Izvor: Politika, Beta, 20.Jan.2010, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rasprodaja placeva uz autoput Beograd-Zagreb

Strani investitori odlaze iz Srbije i radije se odlučuju za Bugarsku i Rumuniju jer tamo ništa ne plaćaju

Strani investitori pod pritiskom krize, ali i novih zakona o poljoprivrednom zemljištu i zakona o planiranju i izgradnji, napuštaju Srbiju. Masovna rasprodaja zemljišta uz autoput Beograd–Zagreb i pokraj beogradske obilaznice po upola nižim cenama dokaz je da im je ulaganje u beogradskoj privrednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zoni preskupo. Nijedan projekat, uzimajući u obzir vreme neophodno za uhodavanje administracije, izdavanje dozvola i proces izgradnje, neće biti realizovan u naredne dve ili tri godine, procenjuju „Politikini” sagovornici.

Prema računici Nedeljka Malinovića, vlasnika agencije „Legat”, vlasnik hektara zemljišta kod aerodroma „Nikola Tesla”, koje vredi 1,2 miliona evra, mora da plati 20 odsto, odnosno 220.000 evra za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, ukoliko gradi objekat od opšteg interesa. Ako hoće da zida fabriku, moraće da plati 50 odsto ili 600.000 evra. Kada se tome doda 250 evra po kvadratnom metru izgrađenog prostora, koje ide u kasu Direkcije za građevinsko zemljište, trošak je prilično veliki.

– Investitori se radije odlučuju za Bugarsku i Rumuniju jer tamo ništa od ovoga ne plaćaju – kaže Malinović.

Siniša Nikolić, konsultant za investicije, takođe primećuje da investitori odlaze. Od 12 stranih firmi koje zastupa, samo dve su ostale u Srbiji. Osim krize, glavni krivac za njihov odlazak je odugovlačenje administrativnih procedura. Tako, na primer, zbog neusaglašenosti republičkih i gradskih službi austrijski „Ajmaks” i engleski „Čejton kapital” već dve godine nisu dobili čak ni akt o urbanističkim uslovima za izgradnju kargo centra u Nišu, vrednog 100 miliona evra.

Stav uprave, odnosno administracije, da niko ne može da gradi direktnom primenom generalnog urbanističkog plana, već da (prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji) mora da čeka usvajanje detaljnih planova, u velikoj meri će produžiti realizaciju investicija.

– Generalni plan Beograda je rađen pre osam godina i toliko je detaljan da na Novom Beogradu, u Zemunu, Surčinu i obodnim naseljima ne postoji nikakva potreba za detaljnim planovima. Ali ukoliko se primeni odredba da su detaljni planovi neminovnost kako za usko gradsko jezgro, što je i do sada bio slučaj, tako i za pomenute opštine, to za investitore znači čekanje od tri godine – kaže Nikolić i dodaje da bi primenom generalnog plana urbanistički uslovi bili izdavani u roku od dva do tri meseca.

Što se tiče procedure izdavanja građevinskih dozvola, on smatra da ju je novi zakon prilično unapredio, ali to je, kaže, tek 10 odsto od onoga što investitor doživljava dok priprema dokumentaciju.

– Nespremnost administracije da rešava granične i škakljive predmete ključni je problem u Beogradu. Naročito u vreme kada se priča o građevinskoj mafiji i zloupotrebama. U takvom ambijentu ne postoji šef u administraciji koji će brzo i efikasno da preseče i reši predmet. Napravljena je ogromna povika na investitore i sve više se čuje kritika da Beogradu ne treba investitorski urbanizam. Da nije bilo tih investitora ne bismo izgradili infrastrukturu u Beogradu. Treba prestati sa blaćenjem svakoga ko nešto napravi i računati koliko je zaradio – smatra Nikolić.

Strane investitore je, kaže, obradovala činjenica da će konačno moći da steknu svojinu nad zemljištem jer je to bila jedna od njihovih glavnih zamerki.

– Ali sama procedura transformacije prava korišćenja u pravo svojine suviše je dugotrajna. Očekujem da pravilnik koji to reguliše bude izbalansiran. On mora da predvidi sve moguće granične slučajeve, a biće ih mnogo – kaže Nikolić.

Retroaktivna naplata zemljišta za one koji žele da mu menjaju namenu, prema njegovom mišljenju, nije u redu.

– Većina privatizacija bila je motivisana željom investitora da iskoriste zemljište, a ne da revitalizuju poslovanje. Da su ta preduzeća ponuđena na prodaju pod uslovima koji se danas nameću, ona bi i dalje bila u državnom vlasništvu. Mislim da investitori ne treba da ispaštaju zbog toga što je neko procenio da su ta preduzeća u prethodnom periodu prodavana za mali novac – navodi Nikolić i dodaje da ukoliko se strogo primeni zakon i tržišna vrednost zemljišta, gradnja na velikim površinama u Beogradu nikome se neće isplatiti.

Nedeljko Malinović takođe smatra da će to oterati investitore, uz napomenu da ipak treba sačekati usvajanje uredbe koja će regulisati prenos prava korišćenja u pravo svojine.

Mada, prema njegovom mišljenju, uredbe i pravilnici uopšte nisu bili potrebni, jer je zakon dosta izričit i samo ga treba dosledno primenjivati. On upozorava na opasnost da neke lokalne samouprave primenjuju samo zakon, druge pravilnike, što je opet plodno tle za korupciju.

Marijana Avakumović

-----------------------------------------------------------

Cene zakupa poslovnog prostora rekordno niske

Cene iznajmljivanja poslovnog prostora u Beogradu krajem 2009. pale su na rekordno niski nivo od 14 evra po kvadratnom metru za prostor A klase, objavila je konsultantska kuća za nekretnine Kolijers.

Prema istraživanju Kolijersa u Srbiji, cene zakupa poslovnog prostora su na najnižem nivou od početka praćenja tržišta u Beogradu 2000. godine zbog ekonomske krize. Prosečne tražene zakupnine za novi poslovni prostor u Beogradu su od 15,5 evra po kvadratnom metru mesečno za A klasu i od 12,5 evra za B klasu, a neto rente su od 14 evra za A klasu i od 11 evra za B klasu mesečno.

Ukupna količina poslovnog prostora u Beogradu klase A i B trenutno iznosi 732.000 kvadratnih metara, od čega se 73 odsto nalazi u centralnoj poslovnoj zoni, koja obuhvata centar Beograda i Novi Beograd.

Beta

----------------------------------------------------------------

Dulić: Branićemo zakon

Dve uredbe, o finansiranju projekata gradnje jeftinih stanova i konverziji prava korišćenja u pravo privatne svojine, naći će se danas pred ministrima Vlade Srbije, a njihovo usvajanje trebalo bi da pokrene domaću građevinsku industriju, najavio je juče Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, obilazeći gradilište u zemunskom naselju Kamendin na kome se zidaju socijalni stanovi.

– Od danas faktički počinje konkurs za banke koje će kreditno da podrže i projektno finansiraju izgradnju 10.000 jeftinih stanova u celoj Srbiji od čega je u planu da se ove godine započne gradnja između 5.000 i 6.000 stanova u Beogradu. Ta akcija je način da se probudi građevinska industrija i očekujemo da ćemo samo u ovoj godini u nju uliti oko 400 miliona evra. Nadam se da ćemo u saradnji sa gradovima uspeti da definišemo ubrzanu proceduru za izdavanje dozvola za objekte koji će se zidati prema ovom modelu – objasnio je Dulić.

Govoreći o novom zakonu o planiranju i izgradnji, Dulić je naglasio da se „neće odustati od njegove primene bez obzira na sve napade koji dolaze od onih koji su mislili da će jeftino da dođu do građevinskog zemljišta”.

Uredba o konverziji prava korišćenja u pravo svojine predviđa da svi koji su privatizacijom pokupovali fabrike koje se nalaze na vrednom zemljištu, da bi zidali objekte druge namene, moraće da doplate razliku do procenjene tržišne vrednosti lokacije.

– Oni će morati da to plate i neka ne pokušavaju da sruše ovaj zakon jer ćemo mi stati u njegovu odbranu. Zakon je pravedan, ubrzaće proceduru izdavanja dozvola i omogućiće svima koji žele da grade po pravilima igre da to učine na najbolji način – istakao je Dulić.

D. M.

[objavljeno: 21/01/2010]

Nastavak na Politika...

YU-Build.rs: Stranci prodaju zemlju kod autoputa