Izvor: RTS, 16.Mar.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (16. 03. 2009.)
Dani velike nade, EIB jača investicije na Balkanu, Pare od NIS-a o idu za autoput!, Uzeo start-ap kredit, napravio svetsku firmu, naslovi su iz dnevnih novina
Dani velike nade
U kom pravcu će ići srpska ekonomija, hoćemo li se, kao država, dodatno zadužiti, koliko i pod kojim uslovima, koje rashode ćemo kresati i čija primanja umanjiti - znaće se posle pregovora s Misijom Međunarodnog monetarnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << fonda koji u ponedeljak započinju u Beogradu.
Očekuje se da delegacija iz Vašintona u Beogradu bude dve nedelje, mada nije isključeno da će, kao i mnogo puta do sada, produžiti svoj boravak u Srbiji, do okončanja razgovora o novom aranžmanu.
Za razliku od prethodnih pregovora sa ekspertima Fonda, kada se u Srbiji kriza ipak samo nazirala, "prelivanje" loših svetskih trendova danas se i te kako oseća. Recimo, značajno su smanjeni prihodi budžeta u odnosu na plan.
Naime, računica kaže da su prihodi državne kase za oko 100 milijardi dinara manji od planiranih, dok su rashodi, kako se i očekivalo, ostali na istom nivou. Cene pod državnom kontrolom su porasle iznad očekivanja, pa su "povukle" i mnogo veći pritisak na inflaciju koja je posle dva meseca bila veća od dva odsto. Plate su realno pale za više od 15 odsto i mesečno se na zvaničnu listu nezaposlenih "upisuje" u proseku 10.000 ljudi.
Industrijska proizvodnja pala je za više od 17 odsto, pada stopa izvoza, pa čak i uvoza, a stranih investicija (sem davno ugovorene prodaje 51 odsto NIS) nema...
Država se, kako se može čuti, dogovorila o svojoj strategiji za pregovore o aranžmanu. Ipak, čini se da će, u odnosu na ono što se nezvanično prezentuje kao plan srpske ekonomske elite, realnost pokazati da još mnogo toga moramo, u hodu pregovora, da redukujemo.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda u Beograd dolazi sa konkretnom analizom šta se u Srbiji dešavalo u prethodnoj godini. Kako u samom Fondu kažu - nije na misiji ove institucije da utvrđuje kakva će ekonomska politika Srbije u ovoj godini biti.
Ipak, konkretne brojke ukazuju da ovdašnje vlasti i te kako moraju da izvrše mnogo značajnije reforme nego što su i same očekivale, a sve kako bi Srbija izbegla scenario po kom bi kraj ove godine mogli da dočekamo sa inflacijom koja je "pojela" naše prihode, kao i sa odloženim plaćanjima svih obaveza iz budžeta.
A, Fond je izračunao sledeće: prošle godine Srbija je potrošila oko 100 odsto svog BDP i zabeležila visok deficit platnog bilansa od skoro 18 odsto BDP. Tako je, zapravo, potrošnja ovdašnje privrede u 2008. godini premašila njen dohodak za oko 500 milijardi dinara!
Ministar trgovine ocenio je u nedelju da je Srbiji od MMF potrebna pozajmica između 1,5 i dve milijarde evra.
- Makroekonomski gledano, nama je potrebna pomoć da bismo pokrili ovogodišnji deficit budžeta koji će, kako stvari stoje, biti veći od projektovanog - kazao je Milosavljević.
Milosavljević je kazao i da očekuje da će inflacija u 2009. godini biti ispod 10 odsto uprkos rastu cena u prva dva meseca ove godine.
Najveći izazov za Vladu će, svakako, biti rebalans budžeta za ovu godinu. To se, prema mišljenju eksperata Fonda, može učiniti kombinacijom smanjene potrošnje, odnosno umanjenim rashodima države, i povećanjem poreza.
Srbija, zasad, bar sudeći po izjavama premijera Mirka Cvetkovića i njegovih saradnika, ne planira uvećanje poreza.
EIB jača investicije na Balkanu
Suočavamo se sa periodom finansijskih i ekonomskih previranja takvih razmera koje su neuporedive sa bilo kojim pređašnjim šokovima na koje smo nailazili, upozorio je Filip Mejštat, predsednik Evropske investicione banke na početku godišnjeg foruma EIB, u Barseloni (12. i 13. marta).
U završnici Foruma organizovanog sa temom „Povezivanje Evrope, finansiranje mobilnosti i održivih gradova", gospodin Mejštat je „Politici" dao ekskluzivni intervju.
"Niko pouzdano ne zna da li je period finansijskog i ekonomskog previranja sada tek na početku, niti koliko bi mogao potrajati.Žan-Klod Triše je nedavno pomenuo da bi se oporavak mogao očekivati 2010. Prisutni su pritiscida se pronađe rešenje, jedno, drugo ili, najverovatnije, kompromisno. Mišljenja o strategiji nisu jedinstvena. Što se sastanka G-20 u Londonu tiče, nemam posebnih očekivanja. Verujem da će u Londonu doći do odgovarajućih odluka. EIB u to nije uključena."
"Jedan od već najavljenih vodećih prioriteta u ovom periodu „previranja" jeste dodatni program investicione podrške zemljama i regionima koji su najviše pogođeni krizom. Ovde u Barseloni odobrili smo kredit od 1,5 milijardi evra Litvaniji, uskoro ćemo razgovarati o novoj pomoći Mađarskoj... Sa druge strane,ipak, pritisci za „brza rešenja" postoje. To je bilo vidljivo i tokom nedavnih pregovora sa predstavnicima evropske auto-industrije. „Samo dajte pare", bio je apel. Na kraju smo se dogovorili oko kredita do tri milijarde evra, ali uz poštovanje našeg uslova da se taj novac dobrim delom upotrebi za ostvarivanje dugoročnih ciljeva za koje se zalažemo - kao što suefikasnije korišćenje fosilnih goriva i smanjenje emisije ugljen-dioksida."
"EIB namerava da poveća investiciono-finansijsku aktivnost na Balkanu, a posebno u Srbiji. Opipljiv dokaz za to je i činjenica što upravo otvaramo kancelariju EIB u Beogradu.Balkan je naš najbliži sused.Kratkoročni izgledi su jedan nivo projekcija. Dugoročno gledano, uzimajući u obzir ideal evropskih integracija, smatramo da je u obostranom interesu, i Balkana i EU, da radimo na jačanju međusobnih spona, na zbližavanju."
"Saradnja sa Srbijom je tu od ključnog značaja.EIB već podržava brojne projekte u Srbiji, ali ipak smatram da su razvoj i modernizacija infrastrukture od presudnog značaja za razvoj vaše zemlje, ali i za jače povezivanje sa jedinstvenim tržištem EU."
"Istovremeno, EIB je već najavila da će do kraja aprila 2009. staviti 8,5 milijardi evra na raspolaganje bankarskom sektoru jugoistočne Evrope; tokom 2010. ta izdvajanja mogla bi da dostignu i 11 milijardi evra, ali oprezni smo.Sa druge strane, možemo za sada samo da nagađamo zašto se veliki deo tih već raspoloživih sredstava još ne koristi.U prvi mah smo mislili da lokalni bankari raspolažu manjkom informacija o pogodnostima ponuđenih kredita. Zatim smo i drastično pojednostavili proceduru izveštavanja o fazama realizacije već odobrenih kredita."
"Međutim, čini mi se da glavni razlog za sporo aktiviranje raspoloživih kredita leži u nečemu drugom. Dobar deo banaka koje posluju u istočnoj i centralnoj Evropi-oko 80 odsto- ima sedište na zapadu kontinenta.Dakle, ako majkabanka u ovom periodu ima problema sa obezbeđivanjem kapitala, verovatno nije spremna da drugde preuzme nove, dodatne rizike.EIB o tome ovih dana razgovora sa nizom vodećih zapadnih bankarskih grupacija koje posluju na jugoistoku Evrope, rekao je za „Politiku" gospodin Filip Mejštat, predsednik Evropske investicione banke iz Luksemburga, inače najvećeg institucionalnog kreditora Srbije."
Pare od NIS-a o idu za autoput!
Veliki deo od 200 miliona evra, koliko je Vojvodina već dobila od prodaje NIS-a, biće potrošen na izgradnju dela autoputa Horgoš-Požega, zapravo na osam petlji Koridora 10, najavio je Dragoslav Petrović, funkcioner Demokratske stranke i šef vladajuće koalicije u pokrajinskoj skupštini.
Prema onome što smo čuli, vojvođanski Fond za kapitalna ulaganja doneće definitivnu odluku o načinu na koji će potrošiti 200 miliona evra od prodaje NIS-a u maju ili najkasnije junu.
- Izvršno veće Vojvodine već je sačinilo spisak prioritetnih ulaganja, ali neodgovorno bi bilo govoriti o njima do usvajanja budžeta Vojvodine za ovu godinu - rekao je Petrović.
On je dodao da je zasad jedino sigurno da će značajan deo novca, koji je od prodaje NIS-a već uplaćen u kasu pokrajine u dinarskoj protivvrednosti, biti potrošen na izgradnju osam petlji Koridora 10 u Vojvodini, a da će 20 miliona evra biti uloženo i u rekonstrukciju Žeželjevog mosta na Dunavu kod Novog Sada.
- Vojvodina je na privremenom finansiranju do 31. marta zbog statuta koji od sredine oktobra čeka da bude potvrđen u Skupštini Srbije. Budžet pokrajine mora biti donet najkasnije do kraja ovog meseca, bez obzira na to da li će republički parlament do tada potvrditi statut i zakon o prenosu nadležnosti ili ne. Ukoliko parlament ove odluke donese do tog datuma, budžet će biti uvećan za nove nadležnosti Vojvodine, u suprotnom će biti kreiran prema starim nadležnostima i kasnije će se uraditi rebalans - objasnio je Petrović.
Funkcioner DS-a kaže da će se deo novca investirati i u tunel ispod Fruške gore.
- U slučaju da republički parlament usvoji statut Vojvodine i zakon o nadležnostima pre 31. marta, spremni smo da u roku od tri dana sazovemo sednicu Skupštine Vojvodine i da izvršimo neophodne pravne i tehničke korekcije statuta i usvojimo budžet - kaže Petrović.
Predlog zakona o prenosu nadležnosti sa republike na pokrajinu usaglašava tročlana radna grupa Vlade Srbije u sastavu Verica Kalanović (G17 Plus), Snežana Malović (DS) i Žarko Obradović (SPS). Prema najavama, usaglašeni tekst će se naći pred Vladom Srbije u četvrtak. Kako nezvanično saznajemo, još uvek je sporan prenos pojedinih poslova sa republike na pokrajinu u oblasti javnog informisanja, zdravstva i obrazovanja.
Uzeo start-ap kredit, napravio svetsku firmu
Đorđe Sarić iz Arilja ima samo dvadeset godina, a u pravom smislu reči oblači trećinu Srbije. Jedan je od najmlađih fabrikanata kod nas, i uz mnogo optimizma i entuzijazma proizvodi modernu, kvalitetnu i traženu odeću. Vlasnik je fabrike za proizvodnju garderobe „Saratex" i pravi je primer mladog, sposobnog i preduzimljivog poslovnog čoveka.
Sve je počelo tako što se Đorđe, uz podršku sestara, prošle godine odlučio da iskoristi start-ap kredit za mlade privrednike, koji daju Ministarstvo ekonomije i Fond za razvoj, kako bi proširio proizvodnju i svoju robnu marku učinio konkurentnijom na domaćem i stranom tržištu. I, uspelo mu je. Odobreno mu je 2.400.000 dinara kredita, a to je bilo dovoljno za kupovinu 14 savremenih mašina koje su doprinele da „Saratex" napravi iskorak na tržištu tekstila i ponudi jedan originalan, moderan i kvalitetan proizvod.
- Trenutno imam 28 mašina, upošljavam 21 radnika, a najveća podrška je moja porodica koja je maksimalno uključena u razvoj fabrike odeće. Ambiciozan sam, ali se trudim da tu energiju i želju za uspehom usmerim na pravi put. Za sada ide dobro, no uvek može bolje. Ja težim boljem. Naše dukserice, košulje, majice, bokserice već su privukle pažnju proizvođača i van naše zemlje. Dobili smo kredit isključivo na osnovu biznis-plana koji smo napravili. To mi je puno značilo, naročito tih godinu dana grejs perioda. Za svakoga ko ima jasnu viziju šta želi i u kom smeru hoće da razvija proizvodnju, ovakva pozajmica, sa vrlo povoljnim uslovima, mnogo znači - kaže Sarić.
