo da postane i transportno čvorište za transport kineske robe prema zemljama EU, a upravo preko Srbije, koja suštinski postaje deo ,,Novog puta svile“ u našem regionu.
FOTO: Tanjug
Kada za nekoliko godina bude završen i koridor 11, Srbija će definitivno postati ključno saobraćajno čvorište regiona, jer će preko teritorije naše zemlje biti modernim autoputevima povezan sever i jug, istok i zapad regiona jugoistočne Evrope. To će za srpsku ekonomiju biti krucijalan faktor dugoročnog privrednog razvoja, koji nas ubrzano približava razvijenim zemljama Evrope.
Za našu zemlju je veoma značajan i sporazum o izgradnji ,,fruškogorske magistrale“, koja bi povezale Novi Sad i Rumu, uz izgradnju tunela kroz Frušku goru. Ta deonica dužine od oko 123 kilometara koštala bi oko 400 miliona evra. Ulaganje u infrastrukturu je izuzetno značajno za naš privredni rast i privlačenje novih investitora. Proteklih meseci smo videli koliko je novih investitora došlo u gradove u Srbiji oko koridora 10, a treba očekivati i slično interesovanje investitora oko novih deonica na koridoru 11, koji bi mogli znatno da unaprede investicionu poziciju centralne i zapadne Srbije.
Sa druge strane, ulaganje u infrastrukturu je veoma značajan elemenat održivog privrednog rasta, tako da realizacija ovih infrastrukturnih projekata daje realne osnove za dugoročni privredni rast Srbije po stopama koje bi mogle da budu i veće od 4 odsto godišnje. A to su stope koje bi Srbiji omogućili da mnogo brže hvata korak sa razvijenijim evropskim ekonomijama.
Veoma je značajno da je naša delegacija učešće na velikom međunarodnom forumu „Pojas i Put“ u Pekingu, iskoristila da razgovara i sa kineskim kompanijama zainteresovanim za privatizaciju RTB Bora, kao i Galenike, ali i sa kompanijama zainteresovanim za koncesiju za aerodrom „Nikola Tesla“. Sve su to izuzetno značajna ekonomska pitanja za Srbiju, i učešće kineskih kompanija u tim projektima bi bilo od izuzetnog značaja za našu zemlju.
Rešavanje pitanja RTB Bora u saradnji sa nekom od velikih kineskih kompanija imala bi izuzetan ekonomski značaj kao što je imala i saradnja sa kompanijom „Hestil“ oko privatizacije smederevske Železare. I u slučaju RTB Bora, bilo bi očuvano oko 5.000 radnih mesta, ali bi u ekonomskom smislu bio očuvan i jedan od giganata naše metalske industrije, a budžet Srbije bi znatno bio rasterećen izdvajanja za borski kombinat. Veoma je značajan i sporazum o izgradnji industrijskog parka u Beogradu, na prostoru oko Pupinovog mosta, ali i razgovori sa kompanijom Higer o saradnji sa „Ikarbusom“ u proizvodnji pre svega električnih autobusa.
FOTO: Tanjug
Tu je i pitanje saradnje sa kineskim kompanijama u namenskoj industriji. Proteklih dana i nedelje videli smo kakve potencijale ima domaće namenska industrija. U saradnji sa respektabilnim kineskim kompanijama, rezultati bi mogli da budu zaista izuzetni.
Kada se sve ovo sabere, pomalo stidljivo pominjana procena da bi kineske investicije u Srbiji mogle da dostignu i 10 milijardi evra postaje zaista dostižna i realna.
Posebno je primetno da Kina postaje sve značajniji investitor u Srbiji, pre svega u segmentu velikih infrastrukturnih i energetskih projekata. Srbija i Kina sarađuju i na projektu izgradnje nove termoelektrane Kostolac B snage 350 megavata, ukupne vrednosti od blizu 700 miliona evra, a kineske kompanije su izgradile i „Pupinov most“ preko Dunava u Beogradu.
Mislim da ne treba posebno naglašavati koliko je značajno što se Srbija nalazi upravo na jednom koridoru tog gigantskog projekta – „Novog puta svile“ čiji je cilj da u dužini od oko 13.000 kilometara saobraćajno i ekonomski poveže Aziju, Afriku i Evropu, praktično od Pacifika od Atlantika i da obuhvati oko 4,4 milijarde ljudi i ekonomije ukupne vrednosti 21.000 milijardu dolara. Treba naglasiti da Kina već nekoliko godina razvija dva dodatna koridora za povezivanje sa Evropom - prvi je kopneni i čine ga brze železnice velikog transportnog kapaciteta, koji polazi iz unutrašnjosti Kine, preko severnog Irana i Turske, pa preko Istanbula ulazi u Evropu preko Balkana. Drugi je morski, iz Istočnog kineskog mora, Indijskim okeanom, kroz Suecki kanal, do Mediterana i luke Pirej, koju su pre nekoliko godina kupile kineske kompanije. Oba ova pravca prolaze preko Srbije, i to predstavlja zaista veliku šansu za Srbiju da postane veliki logistički centar za robu koja se prevozi iz Kine za centralnu i zapadnu Evropu.
Ne treba posebno naglašavati koliko su kineske kompanije u poslednje vreme aktivne u Evropi. Samo u proteklih godinu-dve dana kineske kompanije su u Nemačkoj preuzele 58 visokotehnoloških kompanija ukupne vrednosti od skoro 12 milijardi dolara.
FOTO: Tanjug/AP/Wang Zhao
EU je svesna ogromnih raspoloživih sredstava za investicije kojima raspolaže Kina, a investicije su preko potrebne i ekonomiji EU bloka. Sa druge strane, jasno je da u EU postoji i strah od konkurencije sve moćnijih kineskih kompanija koje dolaze na to tržište. Tako da sada imamo slučajeve gde EU pokušava da ,,zaštiti,, svoje kompanije od sve prisutnije konkurencije kineskih kompanija. Ipak, prodor Kine na tržište EU je nazaustavljiv. Vidimo da se kineske kompanije uključuju u praktično sve privredne oblasti, a u poslednje vreme sve više ulažu i u sport. Videli smo slučajeve preuzimanja italijanskih fudbalskih velikana Intera i Milana od strane kineskih investitora.
U regionu, kineske kompanije su zainteresovane da u BiH ulažu u elektroenergetske kapacitete (Termoelektrane Stanari kod Doboja, i novi blok TE Tuzla), u Crnoj Gori postoji interes za luku Bar, kao i za termoelektrane, takođe će graditi put Bar – Boljare vrednosti od oko 800 miliona evra, dok je u Makedoniji interes usmeren pre svega na putnu infrastrukturu, odnosno izgradnju autoputeva. I pitanje uspostavljanja direktne avionske linije između Beograda i Pekinga ima višestruki značaj za razvoj ekonomskih odnosa između dve zemlje. Sa jedne strane, omogućava značajno povećanje posete kineskih turista Beogradu i Srbiji. U prošloj godini broj turista iz Kine i drugih azijskih zemalja koji su posetili Srbiju dostigao je nivo od oko 45.000, a direktna avio linija bi sigurno taj broj značajno povećala, što bi evidentno donelo značajniji prihod od turizma za Srbiju.
Sa druge strane, direktna avio linija između Beograda i Pekinga omogućila bi i bržu i jednostavniju komunikaciju poslovnih ljudi između dve zemlje.
„Novi put svile“ bi definitivno mogao da postane put ,,renesanse srpske ekonomije“.
