Izvor: Politika, 14.Nov.2012, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Sava centar” na staklenim nogama
U najveći gradski kongresni centar nije ulagano godinama, novca za kompletnu obnovu od pet miliona evra nema. – Već idućeg leta stakleni deo fasade duž autoputa biće u potpunosti ulepšan, a vrednost radova je 500.000 evra, najavljuje direktor Dragan Vučičević
„Stakleni dvorac” je svojevremeno bio tehnološko čudo. Sva ta tehnička rešenja sada su prevaziđena, pa je, dodaje prvi čovek ove kuće, „Sava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centar” postao primer energetske i svake druge neefikasnosti.
Kada krov prokišnjava, mogu samo da ga zakrpe. Ako na projekciji filma nestane ton ili na koncertu „zakaže” ozvučenje, oni ga poprave. U slučaju da dotrajala staklena fasada još više popuca, ispod nje postavljaju prepreke kako bi sprečili dalje obrušavanje delova. Upravi „Sava centra” ne ostaje mnogo manevarskih mogućnosti da na bolje promene inače nezavidno stanje u kojem se nalazi najveći prestonički kongresni objekat. Za kompletnu obnovu zdanja izniklog pre tri i po decenije novca naprosto – nema. Poduhvat vredan pet miliona evra moraće da sačeka bolja vremena, a do tada uprava se nada malo većoj finansijskoj podršci osnivača – Skupštine grada. U protivnom, kako tvrdi Dragan Vučičević, direktor „Sava centra ”, ove kuće zasigurno neće biti na budućoj mapi Beograda.
– Čim je počela kriza tražili smo od grada 120 miliona dinara godišnje, koje bismo koristili barem za plaćanje struje i grejanja. Rekli su da će rešiti problem, ali od toga izgleda nema ništa. Za te komunalije „dužni smo kao Grčka”. Samo mesečni račun za struju u toku leta iznosi devet miliona dinara. Da bi se ta suma platila, moramo da organizujemo čak 25 koncerata. Ako grad nema ni toliko da odvoji za nas, kako onda da očekujemo novac za kompletnu obnovu – objašnjava Dragan Vučičević.
„Stakleni dvorac” je svojevremeno bio tehnološko čudo. Sva ta tehnička rešenja sada su prevaziđena, pa je, dodaje prvi čovek ove kuće, „Sava centar” postao primer energetske i svake druge neefikasnosti.
– Staklena površina od 8.500 kvadratnih metara je u veoma lošem stanju, pa je zgradu teško i ugrejati i rashladiti. Popucalo je više od 250 staklenih ploča, krov tu i tamo prokišnjava, pa često moramo da ga krpimo. Dobra vest stigla je još prošle godine, kada je tadašnji Fond za zaštitu sredine Ministarstva životne sredine izdvojio 500.000 evra za sanaciju južnog dela krovne fasade. Već idućeg leta, stakleni ćošak duž autoputa, biće u potpunosti ulepšan u najkraćem roku – najavljuje direktor, podsećajući da je o trošku kuće, na čijem je čelu već četiri godine, zaštićeno i veliko predvorje koje je donedavno ozbiljno prokišnjavalo.
– Svugde smo postavili zaštitna jedra, neke površine smo i zadihtovali, pa su velika sala i predvorje sada sasvim bezbedni. U međuvremenu je iskrsao još jedan problem, sedišta u plavoj dvorani su dotrajala i trebalo bi ih zameniti, ali nam za to treba oko 400.000 evra – ističe Vučičević.
Komunalni troškovi Centra „Sava” neprestano rastu. Ova kuća ne zaostaje po broju održanih koncerata, skupova i međunarodnih kongresa, pod njenim kupolama izdaje se i veći deo poslovnog prostora, što takođe popunjava kasu.
– Sve to ipak nije dovoljno za naš opstanak. Čak 95 odsto poslovnog prostora je pod zakupom, ali kuburimo sa naplatom. Trećina zakupaca duguju nam 74 miliona dinara za prethodne tri godine. Godišnji prihod Centra „Sava” je 650 miliona dinara, a mesečno se zakupcima fakturiše 16 miliona dinara – ističe Dragan Vučičević, podsećajući da je i broj zaposlenih nedavno smanjen na 135, kao i plate radnika, koje su od pre tri meseca niže za 30 odsto.
------------------------------------------------------------------
Poslednje ulaganje grada pre tri godine
Projektom kompletne obnove Centra „Sava” obuhvaćeni su zamena staklenog panela iznad objekta B, doterivanje dela fasade zgrade prema Ulici Milentija Popovića, rekonstrukcija krova iznad Medija centra, obnavljanje sistema hlađenja i grejanja, kao i izgradnja letnje pozornice. Za taj poduhvat potrebno je kolosalnih pet miliona evra.
– U poslednje dve godine, grad izdvaja minimalne svote za održavanje kulturnih programa. Pre tri godine, što je i poslednje veće ulaganje, Skupština grada odvojila je oko 20 miliona dinara za obnovu dotrajalog sistema grejanja u kulama objekta i sanaciju krova koji je prokišnjavao. Na sve to i mi smo dodali još 10 miliona dinara – podseća Dragan Vučičević.
------------------------------------------------------------
Na „Viru” zakazala savremena oprema
Mada je još 2005. godine unapređen sistem telekomunikacija i doteran izgled kongresnih sala, a tehnička oprema (dolbi stereo sistem i mogućnost višekanalne reprodukcije filmskog zvuka), obogaćena godinu dana posle toga, u Centru „Sava” nedavno je na projekciji film „Vir” usred filma nestao zvuk.
– Kvar je bio banalan i brzo je otklonjen, ali ga nije uzrokovao projektor na 35-milimetarskoj traci, koji je inače star 30 godina, već je zakazala savremena oprema. Jedino što smo mogli, a nismo, jeste da se izvinimo publici. Centar „Sava” je inače poznat po savršenom ozvučenju. Problem je što se danas većina filmova ne pravi na traci od 35 milimetara, već u digitalnoj tehnologiji. Nama treba takozvani DCP uređaj, koji košta najmanje 85.000 evra. Ako to ne nabavimo od sledeće sezone nećemo moći da emitujemo nijedan film, a već sada smo izgubili „Sinemaniju”, čiji bi prihod bio dovoljan da se nabavi taj aparat – objašnjava prvi čovek Centra „Sava”.
------------------------------------------------------------------
Kapacitet
69.000 kvadratnih metara pod krovom
8.500 kvadratnih metara staklene fasade
7.000 mesta u dvoranama, od toga 3.600 u velikoj sali
9 konferencijskih sala
Godišnji učinak
160 koncerata i filmskih projekcija
350 skupova i međunarodnih kongresa
700.000 posetilaca priredbi
1.200.000 posetilaca sajta
M. Brakočević
objavljeno: 14.11.2012.
